Rezultati upravo završenih izbora u Konfederaciji ukazuju na pomeranje političkog spektra „na desno“ a pobednici su Narodna partija SVP i Slobodaraci FDP -a dok su najveći gubitnici stranka Zelenih i Zeleno–liberalna partija GLP.
Matematika je sledeća: Na izbore je od 8,2 miliona stanovnika izašlo 47,9% glasača koji su poverenje, kao i 2011 godine, dali najvećim strankama – SVP, FDP, CVP, Zelenima, BDP i GLP. Pojedinačno najbolji rezultat ili 29,5% osvojenih glasova (65 poslaničkih mesta; rast od 11 mesta u odnosu na izbore 2011.) imaju „Narodnjaci“ iz SVP; na drugom mestu su „socijalisti“ SP-a sa 18,9% glasova (44 mesta ili dva manje nego 2011.); trećeplasirani su „slobodarci“ FDP-a 16,3% glasova (33 mesta ili 3 više nego 2011.); slede ih „hrišćansko demokratska“ CVP sa 12,1% glasova (28 mesta, jedno manje nego prošli put), Zeleni sa 6,9% glasova (10 mesta; 5 manje nego pre), „građanska partija“ BDP sa 4,6 % (8 mesta) i Zeleno-liberalna sa 4,1 % (6 mesta; a 6 izgubili).
Analitičari kažu da je reč o „istorijskom a ipak očekivanom uspehu građanske desnice“. Švajcarska će ovim dobiti najveći procenat žena – narodnih tribuna do sada. U novom sazivu Nationalnog saveta od 200 poslanika više od 32% poslanika činiće žene, što je istorijski rekord od 1971. kada je uvedeno pravo glasanja za lepši pol. Najviše ženskih poslanika imaju socijalisti: od ukupno 43 odbornika 23 su žene.
Ali ovo nisu jedine velike promene u švajcarskoj politici. Naime SVP i FDP su zabeležile rast broja poslaničkih mesta posle dužeg vremena. Istovremeno je kandidat SVP Robert Koeppel dobio 178.090 glasova, što je pojedinačno gledano do sada nezabeleženi rekord broja glasova za nekoga ko se prvi put kandiduje na izborima.
Švajcarski Parlament, koji čine dva doma, Nacionalni savet sa 200 poslanika i Savet kantona sa 46 odbornika, treba 9. decembra da izabere novu vladu Konfederacije.
Već sada je jasno da će predstavnici „građanske desnice“ SVP, FDP i marginalne stranke Lega, imati u Nacionalnom savetu polovinu mesta ili tačno 100 poslanika. Pitanje koje zanima većinu posmatrača jeste da li će „građanska desnica“ ili „desni centar“ uspeti da osvoji i većinu u Savetu kantona. Ukoliko se to ne dogodi za očekivati je da u budućim procesima odlučivanja dolazi do „zatezanja odnosa“ između dva doma Parlamenta. Mada, prema prvim analizama i procenama, veća je verovatnoća da će raspored mesta i u Donjem domu – Savetu Kantona – biti istovetan kao i u Nacionalnom savetu Parlamenta.
Uspon partija desnog centra a pad popularnosti levičaraskih Zelenih i Zeleno-Liberalnih objašnjava se, po rečima komentatora uglednog dnevnika „Tages Anzeigera“ g. Resa Strelea, „povećanjem opšte nesigurnosti građana te prisutnim problemom migracija.“
Tokom izborne kampanje dominirale su teme vezane za neophodnu reformu penzionog sistema (treba da bude završena do 2020.godine), reformu poreskog sistema vezanog za privredne subjekte, obezbeđivanje održivih izvora energije i bilateralne ugovore sa EU i SAD. Obzirom da 98% privrede Švajcarke čine mala i srednja preduzeća do 10 zaposlenih, poseban akcenat je kao i ranijih godina bio na penzionom i poreskom sistemu, na temama koje svakako najviše i zanimaju birače. Kao nešto „usputno“ pomenut je i problem migracija, ali u daleko blažoj formi od one koja je prisutna u debatama na Balkanu ili državama Evropske unije.
Predsednik najveće stranke SVP („narodnjaka“) Toni Bruner izjavio je da će stranka nastojati shodno procentu dobijenih glasova na izborima prilikom izbora narednog Saveznog saveta (Vlade Švajcarske) 9. decembra da se izbori „za još jedno ministarsko mesto u Vladi“. Da li će ovo značiti i veći uticaj „narodnjaka“ na ukupnu politiku Konfederacije ostaje da se vidi s obzirom na činjenicu da je pred SVP-om tek sada dug proces konsultacija sa predstavnicima ostalih stranaka a shodno „Konkordanc ugovoru“ ili zakonom definisanom sporazumu „pet najvećih partija o podeli vlasti“.
Zoran Vitorović, Bern