Juče je izjava premijera Aleksandra Vučića da će srpska Vlada Srebrenici donirati 5 miliona evra izazvala duboke podele u javnosti. Neki smatraju da je to ulog u stabilnost regiona a neki da je taj novac, dobijen stezanjem kaiša građana Srbije, mogao biti drugačije utrošen.
Da podsetimo, dva miliona evra bi trebalo da legne na račun opštini Srebrenica u ponedeljak i da potom bude upotrebljeno za razvoj infrastrukture, a ima izdvojenih još tri miliona evra za buduće zajedničke projekte.
Toliko od države Srbije, a šta za srebreničku ekonomiju mogu da urade privrednici objasnio je novinarima predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež koji kaže da se po prvim reakcijama srpskih privrednika koji su boravili na investicionoj konferenciji u Srebrenici video potencijal za saradnju i to posebno u oblasti proizvodnje hrane.
“Poveli smo dve kompanije koje se bave mlekarstvom i gde su pregovori u toku, u toj oblasti smo u konkretnim razgovorima koji mogu da se završe sklapanjem ugovora”, rekao je Čadež Tanjugu i dodao da je PKS inicirala dolazak na ovu konferenciju prevashodno zato što treba da bude spona u kontaktima privrednika, ali i kako bi se ustanovilo da li privrednici iz Srbije imaju interes da investiraju u Srebrenicu ili da nađu potencijalnog partnera.
“U budućnosti treba najviše da se fokusiramo na te direktne kontakte između privrednika. Država nije ta koja treba da otvori fabriku, država treba da donese okvire, treba da investira u infrastrukturu. Zato je veoma važna ova donacija Vlade Srbije opštini Srebrenica, ne samo u novcu već i infrastrukturnim okvirima kako bi se ti uslovi stvorili i kako bi privrednici dolazili”, istakao je on.
Kako je saopšteno iz PKS, kompanije, među kojima su „Energoprojekt“, JP „Elektroprivreda Srbije-Hidroelektrane Bajina Bašta“, RMHK „Trepca“, „Stens Turs“, „Pastrmski ribnjak braće Filipovic“, „MPP Jedinstvo“, „Mlekara Spasojevic“ i „Amiga“, sa privrednicima Srebrenice i regiona u direktnim razgovorima, razmenili su informacije i razmotrili mogućnosti investiranja, zajedničke proizvodnje, kao i drugih vidova privredne saradnje i poslovnih aranžmana.
Teme B2B susreta, koji se organizuju na marginama konferencije, jesu konkretni projekti iz svih oblasti privređivanja, označeni kao potencijalni sektori saradnje – od rudarstva i energetike, preko elektromašinogradnje, poljoprivrede, vodoprivrede, celog lanca agrobiznisa i farmaceutske industrije do građevinarstva, IT sektora i banjskog turizma.
Izvor: eKapija