Situacija na Beogradskoj berzi danas je deset puta lošija u odnosu na 2007. godinu i velika je šteta što domaće kompanije ne prikupljaju kapital prodajom akcija, umesto zaduživanjem kod banaka, ocenili su danas učesnici konferencije o razvoju berze. Dnevni promet berze danas je u najboljem slučaju 200.000 evra, a za celu 2007. je iznosio 2 milijarde evra, rekao je direktor Beogradske berze Siniša Krneta, ocenjujući da je berzansko tržište u Srbiji veoma plitko.
Beogradska berza se razvijala na bazi zakona pre 2000. godine i procesa privatizacije, rekao je Krneta i dodao da je u tom periodu do danas sa berze nestalo sijaset najkvalitetnijih akcija kompanija kojima se svakodnevno trgovalo. Danas su ostale samo dve kvalitetne akcije – NIS i „Aerodrom Beograd“.
Stalni saradnik časopisa Biznis&Finansije i menadžer projekta u „Wisebrokeru“ Nenad Gujaničić rekao je da se problem razvoja berze može rešiti na dva načina – da država proda sva javna preduzeća ili da se ta javna preduzeća pojave na bezi, ocenjujući da je prodaja svih javnih preduzeća malo verovatna.
Gujaničić je primetio da na Beogradskoj berzi nije realizovana ni jedna inicijalna javna ponuda, a prilika je bila kada je „Telekom Srbije“ kupio telekomunikacionu kompaniju u Republici Srpskoj i tada je mogla na taj način da prikupi kapital za tu kupovinu, umesto što je uzela kredit od konzorcijuma banaka.
Ekonomista Milan Kovačević je rekao da na berzi ima 4,8 miliona malih akcionara, zahvaljujući deobi besplatnih akcija, a njihova prava nisu zaštićena, što je apsurd. Prema njegovim rečima, Beogradska berza bi trebalo da pojednostavi procedure za trgovinu, a Komisija za hartije od vrednosti da ojača svoj integritet.
Bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac skrenuo je pažnju da je tržišna privreda nezamisliva bez prisustva berze i bez slobodnog protoka kapitala, na čemu počivaju sve razvijene zemlje Zapada.
Izvor: eKapija