Zoran Maršalek, mladi umetnik (31) iz Sevojna, uz pomoć vatre pravi umetnička dela od drveta tehnikom koja se zove pirografija.
Pirografija je umetnost vatre. U istoriji civilizacija vatra je bila prekretnica u evoluciji čovečanstva. Služila je kao inspiracija mnogim umetnicima koji su iskoristili prednosti ovog prirodnog simbola čovečanstva. Pirografija ili progravura je umetnost ukrašavanja drveta, kože i papira sa sagorevanjem koje proizilazi iz kontrolisane primene zagrejanog predmeta kao što je metalni šiljak ili žica. Najčešće se koristi lemilica ili posebno konstruisani uređaj pirograf. Nekada davno radilo se upotrebom zagrejanog metala u vatri, kao i uz pomoć sunčeve svetlosti koncentrisane kroz uveličavajuće staklo.
Pasaž: Kako si došao na ideju da se baviš ovom vrstom umetnosti?
Zoran Maršalek: Video sam na internetu radove devojke iz Japana. Gledao sam i slike na drvetu urađenu takvom tehnikom pa sam se zainteresovao za ovu vrstu umetnosti. Nisam znao da li je to štampa, fotošop ili nešto kompjuterski urađeno. Saznao sam da je to pirografija, i nakon toga sam pronašao sve o njoj na internetu. Bilo mi je fascinantno jer se radi sa toplotom na čistom drvetu. Svidelo mi se što se rad odnosi na prirodne materijale na kojima mogu da se dodaju i pigmenti po potrebi. Može se postići veliki raspon tonova i nijansi, sve u zavisnosti od temperature i načina na koji se zagrejani metal primenjuje na materijal. Tako se dobijaju različiti efekti.
Pasaž: Kada si počeo da se baviš pirografijom?
Zoran Maršalek: Počeo sam pre dve i po godine. Pokušavao sam da nađem alat u Srbiji ali nisam uspeo. Imao sam lemilicu sa kojom sam radio prve godine u početku ali sa njom je bilo teško raditi. Na internetu sam našao prodavnicu za alate, naručio sam ih i onda krenuo dalje sa radom. Moj drugar iz Nemačke Danijel mi je poručio profesionalni pirograf sa kojim sad radim i koji ima kontrolu temperature i mnogo je precizniji i lakši za rad.
Pasaž: Kako nastaje delo. Kako izgleda način rada na komadu drveta?
Zoran Maršalek: Prvo kreće odabir drveta. U početku sam radio na čamovini, ali ona ima dosta smole i teška je za obradu. Sada koristim šperploču breze jer je lakša za rad. Javor i topola su takođe dobri ali je teško naći topolu u Zlatiborkom okrugu. To je bio jedan od problema jer sam učio na najtežoj vrsti drveta za pirografiju. Drvo se reže na određene dimenzije i šmirgla da se dobije glatka površina. Posle se željeni motiv iscrta olovkom i napravi se skica sa konturama koje služe kao vodilje za dalji rad.
Na kraju kreće glavni deo posla a to je paljenje drveta na odabranom motivu. U zavisnosti od temperature se dobijaju različiti tonovi, od najsvetlijih do najtamnijih. U ovom poslu nema prava na grešku i zahteva strpljenje i preciznost jer rad sporo ide. Ako pojačaš mnogo aparat i zapališ drvo možeš da upropastiš sliku. Razlika ove tehnike u odnosu na slikanje je da nemate pravo na grešku. Ovde ono što spalite ostaje na drvetu tako da nema nazad. Nije mi se to nikada desilo jer radim postepeno i polako.
Pirografija može da se radi i na prirodnoj koži životinjskog porekla koja nije hemijski obrađena zbog toksina od spaljivanja. Može da se radi na malo debljem papiru za akrilne boje. Opasno je raditi na medijapanu jer je on naparavljen sa lepkom od spaljivanja. U kontaktu sa pirografom ta isparenja su toksična i to treba izbegavati. Sam dim drveta nije zdravo udisati, mada nisam imao problema do sada jer koristim masku pri radu.
Za jednu sliku A4 formata potrebno mi je oko pet dana u proseku. Ja volim da radim detaljno jer volim realizam. Za veće formate sve zavisi od motiva, detalja i ostalih faktora koji iziskuju više vremena. Od dreveta je najbolje koristiti brezu, topolu i javor jer su čista i bela i mogu da se izrade dobri kontrasti na njima. Voleo bih da probam da radim na papiru i koži jer me intersuje iz radoznalosti prema svim varijetetima u ovoj umetnosti.
Pasaž: Kako pronalaziš inspiraciju za dela?
Zoran Maršalek: Od malena se bavim crtanjem. Samouk sam, a prva ljubav su mi bili grafiti i murali. Eksperimentisao sa raznim bojama i tehnikama oslikavanja od crteža na papiru, airbrush-a, slika na platnu i zidovima, grafitima, muralima, a sada sam došao do pirografije.Tu sam se pronašao i to mi prija. Proces rada pirografije je spor i u stanju sam da radim po više sati da ne osetim. Inspiracije ima uvek.
Pasaž: Koliko je pirografija rasprostranjena u Srbiji?
Zoran Maršalek: Sa tom tehnikom se rade šablonski osnovne konture koje možeš videti na suvenirima od drveta u svakoj kući na kojima je ispisana dobrodošlica gostima. Ima malo ljudi koji se time ovde ozbiljnije bave, jer realno od toga ne može da se živi u Srbiji.
Pasaž: Koji rad ti je ostao najviše u sećanju?
Zoran Maršalek: Prvi radovi su mi dragi jer sam bio skeptičan da li je to uopšte izvodljivo. Da mi nisu išli od ruke posle par navrata možda bih odustao. Oni su mi bili vrata koja su otvorila ovu priču. Kroz moje ruke prošlo je oko osamdeset slika. Radio sam portrete muzičara kao što je Howlin Wolf. Sviđa mi se kako sam uradio glumicu Merilin Monro i egipatsku kraljicu Nefertiti. Jedan od omiljenih je i Roršrah strip junak iz Watchmen-a. Uvek gledam da odradim što bolje, jer što imam komplikovaniju sliku to je za mene veći izazov.
Došao sam na ideju da uradim tematski kutiju za pokon iz trilogije Gospodar prstenova i da prikažem svet iz Tolkinovog sveta epske fantastike čiji sam ljubitelj. Radio sam likove iz romana Hobit, kao što su Bilbo Baggins, zmaj Šmaug,Throrova mapa i Golum. Trebalo mi je desetak dana da završim kutiju. Sklapanje i pravljenje kutije nije bio problem, dok mi je crtanje oduzelo veći deo vremena. To mi je jedan od lepših projekata na kojem sam radio.
Pasaž: Ko je najćešće zaintersovan za komade od pirografije?
Zoran Maršalek: Koliko sam primetio uglavnom stranci dosta jako cene ovu umetnost i ima dosta pozitivnih komentara od članova grupe na društvenim mrežama u kojima sam i ja član. Ima nas sa svih strana sveta i ljudi tu izlažu radove, razmenjuju utiske, postavljaju pitanja i traže odgovre. Svi su spremni da pomognu u vezi bilo čega vezanog za pirografiju. Ima i pozitivnih kritika, a i ukazivanja na greške uz podršku i komentare radova. Što se tiče naših građana, svima se sviđa, ali nisu preterano zaintersovani za komade. Većinu slika sam radio kao hobi i poklone. Kada se nekome sviđa nešto izaćiću mu u susret, a i ja ću nešto da zaradim.
Pasaž: Da li se pored pirografije baviš još nekim poslom?
Zoran Maršalek: Nisam zaposlen, a hobija ima uvek tako da radim sve što me interesuje.
Pasaž: Da li su ti u planu pripreme da radiš neke izložbe?
Zoran Maršalek: U planu jeste. Imam ideja, ali dosta vremena mi oduzmu porudžbine. Sve što sam do sada radio su reprodukcije slika, fotografija, portreta i ostalih stvari koje ja nisam stvorio svojim idejama. Gledam da završim to što imam i u narednom periodu da se posvetim svojim autorskim radovima. Razmišljam da uradim seriju slika i napravim izložbu u Sevojnu, a posle negde i vani.
Pasaž: Koju poruku bi hteo da pošalješ onima koji bi želeli da se bave pirografijom?
Zoran Maršalek: Ako ih intersuje neka se slobodno upuste u to i neka probaju, a ako im se sviđa neka nastave. Biće tu problema da se nađu alati, materijal ali to ne treba da ih koči. Ako si uporan doćićeš do tačke kada si zadovoljan i srećan što nisi odustao.
Predrag Marković
Preuzeto sa Pasaža