Parlamentarni izbori koji će se u Grčkoj održati 20. septembra su simbolični na dva načina. Po prvi put od novembra 1920. godine nijedan član porodice Papandreu neće biti kandidat ni za jednu funkciju. Pokret Jorgosa Papandreua (Kinima) je odlučio da ne učestvuje, pošto je na prethodnim parlamentarnim izborima u januaru dobio 2,5 odsto glasova. To je jasan znak da je potrebna obnova grčke političke elite.
Ovo je takođe prvi put u novijoj političkoj istoriji Grčke kada bi parlamentarni izbori mogli da se pretvore u plebiscit za ili protiv premijera u ostavci. Na izvestan način zauzimajući stav „uzmi me ili ostavi me“, Aleksis Cipras je raspisao prevremene parlamentarne izbore kako bi konsolidovao i proširio svoju političku bazu. On se kladi na to da se grčki narod neće ponovo opredeliti za praksu iz prošlosti, kada su se partije PASOK i Nova Demokratija smenjivale na vlasti. Grci su prošlog januara presekli pupčanu vrpcu koja ih je povezivala sa starim partijama, a korak unazad bi bila istorijska nezgoda.
Danas ne postoji suštinska razlika između vladajućih stranaka u Grčkoj. Sve su one prihvatile treći program pomoći i posvećene su implementaciji opštih odredbi po kome se on odvija. Politička naivnost i harizma će biti osnovni pokretači pozitivne dinamike. Iako se Aleksis Cipras ne može pohvaliti dokazima uspeha u borbi protiv korupcije ili poreske evazije, on još uvek uživa u prednostima velike popularnosti, jer njegov imidž nije ukaljan nikakvim političkim skandalom. Veliki deo stanovništva je svakako spreman da mu pruži drugu šansu.
Podele u Sirizi nisu oslabile stranku. To je u stvari dobra vest u tom smislu što se ukazala prilika da se Cipras reši ekstremista u svojim redovima i da pomeri težište stranke ka levom centru. Ova filtracija bi mogla da u dugom roku promeni imidž stranke kod evropskih partnera, čineći da Siriza postane „prihvatljivija“ kao vladajuća stranka, koja je u stanju da zameni PASOK. Rast partije Narodnog jedinstva izgleda neće odlučujuće uticati na odnose snaga. Njeni članovi su se opredelili za pogrešan politički potez: iskoristiti „ne“ sa referenduma održanog 30. juna kako bi se stekao politički uticaj. Nova partija ima isto onoliko izgleda za uspeh kao i opcija „ne“ u Francuskoj u vreme referenduma održanog 2005. godine o evropskom Ustavu. Partija Narodnog jedinstva bi mogla biti marginalizovana ili podeljena u nekoliko frakcija nakon izbora 20. septembra.
Politički rizik koji je povezan sa predstojećim izborima je relativno nizak. Bez obzira na to kako će se formirati vlada, ona neće imati dovoljno prostora da vodi nezavisnu ekonomsku politiku i neće imati izbora nego da se pridržava okvira koji su postavljeni Memorandumom o razumevanju.
Naš osnovni scenario predviđa da će Aleksis Cipras voditi na izborima sledeće nedelje. U tom slučaju bi imao bonus od 50 mesta u parlamentu, što je suštinski značajno za formiranje koalicije. Međutim, ne postoji garancija da će to moći da postigne sa svojim tradicionalnim partnerom, partijom Nezavisni Grci, koji bi po poslednjim istraživanjima mogli da izgube svoja mesta u parlamentu. Cipras bi mogao biti prinuđen da formira savez sa drugim strankama (Nova Demokratija, PASOK ili Potami). U toku kampanje, on je odlučno odbacivao takvu mogućnost, ali bi mogao da promeni svoj stav još u ponedeljak ujutru: to ne bi bio njegov prvi politički manevar.
Koalicija između Sirize i Nove demokratije se ne čini sasvim neverovatnom. U ideološkom smislu, to je klimav savez, ali bi on mogao da uspokoji kreditore. Ove stranke su jedna drugoj potrebne da bi upravljale zemljom i uhvatile se u koštac sa reformama koje zahteva treći program pomoći. Povratak Nove demokratije ne bi trebalo da odvrati pažnju od činjenice da je popularnost ove stranke znatno manja nego što je bila 2012. godine, kada je ova stranka dobila 29% glasova, ili 2007. godine (gotovo 40% glasova). Grci su razočarani u politiku. Stvarni pobednik obih izbora bi mogla da bude apstinencija.
Prvih 100 dana predstojeće vlade
Izabranoj vladi prioritet će biti angažovanje oko reformskog paketa dogovorenog sporazumom sa poveriocima. Hitno je potrebno obezbediti finansijsku stabilnost zemlje i ponovo pokrenuti kreditni ciklus koji će omogućiti uspešan izlazak iz krize na srednji rok.
Predstojeća reaktivacija izuzeća od zahteva za minimalnim kreditnim rejtingom Evropske centralne banke (ECB), koje je suspendovano 4. februara ove godine, moglo bi da unese svežinu u grčki bankarski sektor. To bi omogućilo grčkim bankama da dobiju sredstva za refinansiranje od ECB pod znatno povoljnijim uslovima od sredstava iz hitne pomoći za likvidnost (ELA). Međutim, dokapitalizacija banaka ostaje otvoreno pitanje i ona mora da se dogodi pre kraja ove godine. Prema poslednjim procenama, grčkom bankarskom sektoru je potrebno oko 25 milijardi evra.
Ovim iznosom nije obuhvaćen ukupan uticaj nekvalitetnih plasmana u bilansima banaka. Realna cifra bi mogla da dostigne između 30 i 35 milijardi evra. Po zahtevima Evropske Direktive o utvrđivanju okvira za oporavak i restrukturiranje kreditnih institucija i investicionih društava, dokapitalizacija će se odvijati uz otpis dugova koji će najpre pogoditi velike poverioce i treba da stupi na snagu 1. januara 2016. Ovaj mehanizam trebalo bi da ima marginalan efekat na konsolidaciju banaka, jer bi mogao da vrati, u najboljem slučaju, 2,55 milijardi evra, podeljenih na sledeći način: Alfa Bank: 1.044 milijardi evra; Eurobank: 355 miliona evra; NBG: 750 miliona evra; Piraeus: 400 miliona evra.
Proces dokapitalizacije još uvek nije garantovan i postavlja niz neizvesnosti.
Treći program pomoći teorijski otvara put kvalifikaciji grčkog duga za ECB program kvantitativnog popuštanja, što bi omogućilo da se značajno smanje troškovi zaduživanja. Kako bi se izbeglo da ECB postane „loša banka“, kvalifikovanost će zavisiti od Prvog izveštaja o implementaciji poslednjeg plana pomoći, koji se ne očekuje pre novembra, kao i Izveštaja o održivosti grčkog duga koji sačinjava ECB.
Ovo poslednje poslednje predstavlja problem, jer Grčki dug je van svake sumnje neodrživ. Uzimajući u obzir treći program pomoći, on dostiže oko 200% BDP-a. Pitanje nije da li, nego kako, će se reprofilisanje duga desiti. Najbolji scenario bio bio otpis 30% ukupnog duga. Međutim, ne postoji konsenzus unutar zemalja kreditora u korist ovog rešenja. Grejs period, koji je predlagao MMF je verovatniji. U tom kontekstu, ECB, koja konstantno od prošlog januara podržava Grčku, mogla bi da otkupi grčki dug čim se bude potpisao sporazum. Kvalifikovanost grčkog duga za program kvantitativnog popuštanja bi mogla da nastupi već u prvom ili drugom kvartalu 2016.
Restrukturiranje duga i program kvantitativnog popuštanja može da pomogne da ovoj zemlji da počne iz početka ako se uspostave izuzetni solidarni transferi, koji bi mogli da budu u obliku sredstava iz evropskih fondova, kako bi se omogućio ekonomski oporavak, na osnovu modela strukturnih fondova. To je apsolutni preduslov kako bi se izbeglo ono što danas i dalje ostaje kao opcija… Grekzit (Grexit).
Autor: Kristofer Dembik, Ekonomista, Sakso Banka