Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso Banke, boravio je na konferenciji makroekonomista u SAD odakle se vratio za zaključcima da je svet sve bliže deflaciji, da se previše dugo ignorišu zemlje u razvoju, i sumnja u njihove sposobnosti a ponajviše u kinesku, i da je Fed previše nesiguran u svojim potezima. A evo i zašto.
Kina
Američki investitori su ubeđeni da je slom Kine neizbežan, kaže Stin Jakobsen, međutim, primećuje on, tamo niko od ekonomista ni ne pominje projekat „Put svile“, što je neverovatno imajući u vidu da je to najveći investicioni program od Maršalovog plana naovamo. Jakobsen smatra da je zanemarivanje stope štednje od 55% i „Puta svile“ potpuno besmisleno. Štaviše, monetarna politika se u Kini može još dosta olabaviti ukoliko se bude smatralo da tako treba, a „neto rezultat“ smanjenja procenta obaveznih rezervi je upravo počeo da se pokazuje…
Juan neće „devalvirati“ pre nego što se donese odluka o tome da li će on biti uključen u korpu valuta koje čine specijalna prava vučenja (SPV), ali će se njegova vrednost umanjiti za 10% pošto se ovo dogodi, što je prirodna posledica otvorenih kapitalnih računa i domaćeg pritiska da to tako bude.
Drugim rečima, niti je kraj sveta, niti se sve smrklo. Možda komentar Majkla Petisa (Michael Pettis – profesor na Univerzitetu u Pekingu, stručnjak za teoriju ekonomije i finansijske strategije) najbolje opisuje stanje: „Kinesko prizemljenje neće biti ni tvrdo ni meko, već dugo!“
Fed
Dva bivša funkcionera američkih Federalnih rezervi prisustvovali su konferenciji: predsednik Ben Bernanke i predsednik Federalnih rezervi u američkom gradu Dalasu, Ričard V. Fišer.
Bernanke se držao zvanične priče o tome kako mere monetarne politike nemaju fiskalnu podršku i argumentacije koja je u najboljem slučaju bila nekoherentna, a u najgorem slučaju predstavljala je iskreno priznanje da su smernice koje daju Federalne rezerve slične drevnoj umetnosti proricanja budućnosti iz listića čaja…
Kao što se dalo očekivati, Fišer je bio jasniji i iskreniji: „Federalne rezerve je trebalo da povećaju kamatne stope u septembru“.
Pravu američku ravnotežnu kamatnu stopu je bilo nemoguće odrediti, ali je ona svakako veća od trenutne, zaključio je Fišer.
Glavna lekcija koju je Jakobsen naučio od obojice funkcionera Federalnih rezervi je: slabo su razumeli trenutnu situaciju, niska produktivnost je predstavljala zagonetku za njih i obojica su verovali u teoriju da je bolje kasniti nego poraniti.
Zemlje u razvoju
Jakobsenov utisak iz Amerike je i da nema ljubavi prema tržištima u razvoju; većina je imala negativan stav prema investicionim opcijama na tržištima u razvoju i smatrala da će se loši rezultati i dalje nastaviti. Komentar koji se isticao je da ako isključite energiju i robe, investicije u vezi sa zemljama u razvoju postaju jeftine, ali još uvek nedovoljno diskontovane. Međutim, osim energetike i roba uzaludno je razmatrati poslovanje velikih kompanija u tržištima zemalja u razvoju!
Ista ekipa koja je negativna prema investicijama u zemlje u razvoju je uporno držala duge pozicije u američkom dolaru uz argument da manjak likvidnosti vodi investitore ka SAD kao sigurnom utočištu. Samo je jedan od učesnika kratko pomenuo „globalni trend recikliranja“ – ističući da će pad svetskih rezervi u 2016. godini neutralizovati neto efekat kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke i Banke Japana.
Njegov stav o američkom dolaru i “kraju recikliranja” je poznat, a po definiciji bi linija najmanjeg mogućeg otpora bila niža vrednost dolara da bi se ostvario rast i restart pozitivnih vesti.
Glavni ekonomista Sakso banke poručuje da su i Folksvagen i Glenkor značajne teme, ali ne tako značajne koliko se na tržištu strahuje. On će se držati svoje projekcije za S&P indeks iz avgusta, što znači da predviđa pad, a evo i zašto:
• Svet se upravo pomerio za jedan korak bliže globalnoj deflaciji čineći da „jednostavnija monetarna politika“ bude odgovor u svetu koji nije u stanju da ostvari fiskalnu ekspanziju.
• Kineski pokazatelji će predstavljati pozitivno iznenađenje do kraja 2015. godine.
• Istorijski gledano, svaki put kada je pad na tržištu bio veći od 10 procenata, kada su padale cene roba i kada je dolar bio jak, Fed je razmatrao smanjenje, a ne povećanje, kamatne stope.
• Globalno monetarno popuštanje ili verzija 4.0 strategije „odlaganja i pretvaranja“ je sve bliža. Centralne banke jednostavno ne veruju da su prenaduvani bilansi stanja i finansiranje dugova problem, ili, što je još gore, veruju da ekonomska teorija ne nudi nikakvu alternativu.
Konfuzija na tržištu je na najvišem nivou – učesnici sumnjaju u Fed, smernice, rast i, što je najgore od svega, sumnjaju u sebe.
Svet će se uskoro dobiti novu dozu lekova – poslednja slamka pre nego što pređemo na pravu temu prihvatanja gubitaka u dugovima i uvođenja reformi? Nadajmo se, poručuje Jakobsen.