Da socijalno preduzetništvo može biti od višestruke koristi za društvo pokazuju primeri “Kuhinje na točkovima” u kojoj osobe sa smetnjama u razvoju prave obroke po narudžbini, ali i proizvođača prirodne kozmetike “Sofi” i igračaka od drveta ”Šumarko”, koji potvrđuju da i mala porodična preduzeća mogu biti uspešni izvoznici.
„Čoko šljiva“ je prvi desert u asortimanu ketering preduzeća „Kuhinja na točkovima“, koje deo proizvedene hrane besplatno deli starijim osobama lošijeg materijalnog statusa i drugim socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. Preduzeće je osnovalo Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“, nastalo 2007. na inicijativu roditelja čija deca imaju smetnje u razvoju, s ciljem da ih radno osposobe i aktivno uključe u društvo. Uduženje je, prema rečima njegove predsednice Ane Spasov, najpre krenulo u proizvodnju papirnih kesa i kartonske ambalaže. Danas proizvode oko dve tone kesa mesečno, a među najvećim kupcima kartonske ambalaže su Apoteke Beograd.
U međuvremenu, u saradnji sa Opštinom Zvezdara započeli su novi projekat – ketering firmu „Kuhinju na točkovima“. Hrana se priprema i dostavlja kupcima po pristupačnim cenama, a petina zarade izdvaja se za pripremu besplatnih obroka, namenjenih siromašnim sugrađanima. „Spojili smo obe delatnosti, pa pripremljenu hranu pakujemo u ambalažu koju sami pravimo. Trenutno zapošljavamo deset osoba ometenih u razvoju, koje se menjaju na radnim mestima kako bi im posao bio raznovrstan i zanimljiv. To je posebno važno za osobe sa simptomima autizma, kojima ne prija rutinski rad“, objašnjava Spasov. Ona dodaje da svaka grupa ima mentore, kao i da su zaposleni veoma predani poslu,uključujući i striktno poštovanje svih propisanih standarda u proizvodnji. Zaposlenima je posebno drago kada dobiju pohvalu za svoj prvi proizvedeni skatkiš „Čoko šljiva“. Deo zarade od prodaje uložiće u udvostručavanje broja besplatnih obroka i podršku starijim sugrađanima koji nisu u sistemu socijalne zaštite.
U tome će i sami imati podršku u vidu bespovratnih sredstava za dalji razvoj, koja na konkursu “Ideja za bolje sutra” za podršku socijalnom preduzetništvu u Srbiji dodeljuju Fondacija Ana i Vlade Divac, UniCredit fondacija i UniCredit Banka. Ove godine, sa ukupno 45.000 evra nagrađeno je sedam od 67 socijalnih preduzeća koja su se prijavila na konkurs, s ciljem da se umesto usitnjenih grantova, sredstva dodele manjem broju firmi koje imaju najveći potencijal za održivost poslovanja.
Samo prirodno
Među njima je i novosadska kompanija “Sofi” u vlasništvu mladog bračnog para Draženke i Gorana Šoća, koji planiraju da proizvodnju prirodnih sapuna, kupki, dezodoransa i labela prošire prirodnim kremama i šamponima. Posao su započeli 2009. godine, kada se „Lush“, poznati britanski proizvođač prirodne kozmetike, na kratko povukao sa srpskog tržišta. Uz sredstva koja im je obezbedila NZS za samozapošljavanje, pokrenuli su manuelnu proizvodnju sapuna od prirodnih sirovina, a sa širenjem tržišta širio se i asortiman. U međuvremenu, na mesto farmaceutskog tehničara zaposlili su osobu oštećenog sluha, a kada su odlučili da zajedno krenu u razvoj proizvoda koji zahtevaju laboratorijske uslove proizvodnje, konkurisali su za bespovratna sredstva koja bi im to omogućila.
U proizvodnji prirodne kozmetike koriste se mnogi sastojci, kao što su kakao buter, kokosovo ulje i različita etarska ulja, pa je veoma važan odabir i kvalitet sirovina, objašnjava Goran Šoć. „U Srbiji uglavnom nabavljamo neke vrste hladno ceđenih ulja, kozje mleko i biljke poput lavande, ali najveći deo, čak oko 80 odsto, kupujemo širom sveta. Istovremeno, zahvaljući takvom kvalitetu, dobili smo šansu i na veoma probirljivim stranim tržištima. Počeli smo sa izvozom u Švajcarsku, a sada smo ušli i na japansko tržište“. S druge strane, skupe sirovine i način proizvodnje koji zahteva mnogo vremena, utiču na cene proizvoda, dodaje Draženka Šoć. „Naš maksimum je proizvodnja do 500 sapuna dnevno, mada retko radimo tako velike količine. I pored toga, naše cene za ovakav kvalitet proizvoda su prilično pristupačne, što potvrđuje i rastuće interesovanje na tržištu“. Ne odmaže ni činjenica da imaju prepoznatljiv dizajn pakovanja, za koji su 2013. godine dobili srebrnu nagradu na “European Design Awards“, a u plasmanu proizvoda sarađuju sa specijalizovanim trgovinskim lancima i radnjama.
Nikad nije kasno za preduzetništvo
Dobinik granta je i valjevsko preduzeće „Šumarko“, koje se bavi proizvodnjom edukativnih igračaka od drveta i prirodnih boja. Nastalo je pre tri godine kada je Marko Srećković, ostavši bez posla, rešio da sa tek penzionisanom suprugom Vericom otvori stolarsku radionicu. Ideju za proizvodnju ovakve vrste igračaka dobili su prilikom posete Bazelu, gde im živi ćerka, a početna sredstva za neophodne alate i mašine od sina, koji je u to vreme radio na jednom kruzeru.
Prvi proizvodi, kuhinjice i krevetiće za lutke, oduševili su njihovu unuku i njene drugarice, što ih je, priseća se Verica, ohrabrilo da sednu u auto i krenu u potragu za prodajnim mestima širom Srbije. Nakon što im je jedna prodavnica igračaka u Lazarevcu omogućila da sklope prvi posao, polako su širili prodaju i na drugim mestima, a potom ušli u saradnju sa velikim domaćim proizvođačem igračaka „Pertini“. Tako su Srećkovići, bez ijednog kredita, za tri godine uspeli da osvoje deo srpskog tržišta, a bespovratna sredstva koja su dobili na konkursu uložiće u unapređenje proizvodnje, koje će im omogućiti da povećaju obim uz niže troškove izrade. Planiraju i da kroz kooperaciju sa kompanijom Wood Art, plasiraju svoje proizvode na nemačko tržište.
Već su zaposlili jednu osobu, a nadaju se da će sa razvojem izvoza zaposliti još kadrova. Marko, kome se primiče penzija, ističe da mu je žao što ranije nije krenuo sa ovim poslom, „jer do sada bismo, verovatno, već imali malu fabriku“.
Pored navedenih primera, grantove na konkursu „Ideja za bolje sutra“ dobili su i socijalno preduzeće „Daj-daj“, Udruženje “Optimist”, Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama „Atina“ i Socijalne zadruge domaće radinosti „Bosiljak“. Njihovi projekti ocenjeni su kao veoma perspektivni, a da to nije samo floskula dokazuju i primeri prošlogodišnjih dobitnika ovih sredstava, među kojima je i suvenirnica „Putokaz“ koja je nedavno otvorila svoju radnju i u Amsterdamu.