Počevši od 2016. godine, sva pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo treba da dostave svoje izveštaje za statističke potrebe, kao i finansijske izveštaje i dokumentaciju za 2015. godinu, isključivo u elektronskom obliku. Prošle godine je samo 11.000 obveznika imalo obavezu da dostavi elektronske izveštaje, dok se ove godine ta zakonska obaveza odnosi na više od 150.000 pravnih lica i preduzetnika.
Izveštaji se mogu slati u bilo koje doba dana ili noći a za njihovo slanje potrebni su stalna internet konekcija, osrednji računar i kvalifikovani elektronski potpis zakonskog zastupnika. Kvalifikovani elektronski potpis izdaju Pošta Srbije, Privredna komora Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Halkom i E-smart.
Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre, kaže da je osim ove novine novi zakon o računovodstvu inovirao i sam postupak finansijskog izveštavanja, uveo kolektivnu odgovornost u izveštavanju, potpunu transparentnost ispravnih i neispravnih izveštaja i podstakao implementaciju posebnog informacionog sistema u APR-u za lakše i potpunije izveštavanje.
U novom razvrstavanju pravnih lica povećana je visina finansijskih kriterijuma za 3,5 puta u odnosu na dosadašnje ali je uvedena i nova kategorija – mikro preduzeća. Tako je smanjen broj velikih preduzeća sa 1.130 u 2013. godini na 526 u 2014. i 495 u prethodnoj godini. Mikro preduzeća po ovoj klasifikaciji čine 93% naše privrede i prošle godine ih je bilo 141.960 od ukupno 152.802 preduzeća.
Novoj praksi su prilagođena i računovodstvena pravila pa velika pravna lica, javna društva i matična pravna lica dostavljaju MRS/MSFI, mala i srednja pravna lica MSFI za MSP a mikro i druga pravna lica, kao što su udruženja i nevladine organizacije, popunjavaju Pravilnik ministra finansija. Uvedena je takođe obaveza zakonske revizije izveštaja malih i mikro pravnih lica i preduzetnika koji ostvaruju prihod veći od 4,4 miliona dinara godišnje. Njihov broj je inače od 2014. do 2015. smanjen sa 884 na 806, a među potonjima ima i 14 preduzetnika.
Uvedena je takođe i Izjava o neaktivnosti za sve one koji su pri finansijskom izveštavanju do sada ostavljali „beli“ odnosno nepopunjeni dokument. Ovo je namenjeno preduzećima koja u prethodnoj godini nisu imala poslovnih aktivnosti i koja nemaju imovinu. U 2014. izjavu o neaktivnosti podnelo je 12.000 preduzeća a za prošlu godinu do sada je podnelo njih 700 a u pripremi je još 2.200, mada to nisu potpuni podaci jer je u procesu izrade (što se može pratiti pomoću novog informacionog sistema) još 46.000 izveštaja.
Što se tiče zabune koju su privrednici većim delom prošle godine imali u vezi sa finansijskim izveštavanjem Stamenković je razrešila dilemu – izveštaji za statističke i druge potrebe i Izjava o neaktivnosti se dostavljaju do kraja februara a redovni godišnji finansijski izveštaji do kraja juna, mada mogu biti i istovremeno predati sa prvima.
APR ne moraju da izveštavaju crkve i verske zajednice, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (oni izveštavaju Upravu za trezor), stambene zgrade i preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo, a kojih ima oko 200.000 dok su klijenti APR-a samo do 20.000 njih.
Oni koji budu nepotpuno izveštavali APR, koji ne budu poštovali postavljene rokove i koji budu koristili podatke iz Registra suprotno odredbama zakona ako su pravna lica plaćaće kaznu za privredni prestup od 100.000 do 3.000.000 dinara, a ako su preduzetnici plaćaće za prekršaj od 100.000 do 500.000 dinara.