Otkako izbeglice iz ratom zahvaćenih područja u sve većem broju pristižu u Evropu većina država sa ovog kontinenta razmišlja šta će tim povodom uraditi. Makedonci planiraju da angažuju još policajaca i graničara u nameri da ove nesrećne ljude rasteraju sa granica.
U Srbiji se govori o podizanju prihvatnih centara za izbeglice jer dolazi zima i oni ne mogu ostati po parkovima, mada se u vazduhu oseća rast ksenofobije. Bugarska je počela da gradi zid sa Turskom a Mađarska radi to isto sa Srbijom. Međutim zidovi i ograde neće mnogo pomoći, ovi ljudi su odlučni u nameri da odu u bogatije zemlje EU.
A među tim razvijenim zemljama ne žele sve da ih private. Velika Britanija ne želi da učestvuje u dogovorima EU da se primi određen broj migranata u svakoj od članica Unije, tvrdeći da ih ona već ima više nego što je potrebno.
Šta više, kako piše BBC, ova zemlja za jesen priprema novi Zakon o imigraciji koji predviđa kaznu do šest meseci zatvora za sve koji ilegalno rade u Velikoj Britaniji. Britanske vlasti inače celo leto najavljuju pooštravanje legislative u pogledu tretmana imigranata.
Po novom zakonu, restorani brze hrane i drugi ugostiteljski objekti koji najčešće zapošljavaju ilegalnu radnu snagu moći će da izgube dozvolu za poslovanje ako u njima budu pronađeni uposleni imigranti. Maksimalna kazna za poslodavce koji zapošljavaju ilegalne radnike biće podignuta sa 2 na 5 godina.
Britanija je možda najekstremnija ali ni druge države nisu oduševljene planom primanja imigranata po kvotama. Slovačka je na primer objavila da želi samo da prima izbeglice hrišćanske veroispovesti.
No, zemlje poput nje i nisu na listi želja imigranata. Oni planiraju da idu tamo gde ima posla, na primer u Nemačku, Švedsku i Holandiju.
Osim toga, plan sa kvotama pokriva samo 40.000 izbeglica, a u Evropi ih već sada ima mnogo više, a svakim danom i pristižu nove.
Očekuje se da će samo u Nemačku do kraja ove godine doći 800.000 novih tražilaca azila, što je četiri puta više nego prošle godine. Nemci se za sada ponašaju darežljivo ali to ne može da traje zauvek, već samo dok imaju dovoljno sredstava za prihvat izbeglica. Zato su nedavno objavili da će deportovati desetine hiljada tražilaca azila na Balkan, odakle su došli. Istini za volju, oni ne beže od rata, već od nemaštine, za razliku od izbeglica sa Bliskog Istoka.
Osim Nemačke, veliki broj zahteva za azil dobile su i Mađarska, Švedska, Francuska i Italija, mnogo više nego Velika Britanija.
Osim pitanja kako će se ove zemlje nositi sa velikim brojem pristiglih ljudi, nameće se i ono – šta će se desiti sa njima kada one budu na izmaku snaga i kada zatvore svoje granice.
Izvor: balkaninsight.com