Obale srpskih reka bi visoke vodostaje ubuduće trebalo da dočekaju mnogo spremnije. Za podizanje brana u Paraćinu, Valjevu, Svilajncu, Šapcu i Bogatiću Evropska unija je izdvojila 18,5 mil EUR, dok će još 21,5 mil EUR uložiti u montiranje mobilne zaštite od poplava i nabavku opreme.
Direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja, Marko Blagojević, kaže da će ovim projektom u ime EU upravljati Austrijska razvojna agencija.
„Ne radi se o obnovi ili jačanju brana, već o izgradnji potpuno nove infrastrukture“, objašnjava Blagojević. „Mobilna zaštita, koja će biti postavljena u Novom Beogradu i Zemunu, koštaće četiri miliona evra. U pitanju su nosači koji se fiksiraju na obali, a barijere se stavljaju ili skidaju u zavisnosti od potrebe. EU je obezbedila i sredstva za čišćenje drenažnih sistema. Obrenovac je jedna od opština u kojima će taj posao biti obavljen. Samo u gradu na Kolubari biće očišćeno 40 kilometara kanala za odvodnjavanje.“
Sagovornik „Novosti“ tvrdi da bi na većini lokacija radovi trebalo da počnu do kraja godine. Vrlo komplikovana procedura EU je razlog što realizacija nije odmakla.
„Neki radovi će trajati godinu dana, a za neke, poput izgradnji brana u Šapcu i Bogatiću, biće potrebne i tri građevinske sezone“, objašnjava direktor Kancelarije za obnovu. „Znatno smo spremniji za poplave nego u maju 2014. godine, ali ne mogu reći da smo spremni. Ovaj posao je kompleksan i brane se ne mogu izgraditi preko noći. Srbija je šezdesetih godina krenula ozbiljno da se bavi izgradnjom nasipa, a osamdesetih smo potpuno digli ruke od toga. Posle nekoliko decenija konačno nastavljamo taj posao. Obezbeđeno je 40 mil EUR iz donacije EU, a sa sredstvima Svetske banke raspolažemo sa ukupno 70 mil EUR. To nije dovoljno za pravljenje obaloutvrda na svim rizičnim lokacijama. Samo za regulisanje svih problema u basenu Kolubare treba izdvojiti oko 100 mil EUR.“
Blagojević napominje da će iz donacije EU biti omogućena i izrada mapa plavljenja, pomoću šablona. One rade po principu unošenja parametara, na osnovu kojih se predviđa da li će, i na koji način, određena teritorija biti plavljena.
I Republički hidrometeorološki zavod će dobiti opremu za unapređenje sistema za rano upozoravanje. Biće kupljene nove merne stanice, koje će doprineti da se predvide ovakve loše situacije. To je projekat za jačanje naših kapaciteta za prevenciju, predviđanje i reagovanje u slučaju poplava“, navodi Blagojević.
Gradi i Svetska banka
Nove nasipe i obaloutvrde dobiće i Smederevska Palanka, Sombor, Bačka Palanka, Raška, Novi Pazar, Negotin, Niš, dok će u Aleksincu biti izgrađeni na dve lokacije. Novac za to je izdvojila Svetska banka. Ona finansira i projekte na izradi potpuno novih planova infrastrukture u basenu Kolubare.
„U ovom trenutku Institut „Jaroslav Černi“ radi studiju zaštite od poplava na tom terenu“, kaže Blagojević. Od preostalih sredstava biće omogućena realizacija bar dva projekta u basenu Kolubare, koji će biti predloženi na kraju studije.
„Do sada su izgrađene 24 brane za bujične vode, a do kraja godine će biti završeno još njih pet. Za prethodnih 20 godina podignuto je svega 19 ovakvih objekata“, navodi Blagojević.