U Rasinskom orugu do sada je žetva obavljena na desetak odsto oranica koje su bile pod pšenicom, a proizvođači i poljoprivredni stručnjaci su nezadovoljni prinosom, koji je oko tri i po tone po hektaru, a prosek za to područje je od četiri do četiri i po tone po hektaru, rekli su danas agenciji Beta u Poljoprivrednoj službi.
„Godina je bila loša za proizvodnju pšenice. Najpre je setva kasnila, neretko su je proizvođači obavljali semenom sa tavana sopstvenim semenom, imali smo hladno i vlažno proleće, a kiše u vreme sazrevanja su bile nepovoljne“, rekla je agenciji Beta savetnica za ratarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Radojka Nikolić.
Ona je napomenula da je niskom prinosu doprinela i manja upotreba mineralnih đubriva kao i izostanak adekvatne zaštite od bolesti i štetočina.
„Zbog vlažnog proleća je bilo neophodno zaštiti pšenicu od bolesti, međutim naši proizvođači ne smatraju da je bitno da to urade i onda dođe do pojave bolesti“, objasnila je ona.
Prethodne visoke temperature, dodala je, pogoduju žetvi jer smanjuju vlažnost zrna.
Prema nenim rečima, ni prinos ječma, čija je žetva u punom jeku, nije zadovoljavajući, odnosno iznosi oko tri tone po hektaru, zrno je sitno i lošeg kvaliteta. Prinos te žitarice u tom kraju je u proseku od tri i po do četiri tone po hektaru.
Za razliku od žitarica vremenski uslovi veoma odgovaraju kukuruzu, a onaj koji je posejan do 1. maja sada je, uz dovoljno vlage i toplote, u fazi metlanja.
„Poljoprivednici su uglavnom primenili agrotehniku. I kod kukuruza je bilo problema prilikom pripreme zemljišta, gustina useva je nešto manja nego što bi trebalo da bude“, kazala je Nikolićka.
U Rasinskom okrugu je pod kukuruzom oko 40.000 hektara, pšenica je zasejana na 11.500 hektara dok su ostale žitarice na oko 4.000 hektara.
Izvor: Beta