Ekonomski rezultati su u 2015. godini bili bolji nego što se prvobitno očekivalo, a stopa rasta je iznosila 0,7% na međugodišnjem nivou, saopštio je Istraživački tim Erste Grupe. Investicije i neto izvoz su dali najveći doprinos, dok je privatna potrošnja još uvek imala negativan uticaj na ukupnan iznos. Tržište rada je zabeležilo blago poboljšanje, dok je prema ARS (Anketa radne snage) nezaposlenost opala ispod 18%. Poboljšana je i eksterna stabilnost, uz smanjenje deficita bilansa tekućih transakcija zahvaljujući poboljšanju trgovinskog bilansa i nastavka smanjenja spoljne zaduženosti u bankarskom i korporativnom sektoru.
Što se tiče ekonomske politike, NBS je snizila referentnu stopu na istorijski minimum (trenutno je 4,25%), u uslovima niske inflacije koju podržavaju stabilnija ekonomska, fiskalna i devizna kretanja. Na fiskalnom frontu smo mogli da vidimo značajne fiskalne napore, jer je MF svelo deficit sa skoro 7% BDP-a u 2014. godini na oko 3,7% u 2015. godini. Međutim, nije bilo značajnijih poboljšanja u pogledu programa privatizacije, restrukturiranja državnih preduzeća ili racionalizacije državne uprave. U predstojećem periodu 2016. godine trebalo bi da investicije i eksterna tražnja i dalje imaju pozitivan efekat, dok je perspektiva u pogledu privatne potrošnje problematičnija, s obzirom na još uvek slabo tržište rada i efekte potencijalnih kretanja na frontu strukturnih reformi. S obzirom na to, očekuje se da stopa za fiskalnu 2016. godinu iznosi oko 1,5% na međugodišnjem nivou.
Što se tiče politike, Erste analitičari vide prostor za dodatnu, ali manje izraženu monetarnu relaksaciju s obzirom na ambijent sa niskom inflacijom i internu stabilizaciju. Očekuje se da fiskalna kretanja i dalje budu stabilna, uz zadržavanje udela deficita opšteg nivoa države na relativno istom nivou (oko 3,7% BDP-a), dok se postojeći izazovi odnose na program reformi, koji ponovo odlažu prevremeni izbori koji će se održati 24. aprila.
BDP
Konačna stopa BDP-a za 4. kvartal 2015. godine iznosila je 1,2% na međugodišnjem nivou, i time zaključila rast u fiskalnoj 2015. godini na 0,7% međugodišnje, potpuno u skladu sa očekivanjima. Detaljna struktura otkriva da je na trend rasta u 2015. godini uglavnom uticao snažan oporavak investicija (uglavnom usled efekta niske baze i obnove poplavljenih područja) i snažnog uticaja neto izvoza. S druge strane, privatna potrošnja je nastavila da usporava rast, ali su do kraja godine postepeno popustili negativni pritisci. Pozitivna kretanja u realnom sektoru dovela su do nešto boljih podataka na tržištu rada, a stopa nezaposlenosti prema ARS za fiskalnu godinu je opala sa 19,4% na 17,9%. U predstojećem periodu 2016. godine očekuje se da se nastave pozitivna ekonomska kretanja i da stopa rasta bude oko 1,5% na međugodišnjem nivou.
Monetarna politika
Na kretanje indeksa potrošačkih cena u 2015. godini pretežno su uticali dezinflatorni pritisci, a prosečna stopa inflacije je iznosila 1,9% na međugodišnjem nivou, što je ispod ciljnog intervala NBS od 4%+/-1,5 bp. Kad se pogleda detaljna struktura, glavni pritisci u pravcu smanjenja su došli od pada cena hrane i nafte, koje čine skoro 40% ukupnog indeksa potrošačkih cena. U narednom periodu bi inflacija mogla da se postepeno pomera ka sredini ciljnog koridora tokom cele 2016. godine, gde kao glavne podsticajne faktore analitičari vide efekat niske baze, slabije efekte niskih cena hrane i stabilizaciju ekonomske aktivnosti, dok bi niske cene nafte i ambijent niske inflacije u EU trebalo da imaju efekat u suprotnom smeru. Što se tiče monetarne politike, videli smo da je NBS smanjila referentnu stopu na 4,25%. Na politički stav monetarnih vlasti pretežno je uticalo prisustvo relativno snažnih dezinflatornih pritisaka. U narednom periodu i dalje se vidi određeni prostor za dodatna smanjenja, jer bi očekivanja da će inflacija biti niska mogla da zadrže indeks potrošačkih cena na niskim nivoima. Pored toga, guvernerka Tabaković je jasno izjavila da će na ton monetarne politike u Srbiji snažno uticati odluka Federalnih rezervi SAD i da, pri skromnijim očekivanjima u pogledu povećanja stope u 2016. godini, NBS ima manevarskog prostora. Ipak, NBS bi trebalo da i dalje pažljivo prati kretanja na međunarodnim tržištima, jer, iako predstavlja jedan od ključnih oslonaca finansijske stabilnosti, dinar je osetljiv na nervozu na međunarodnim tržištima.
Prinosi na obveznice
Što se tiče međunarodnih obveznica, najveći uticaj na prinose na evroobveznice denominirane u USD na srpskom tržištu obično imaju sistemski faktori u regionu CIE i svetu, pri čemu jednu od glavnih uloga igraju očekivanja vezana za politiku Federalnih rezervi SAD. Ipak, poslednjih meseci smo mogli da vidimo određene pritiske ka povećanju spreda, koji su se poklopili sa najavom izbora, što je znak da će investitori pažljivo pratiti kretanja na političkom frontu/frontu monetarne politike. Očekujemo slična kretanja do kraja aprila, dok do kraja godine očekujemo da na prinos uglavnom utiču kretanja prinosa na referentne obveznice, zadržavajući tako prinos na obveznice u USD sa rokom dospeća 2021. godine na oko 4,6%. U slučaju prinosa na obveznice u lokalnoj valuti, i dalje vidimo prostor za dodatno smanjenje, uz još uvek privlačnu kamatnu razliku, uz delovanje niske inflacije i relaksiranije monetarne politike u tom smeru. Što se tiče drugih osnovnih indikatora, pozitivniji ekonomski rezultati, politika koju podržava MMF, bolja fiskalna kretanja i kretanja deviznog kursa pod kontrolom NBS čine atraktivnom krivu prinosa na obveznice u lokalnoj valuti. Stoga predviđamo da će se na srednji rok prinos na referentne obveznice u RSD sa rokom dospeća 2022. godine postepeno smanjivati ka 7%.
Srpski dinar
U poslednjih nekoliko meseci smo videli depresijacijske pritiske na deviznom tržištu, koji se uglavnom pripisuju sezonski većem uvozu energije, isplatama dividendi i međubankarskom trgovanju, ali i izvesnom portfolijskom repozicioniranju stranih investitora. NBS je često intervenisala na deviznom tržištu i prodala ukupno 460 miliona EUR (neto) od početka godine, održavajući tako kurs EUR/RSD u zoni od 122,5–123,5 dinara za evro. Uprkos snažnijim intervencijama, devizne rezerve su i dalje na nivou od oko 35% BDP-a, što NBS ostavlja dovoljno prostora da obuzda sve preterane pritiske na tu valutu. Guvernerka Tabaković je naglasila da NBS neće koristiti devizni kurs kao faktor za podsticanje inflacije i da neće dozvoliti jače oscilacije, uprkos preporukama MMF-a, dajući tako signal da će NBS biti usredsređena na zadržavanje kursa EUR/RSD u stabilnom rasponu. Što se tiče budućih kretanja, glavni faktori koji će uticati na devizno tržište trebalo bi da budu „dežurni krivci“, tj. ekonomski i fiskalni rezultati i pravac politike NBS. Važnu ulogu će odigrati i stabilizacija eksterne pozicije (smanjena devizna izloženost pravnih lica i države i stabilizacija bilansa tekućih transakcija). Na osnovu toga predviđamo da će kurs EUR/RSD ostati uglavnom stabilan u rasponu 122–124 dinara za evro (pri čemu je u predstojećim mesecima verovatniji donji deo tog raspona), ali da će biti usmeravan povremenom intervencijom NBS, pri čemu će glavni negativni uticaji dolaziti od bilo kakve potencijalne nagle pojave nove nervoze na svetskim tržištima i od rizika vezanih za pogoršanje obaveza u pogledu stand-by-aranžmana sa MMF-om.