Close
/ B&F Plus / Stin Jakobsen: Dolar će pasti posle povećanja kamatnih stopa
BiF Analize Čitajte B&F online

Stin Jakobsen: Dolar će pasti posle povećanja kamatnih stopa

Redakcija BIF on 03/12/2015 - 09:38 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 995 times!

Postoji opšta saglasnost na tržištima da će Federalne rezerve povećati kamatne stope u decembru i da će ovaj korak podići američki dolar do novih visina i spustiti vrednost evra u ovom paritetu – do nivoa koji je poslednji put viđen 2000. godine kada je IT balon dostigao najvišu vrednost, navodi u najnovijoj analizi glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen.

Međutim, postoji dobar razlog za skepticizam povodom ovih očekivanja. Dolar je u stvari dostigao vrhunac na dan prvog povećanja stope tokom petog od poslednjih šest ciklusa rasta. Čini se da je jačina dolara obrnuto proporcionalna pravcu američkih kamatnih stopa.

 

Kako se objašnjava ovaj naizgled nelogičan trend?

Pre svega, konfuziju je izazvao status dolara kao globalne rezervne valute. Više dolara se nalazilo u opticaju van SAD nego unutar države. Kada su Federalne rezerve podigle stope to je u isto vreme smanjilo potencijal ekonomskog rasta u ostatku sveta. Da bi se ovo ispravilo dolar mora da oslabi kako bi se ponovo uspostavila ravnoteža. Vrednost novca raste dok troškovi kursnih stopa padaju što za posledicu ima stvaranje nove tačke ravnoteže.

Svet je zavistan od američkog dolara u meri koju nikada ranije nismo videli. Ja to zovem „primitivnom ekonomijom“ – modelom u kome niko nema koristi od jakog dolara. Čak ni Evropska centralna banka ili Evropa u celini, smatra Jakobsen.

Na globalnom nivou, 70 procenata svih stranih deviznih rezervi su u dolarima, a 60 do 70 procenata celog duga koji potiče još s početka finansijske krize 2007/2008. godine je bilo u dolarima. Osim toga, većinom roba se trguje u dolarima. U stvarnosti, većina sredstava, obaveza i novčanih tokova su vezani za dolar.

Kako dolar jača tako padaju cene roba. Niže cene roba za uzvrat oslabljuju tržišta u razvoju i smanjuju izvoz zemalja koje proizvode energiju, što samim tim smanjuje njihov uvoz (izvoz iz Sjedinjenih Država i Evrope). Ovo konačno umanjuje višak koji su oni tradicionalno ulagali u SAD sredstva.

Profiti Kine i zemalja izvoznica energije su se tradicionalno ulagali u Sjedinjene Države i delimično u Evropu. Akademskim studijama je otkriveno da je ovo sa druge strane igralo značajnu ulogu u održavanju globalne kamatne stope na nivou od 100 baznih poena niže nego bez prethodno pomenutog scenarija. Tako da trenutna stopa – i ona iz poslednjeg ciklusa – je za 1 procenat manja nego što bila bez „crnog fonda“ sa Bliskog istoka, Norveške i Kine.

Kako ističe stručnjak Sakso banke zanimljiva činjenica u vezi sa sadašnjom verzijom iz 2015. godine povećanja kamatnih stopa je da je vrednost novca već porasla za više od 100 baznih poena. Od kada smo dostigli najniži nivo trenutnog ciklusa kamatnih stopa u junu i julu 2014. godine visokorizične obveznice su porasle za 700 baznih poena ili su duplirale vrednost na 1,400 baznih poena.

U međuvremenu je najniži investicioni rejting, BBA, porastao za 100 baznih poena ili 1 procenat u prinosu.

Vrednost novca je porasla toliko kao čak 18 meseci pre nego što su Federalne rezerve reagovale po prvi put. To je prouzrokovalo trenutno stanje jakog dolara i tokom tri godine je predstavljalo veliki „maržni poziv“ duga u dolarima koji je prvenstveno uticao na ekonomije koje su najviše zavisile od ove valute.

Jak dolar smanjuje rast, cene roba i povećava troškove otplate na 57 triliona dolara pozajmljenih širom sveta od početka finansijske krize.

Zabeležili smo mali privredni rast od izbijanja krize. Mada je rast kome smo bili svedoci pretežno finansiran iz duga jer smo uočili najniži nivo kako u produktivnosti tako i u inovacijama kombinovanim sa globalnim trendom demografskog opadanja. U ovom kontekstu je važno uvideti dva ključna faktora koji određuju privredni rast: demografski trend i produktivnost.

Odgovor sveta na ovo veliko privredno usporavanje i slabljenje poverenja potrošača je bio da se kamatne stope „zakucaju“ kako bi se proizveo „jeftin novac“. Problem je u tome što jeftin novac ne doprinosi samo nepravilnom raspoređivanju resursa već i nezdravim podsticajnim strukturama koje su daleko od investicija, a time i produktivnosti, navodi u analizi Jakobsen.

Došao je trenutak kada će Federalne rezerve započeti proces normalizacije monetarne politike. Ovo će se najverovatnije desiti ili na sastanku u decembru ili u prvom kvartalu 2016. godine. U praksi, normalizacija je sprovedena preko ključnih kamatnih stopa Federalnih rezervi i to je signal da niske stope i očekivane posledice ovi niskih stopa se približavaju raspletu.

Mnogi raspravljaju oko činjenice da tržište može lako da podnese više stope. Kada sve obuhvatimo, to će značiti skok od 25 ili 75 baznih poena tokom naredne godine. Dozvolite mi da izrazim zabrinutost, poručuje Jakobsen.

Radim na tržištu još od 1989. godine. Tokom moje karijere doživeo sam samo tri skoka kamatnih stopa koje su pokrenule Federalne rezerve! Između 70 i 80 procenata svih prodavaca u finansijskim centrima širom sveta nisu nikada bili svedoci ovakvog skoka niti su trgovali za vreme njega. Nisam isuviše ubeđen da će skok kamatnih stopa proći tako glatko kako mnogi komentatori i centralne banke to veruju, pita se Jakobsen.

Mada kada se upali ovaj vatromet ključno je da znamo istorijske podatke i još jednom se vratimo dolaru i obrnutom povezivanju. Ja ću reagovati pod pretpostavkom da će dolar dostići vrhunac u decembru i time dati neophodan podsticaj svetskoj ekonomiji.

Još jedna interesantna činjenica o Federalnim rezervama i skoku kamatnih stopa: sredstva sa najvećim očekivanim prinosom su… robe i tržišta u razvoju!

Ironija leži u tome ukoliko se istorija slabog dolara ne ponovi onda ćemo zasigurno znati šta će biti ishod: globalna recesija, niže cene roba, deflacija i još jedan maržni poziv.

Samo što će ovoga puta to obuhvatiti svetsku ekonomiju, a ne samo tržišta u razvoju.

Dobro došli u primitivnu ekonomiju – gde niko ne može da priušti jači dolar. Čak ni Evropa, poručuje glavni ekonomista Sakso banke.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *