Budući da kretanja na finansijskim tržištima svojom kupovinom i prodajom uzrokuju ljudi, koji su po prirodi emotivni i često neracionalni, vrednost svih finansijskih instrumenata oduvek preterano raste ili pada.
Sa dolaskom finansijske krize i mnogo većim uplitanjem država i centralnih banaka u kretanja na berzama, došlo je do nove faze iracionalnosti finansijskih tržišta i naizgled paradoksalnih situacija. Odjednom su dobre vesti tumačene kao loše, a loše vesti kao dobre. Na bilo kakvu vest o popravljanju ekonomske situacije u SAD, deonice širom sveta bi počele naglo padati jer su investitori smatrali da raste verovatnoća prestanka masovnog ubrizgavanja novca u finansijski sistem od strane američke centralne banke. U slučaju vesti o pogoršanju ekonomske situacije, deonice bi počele naglo rasti jer su investitori smatrali da će centralna banka nastaviti da ubrizgava novac u finansijski sistem, te će to pre ili kasnije dovesti do većih prihoda kompanija što će opravdati rast cena deonica.
Poslednjih nekoliko nedelja ponovo se događaju paradoksalna kretanja na mnogim tržištima.
Na valutnom tržištu američki dolar slabi, iako je američka ekonomija u osetno boljem stanju nego ostale razvijene ekonomije. S druge strane evro jača, iako je evrozona i dalje u ozbiljnim problemima te je Evropska centralna banka najavila da postoji realna mogućnost da će na idućem sastanku guvernera doneti oduku o dodatnom monetarnom popuštanju, što tradicionalno loše utiče na valutu. Japanska centralna banka je nedavno, po prvi put u istoriji i potpuno neočekivano, kamatne stope spustila ispod nule, što znači da je sada prinos na štednju u jenima još niži nego što je bio. No čak ni ta odluka nije sprečila značajno jačanje jena u poslednje dve nedelje.
I na tržištu zlata se takođe događaju naizgled neuobičajeni pomaci. Jedan od najvažnijih razloga rasta cene zlata je rast stope inflacije u najvažnijim ekonomijama na svetu. Poslednjih meseci odluke i najave tri najveće i najvažnije centralne banke na svetu (američke, evropske i japanske) ukazuju da je stopa inflacije mnogo niža nego se očekivalo, no cena zlata je u samo mesec dana porasla 12%.
Investitori na naftnom tržištu takođe su promenili način razmišljanja. U poslednjih godinu dana su počeli potpuno da ignorišu ratne sukobe i političke napetosti na bliskom istoku, napetosti između Zapada i Rusije, i masovno otkazivanje važnih energetskih projekata koji bi mogli uzrokovati nestašicu nafte u bliskoj budućnosti, pa i dalje prodaju naftu isključivo na temelju trenutnih zaliha koje se mogu preko noći značajno smanjiti.
Analitičari Admiral Marketsa smatraju da su trenutna kretanja na tržištima privremena anomalija nastala na bazi prevelike količine novca uložene na osnovu neostvarenih očekivanja o nastavku stabilnog kretanja vrednosti finansijskih instumenata u određenom smeru. Čim je došlo do malog kretanja u neočekivanom smeru, nastala je panika i došlo je do masovnog zatvaranja pozicija po ceni lošijoj od planirane na šta je deo investitora bio prisiljen zbog smanjivanja rizika.
Tržišta će se verovatno, kao i inače, vrlo brzo vratiti u normalu. Investitori će se pre ili kasnije fokusirati na stvarnu situaciju u ekonomijama, pa će verovatno ponovo početi da kupuju američki dolar i da prodavaju evro i japanski jen, što će dovesti do jačanja dolara i slabljenja evra i jena. Cena zlata bi trebalo dodatno da padne ukoliko dođe do nastavka podizanja kamatnih stopa u SAD, dok bi cena nafte trebalo značajno da poraste sa sadašnjeg nivoa.
Postoje cele strategije investiranja temeljene upravo na ulaganju u situacijima kada su tržišta neracionalna i ostvarivanju profita pri vraćanju tržišta u normalu, do čega u dugom roku uvek dođe.
Josip Kokanović, mag. Oec.
Admiral Markets: