U Srbiji osiguranje od posledica terorizma nije uključeno u standardnu osiguravajuću ponudu, ali ga neke osiguravajuće kuće, ipak, imaju. Klijenti su, uglavnom, velike strane kompanije, a interesovanje za ovu vrstu osiguranja na našem tržištu nije povećano nakon terorističkih napada u Parizu.
Prema podacima američkog Stejt Departmenta (Country Reports on Terrorism 2014), samo u prethodnoj godini broj terorističkih napada u svetu povećao se za 35 odsto, sa 9.964 na 13.462, a broj ljudskih žrtava porastao je za drastičnih 81 odsto – sa 17.891 na 32.727 poginulih. Nakon perioda od 2006. do 2012. godine, kada je broj poginulih usled terorizma u svetu opao za oko 2.500, ta cifra je ponovo počela ubrzano da se uvećava. Najveći broj smrtno stradalih u poslednjih osam godina prouzrokovalo je gotovo 900 terorističkih napada 2010. na afričkom kontinentu.
Najstrašniju posledicu terorizma – ljudske žrtve, prati i materijalna šteta, nastala uništavanjem imovine pojedinaca i kompanija, kao i zbog prekida poslovanja. Prošle godine, materijalne štete usled terorističkih napada premašile su 53 milijarde dolara, prema podacima američkog Instituta za ekonomiju i mir.
Vlade mnogih zemalja, pojedinačno i uz podršku međunarodnih organizacija poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prave globalne platforme za ekonomsku zaštitu od terorizma, u kojima osiguranje ima jednu od najvažnijih uloga.
Udruživanje osiguravača i države
U nekim zemljama te rizike pokriva držva, dok su u drugima ključna osiguravajuća društva, a države se uključuju kao reosiguravači, odnosno kao krajnja instanca za isplatu velikih šteta. Zemlje OECD imaju zajedničku platformu za ekonomsku zaštitu od terorizma, a prvo okupljanje zemalja članica ovim povodom otganizovano je još 2010. godine u Parizu. Platforma prati kretanja na tržištu i identifikuje najbolja rešenja, kako bi zemlje članice bile pripremljene na finansijske rizike koje terorizam može da donese.
Jedno od rešenja u pomenutoj platformi jeste i nemački projekat Extremus – osiguravajuće društvo osnovano 2002. godine, na inicijativu tamošnjeg Udruženja osiguravača. Povod za osnivanje bio je teroristički napad na „kule bliznakinje“ u Njujorku godinu dana ranije, s ciljem da se osiguravajućim pokrićem od rizika terorizma zaštite domaći i strani investitori u Nemačkoj. Osnivači su bili 15 nemačkih osiguravajućih i reosiguravajućih društava, koja su uložila po 50 miliona evra, a država je uključena kao reosiguravač. Maksimalno pokriće koje osiguranik može da naplati je do dve milijarde evra, a ako je šteta veća, iznose do osam miliona evra pokriva država. Pokriveni su rizici od bioloških, hemijskih, nuklearnih i sajber napada.Extremus ima više od 1.300 klijenata i pokriva rizike napada na oko 7.000 objekata. Među klijentima su najveće kompanije – automobilski koncerni, banke, industrija, kompanije koje trguju nekretninama, i čija je vrednost nekoliko milijardi evra.
Slična društva imaju i druge zemlje, poput Velike Britanije i Španije, gde je krajem prošlog veka bilo učestalih terorističkih napada, posebno IRA terorističke organizacije. Konvencionalno tržište osiguranja tada nije bilo spremno da prihvati takve rizike, i isključilo ih je iz opšte ponude. S obzirom na to da su takve štete obično velike, pa time i premije moraju biti visoke, države su se takođe uključile u finansiranje kao reosiguravači.
U Srbiji osiguranje od terorizma nije uključeno u standardnu osiguravajuću ponudu. „Opšti uslovi osiguranja isključuju terorizam kao rizik koji ulazi u osiguravajuće pokriće u redovnoj proceduri osiguranja“, kaže za B&F Rade Badža, direktor Regiona prodaje neživotnih osiguranja Beograd u kompaniji Dunav osiguranje. Prema njegovim rečima, osigurаvаč niје u оbаvеzi dа isplаti nаknаdu zа štеtu koja je nastala sabotažom ili terorizmom, bilo da počinici koji deluju iz političkih pobuda to čine u ime neke organizacije ili nezavisno od nje.
Badža pojašnjava da Zakon o obligacionim odnosima propisuje da za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država, čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu. „U Srbiji je bilo samo nekoliko zahteva za uključivanje rizika terorizma u osiguravajuće pokriće“, kaže Badža i dodaje da se rizik terorizma ugovara po posebnoj proceduri kao dopunski rizik uz prethodnu saglasnost reosiguravača.
Mogućnosti za osiguranje u Srbiji
Iako spada u nestandardne rizike, neke osiguravajuće kuće u Srbiji poput Uniqa i Generali osiguranja, ipak, nude osioguranje od teorizma. U Uniqa osiguranju kažu da se ovaj rizik obavezno reosigurava i to tako što se prethodno šalje striktan upit ka reosiguravaču, na osnovu čega se kupuje fakultativno. U ovoj kompaniji takav rizik mogu da ugovore samo pravna lica, i to čine uglavnom veliki klijenti – pretežno strane kompanije koje ovu vrstu osiguranja imaju ugovorenu svuda gde posluju u svetu.
Vladimir Bogosavljević, direktor Direkcije za preuzimanje rizika imovine i rad sa brokerima u Generali osiguranju, kaže za B&F da ova kompanija već nekoliko godina u svojoj ponudi ima osiguranje od terorizma i sabotaže i da takve polise kupuju mahom strane velike kompanije kojih je među klijentima više desetina. Najčešće se, kaže on,ugovara kombinacija osiguravajućeg pokrića za ostećenje imovine i gubitka dobiti nakon terorističkog napada.
Bogosavljević objašnjava šta se podrazumeva pod navedenim rizicima: „Aktom terorizma smatra se aktivnost koja uključuje nezakonitu upotrebu sile ili nasilja, ili nezakonit čin koji može da prouzrokuje materijalnu štetu na imovini, a koji je preduzelo neko lice ili grupa, bez obzira na to da li deluju samostalno ili u ime, odnosno u vezi sa nekom organizacijom; ta aktivnost počinjena je u političke, verske ili ideološke svrhe, uključujući i nameru da se utiče na bilo koju vladu ili da bi se javnost u te svrhe držala u strahu“.
U Generali osiguranju ovo osiguranje mogu zaključiti i pravna i fizicka lica kao dopunu postojećeg osiguranja imovine, a u ove dve kompanije kažu da posle terorističkih napada u Parizu nije bilo povećanog interesovanja.
Prednacrtom Građanskog zakonika koji je predstavljen krajem novembra u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predviđeno je da će štetu od terorističkih napada ili demonstracija plaćati država, a ona će zatim moći tu štetu da naplati od krivaca ukoliko se utvrdi njihov identitet. Uvrštena i jedna nova vrsta odštete –izgubljeno izdržavanje, koje će moći da traže svi koje je izdržavala osoba koja je poginula u terorističkim napadima.
Vruće tačke
Američka kompanija Virtual Research Associates na osnovu novinskih članaka i drugih tekstualnih sadržaja koje prati u čitavom svetu iz minuta u minut, može da predvidi u kojoj državi će se dogoditi teroristički akt. Pomoću softvera za analizu sadržaja prikazuju se obaveštenja u obliku grafikona, tabela i mapa, čime se dijagnostifikuje osetljivost neke zemlje na političku nestabilnost, socijalne nemire i nasilje. To omogućava uočavanje oblasti gde će najverovatnije doći do nestabilnosti i nasilja, i dobijaju se upozorenja o mogućim „vrućim tačkama“.
Lela Saković
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.