Close
/ B&F Plus / Osiguranje lanca snabdevanja: Nadoknada štete zbog zastoja robe
BiF Analize Čitajte B&F online

Osiguranje lanca snabdevanja: Nadoknada štete zbog zastoja robe

Redakcija BIF on 06/12/2015 - 09:48 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1172 times!

Osiguranje lanca snabdevanja pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača, preko veleprodavca, do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza, odnosno od političkih rizika.

Proizvođači i prodavci širom sveta oslanjaju se jedni na druge, kako bi roba na vreme stigla do krajnjih korisnika: dok jedni proizvode robu koju dalje distribuiraju veleprodajama, odakle se ona šalje u maloprodaje do krajnjih kupaca, dotle i njihova proizvodnja zavisi od repromaterijala koji im stiže od raznih dobavljača. U interesu svih u tom lancu, od rudnika odakle dolaze sirovine, pa sve do potrošača, jeste da sve funkcioniše bez zastoja. Od eventualnih zastoja učesnici u lancu se štite ugovorima, koji često podrazumevaju i plaćanje penala ukoliko roba ne stigne na vreme.

Lanac snabdevanja može da bude prekinut nezavisno od volje učesnika – elementarnim nepogodama poput katastrofalnih poplava koje su prošle godine zadesile Srbiju i čitav region, ili strahovitih oluja poput Sendi koja je 2012. napravila velike štete u Americi, kao i događajima manje opasnim po egzistenciju stanovnika ali štetnim po privredu – poput nedavnih zastoja na granici između Srbije i Hrvatske usled izbegličke krize.

U ovom poslednjem slučaju – zastoju robe na granici, prema izjavama srpskih zvaničnika, gubici ovdašnjih privrednika bili su veći od 30 miliona evra, a jedan hrvatski preduzetnik izjavio je medijima da je on sam imao gubitak od oko tri miliona evra jer mu je na granici stajalo 10.000 tona robe. Jedna „strana“ gubitaka je u tome što je deo robe bio kvarljiv, i taj rizik pokriva osiguranje robe u transportu. Drugi, na koji se manje obraća pažnja, jeste gubitak zbog toga što roba koja je krenula na svoje odredište neće stići na vreme kako je ugovoreno.

Osiguranje robe u transportu nudi većina domaćih osiguravajućih kuća. Ta vrsta osiguranja podrazumeva osiguranje od propadanja, oštećenja ili gubitaka na samoj robi, tokom transporta ili u magacinima proizvođača ili dobavljača. S obzirom na to da se izbeglička kriza premešta iz zemlje u zemlju, ali je pitanje kada i da li će se u potpunosti rešiti, kritične situacije na granicama mogle bi u budućnosti da podignu cenu ove polise osiguranja, naročito za kvarljivu robu; to bi podiglo cenu transporta, a u krajnjem ishodu i cenu same robe. Međutim, ukupni troškovi koje ovakve situacije izazivaju neuporedivo su veći. U svetu ih pokriva vrsta osiguranja koja se zove „osiguranje lanca snabdevanja“, a koju domaći osiguravači koje smo kontaktirali nemaju u svom portfoliju.

 

Koje rizike pokriva

Osiguranje lanca snabdevanja pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača, preko veleprodavca, do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza, odnosno od političkih rizika. Osim što pokrivaju i oštećenja robe u transportu ili magacinima, ovakve polise pokrivaju i finansijske gubitke zbog prekida poslovanja usled štrajka zaposlenih, ili ukoliko zbog bilo kakvog zastoja u transportu zaposleni ne mogu da dođu na posao.

 

tabela osiguranje

 

U svetu postoje specijalizovane osiguravajuće kuće koje se bave isključivo osiguranjem lanca snabdevanja, a gotovo sve ozbiljnije kuće imaju tu vrstu osiguranja u svojoj ponudi. Prema jednoj studiji Business Continuity Institute, oko 60 odsto šteta u lancu snabdevanja dolazi od direktnih dobavljača, a ostatak od od onih iz tzv. drugog i trećeg reda. Osiguravajuće kompanije tu statistiku su uvrstile u svoje polise, pa je često u polisu moguće uneti i podatke konkretne kompanije-dobavljača kada se sklapa polisa – ako neka od njih ne isporuči robu na vreme, osiguranom sumom biće pokrivena tako nastala šteta. Osim kašnjenja usled problema u transportu, pokrivene su i štete nastale zbog oštećenja nastalih kod samih dobavljača – požari, poplave, zastoji u proizvodnji i slično.

Ovakve, sveobuhvatne polise, najviše nabavljaju kompanije iz sektora visoke tehnologije, farmaceutske industrije, građevine, energetike, jer su te industrije veoma zavisne od svog lanca nabavke.Takođe, prilično je ugrožena i auto industrija, a dobar primer da je korisno brinuti o toj vrsti osiguranja jesu prodavci automobila u SAD. Kada je ovu teritoriju 2012. pogodio opasan uragan Sendi, koji je naneo ukupnu štetu od oko 650 milijardi dolara, priličan udar je osetila američka auto industrija: prodaja automobila smanjena je za 25 do 30 odsto, između ostalog i zato što se nevreme dogodilo krajem meseca, kada je ova prodaja najintenzivnija.Ova vrsta osiguranja pokrila je dobar deo gubitaka dilerskim auto-kućama.

Kad je, pak, prošle godine poplavljena Srbija, ukupne štete su procenjivane na 1,7 do čak dve milijarde evra, ali nema podataka o tome koliko se odnosi na materijalne gubitke na objektima, automobilima i poljoprivrednim dobrima, a koliki su finansijski gubici usled prekida poslovanja.

Gotovo da je pravilo da se o nevoljama govori samo dok su „vruće“, pa je malo onih koji su se uključili čak i u obično osiguranje od elementarnih nepogodaukoliko ga ranije nisu imali. O osiguranju lanca nabavke, i osiguranju od rizika prekida poslovanja malo ko da je počeo da razmišlja. Valjda je to razlog što domaće osiguravajuće kuće i ne nude polise osiguranja lanca snabdevanja – kažu, ako poraste potražnja, napraviće i taj proizvod. S druge strane, ako bi ga ponudili, možda bi i kompanije shvatile da im je takva vrsta osiguranja itekako potrebna.

 

Svetsko tržište u 2014: Srbija pri dnu lestvice

Na rang listi časopisa Sigma kompanije SwissRe koji je radio analizu svetskog tržišta osiguranja, Srbija se po obimu ukupne premije u 2014. godini našla na 83. mestu. Učešće premije osiguranja u ukupnoj svetskoj premiji je svega 0,02 odsto, po čemu smo u rangu sa Kiprom i Bugarskom kad je reč o evropskim zemljama.Hrvatska se nalazi na 66. mestu sa učešćem u ukupnoj premiji od 0,03 odsto, a Slovenija na 55. mestu sa 0,05 odsto učešća u svetskoj premiji.Dva mesta ispred nas su Šri Lanka i Gvatemala, a slede nas Mauricijus i Dominikana.

Po obimu premije životnog osiguranja, Srbija se nalazi na 79. mestu, tik ispred Gvatemale i Bahama, a odmah iza Ukrajine i Dominikane. Poređenja radi, Hrvatska se nalazi na 62, a Slovenija na 58. mestu.

Prema premiji po glavi stanovnika, Srbija se u 2014. nalazila na 66. mestu u svetu sa 111 dolara: svetski prosek je 662 dolara, a evropski čak 1.902 dolara po glavi stanovnika. Prema učešću premije u bruto domaćem proizvodu nalazimo se na 63. mestu u svetu sa procentom od 1,9. Učešće ukupne premije u BDP u Evropi je 6,8 odsto, a u svetu 6,2 odsto.

 

 

Lela Saković

Biznis top 2014/15.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *