Bilo bi divno da svi živimo i radimo u sredinama koje se odlikuju snagom osposobljavanja i visokim stepenom poverenja. Očigledno je da nije tako. Odnosi između ljudi sa kojima provodimo vreme (posao, porodica, prijatelji…) često su poplavljeni destruktivnim normama. Kako vreme prolazi, tenzije su sve veće, a posledice sve teže. Stepen konstruktivne inicijative je veoma nizak. Kada razgovaram sa ljudima o zadovoljstvima koja ih čine srećnim, obično dođemo do mora nezadovoljstava kojima su svakodnevno zatrpani. Čak i porodicu koja treba da bude izvor energije i obnavljanja za svakog čoveka, doživljavaju kao dodatnu obavezu.
Kako to izgleda u poslovnom okruženju?
Veliki deo vremena provode baveći se intrigama, spletkarenjem i priznavanjem tuđih grehova. A onda stoje po hodnicima i jedno drugom plaču na ramenu:
„Možeš li da veruješ šta je šef uradio?“
„Ma nije valjda! Da ti kažem šta sam ja doživeo!“
„Nije ni čudo da ovde ne može ništa ljudski da se uradi“.
„Pa, šta si drugo mogao da očekuješ?“
Dakle, šta možemo da uradimo?
Kad god pomislimo da je problem „tamo negde napolju”, upravo ta misao je ono što redstavlja problem. Na taj način sebe „onesposobljavamo“. Nema „ali“! Drugim rečima, odričemo se sopstvenog prostora koji nam omogućava da se odlučimo za konstruktivnu reakciju. Okolnostima i slabostima drugih ljudi dajemo mogućnost da nas kontrolišu. Energiju usmeravamo u „prljavu baru“ briga – na stvari koje ne možemo da kontrolišemo.
Energiju treba konstruktivno usmeriti na naš krug uticaja. To ne znači optuživanje ili svaljivanje krivice na druge, već znači ponašanje sa izraženim integritetom u cilju stvaranja sredine u kojoj mi i svi ostali možemo da razvijamo karakter, znanje i sinergiju.
Možda nemamo uticajan položaj, ali možemo da budemo uticajni i da povećavamo svoj krug uticaja.
Da bismo ovo postigli, neophodno (nikako i dovoljno!) je da budemo pozitivni, pouzdani, odgovorni, da gradimo poverenje i slično … Pa opet, koliko god se trudili videćemo da „nešto ne ide“ kako bismo želeli.Trudite se da izgradite bolji odnos sa kolegama – ne ide; trudite se da izgradite bolji odnos sa roditeljima – ne ide; trudite se da izgradite bolji odnos sa decom – ne ide; trudite se da izgradite bolji odnos sa partnerom (u braku, vezi) – ne ide. Ne samo da ne ide, već iz dana u dan, koliko god se trudili, ume da bude još gore.
U okviru sistema „Moć efikasne komunikacije“ koji, danas, obuhvata osam trening programa, važan deo obuke posvećen je trajnom (i bezbednom) uklanjanju unutrašnjih barijera (unutrašnjeg negativnog naboja). I sve to, u vremenu koje se meri minutima!
Mehanizam projekcije
Negativno delovanje kome ste izloženi u međuljudskim odnosima dolazi iznutra, iz samog čoveka i posledica je njegovih negativnih stanja na spoljašnji svet. Ekstremni, nažalost u današnje vreme i ne tako redak, vid takvog ispoljenja je paranoidno doživljavanje sveta koji nas okružuje.
Frojd je ovu pojavu nazvao „Mehanizmom projekcije“. Definisao ju je kao nesvestan proces pridavanja drugima kompleksa i tendencija, najčešće agresivnih koji postoje u nama. Najupečatljivije su ideje da nas drugi napadaju, mrze i proganjaju. Projekcijom, uvereni smo, u datoj situaciji, postižemo dvostruku korist. Prva je uverenje da ja nisam taj koji ima agresivne težnje, ja sam dobar i čovekoljubiv; takve gadne nedostatke imaju drugi ljudi. Druga, ništa manje, uvereni smo, značajna korist je stav da su drugi ljudi, ispunjeni agresijom, opasni, imam dakle opravdanje da ih kritikujem i napadam, jer se ja, u stvari, sasvim opravdano branim. U datoj situaciji, to je naša logika.
Mehanizam projekcije bio je poznat i pre Frojda. U Bibliji Isus Hrist kaže „vidiš trn u oku brata svog, a ne vidiš brvno u svom oku“.
Zbog ovakve sveprisutne sklonosti, kada imate utisak da se neko drugi „ustremio“ na vas, ili, da vas, prosto, nečije ponašanje nervira, prvo što treba da uradite je da situaciju razmotrite što objektivnije možete, držeći na umu istinu da vi niste izuzetak, da je mehanizam projekcije prisutan i kod vas i da deluje hteli vi to ili ne.
Budući da je projekcija nesvesna, ako spadamo u grupu prosečnih neistreniranih osoba, nismo u stanju da je primetimo, te se ona odvija van polja jasne svesti.
Sastavni deo treninga „Moć efikasne komunikacije“ su metode za uklanjanje sopstvenih nedostataka zasnovanih na mehanizmu projekcije. Traženje i nalaženje rđavih osobina kod drugih ljudi, efikasan je način da ih otkrijemo u sebi. Učesnici ranijih treninga „Moć efikasne komunikacije“ vam ovo mogu i potvrditi.
Dragan Savić
Blog Krizne komunikacije