Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Filip Vukša, student i aktivista: Noćna mora za birokratiju
BiF Analize Čitajte B&F online

Filip Vukša, student i aktivista: Noćna mora za birokratiju

filip vuksa
Marija Dukić on 31/03/2016 - 09:18 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 7270 times!

Filip Vukša, dvadesetčetvorogodišnji student Pejzažne arhitekture u Beogradu, do sada je podneo više od 13.000 prijava za uređivanje staza i ulica, osposobljavanje javne rasvete, unapređenje rada javnog prevoza, sadnju 2.600 stabala i za rešavanje mnogih drugih problema koji su u nadležnosti gradskih institucija, a ne rešavaju se čak ni kada ukupni troškovi iznose 8.000 dinara. Nakon što je taj iznos Vukša platio iz svog džepa, kako bi obeležio noćne linije gradskog prevoza, pobudio je medijsku pažnju i od tada se i šira javnost dosetila da je uloga vlasti da služi građanima, a ne obrnuto.

Filip Vukša je svoju borbu protiv birokratije započeo još kao petnaestogodišnjak, kada je 2007. pismom upozorio gradsku upravu da je biciklistička staza od Dorćola ka Adi Ciganliji puna rupa, bez odgovarajućih oznaka i javne rasvete. Nadležni u saobraćajnoj inspekciji odmah su pozvali njegove roditelje, pa kako to nije dalo očekivane rezultate, krenulo je pravno nadigravanje da li Vukša kao maloletnik može da pokreće opšti upravni postupak. „Tako je moj aktivizam rođen iz čistog inata. Tada nisam znao zakone, odbredbe, ko je za šta nadležan, ali bio sam uporan i u naredne tri godine podneo sam 150 prijava. U međuvremenu sam se izveštio – sada toliko prijava mogu da podnesem u jednom danu“, priča Filip, koji je iz svoje prve bitke izašao kao pobednik, budući da je na biciklističkoj stazi dodatno asfaltirano pet kilometara, postavljena bezbednosna ograda, popravljena javna rasveta… Usput je naučio i da pojedinačni aktivizam ima daleko veće efekte ako dobije podršku javnosti.

 
B&F: Kako je došlo do toga da mediji pišu da je student Gradu Beogradu donirao 8.000 dinara?

F. Vukša: Nakon obilaska 2.600 stanica za 145 linija javnog prevoza u Beogradu, bez rubnih opština, pisao sam prijave Direkciji za javni prevoz, Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd i saobraćajnoj inspekciji o velikom broju neispravnih vozila, a primetio sam i da ni na jednom stajalištu nisu obeležene linije noćnog prevoza. Žalio sam se inspekciji, napisao prijavu od 100 strana, ali ni nakon dve godine nije bilo efekta, osim što me je, u međuvremenu, pozvala tadašnja direktorka Direkcije za javni prevoz, misleći da sam predstavnik neke kompanije. Zatim sam se raspitao koliko bi koštalo štampanje svih oznaka za noćni prevoz i saznao da je reč o cifri od 8.000 dinara. To je bio iznos za koji je Grad Beograd dve godine tvrdio da nema u budžetu. Samostalno sam odštampao i lepio nalepnice na stanicama, a jednom prilikom dok sam to radio stanovnici Vinče su me pitali da li dobijaju novu liniju – nisu znali da je ta noćna linija postojala već deset godina!

 
Bif: Kako su reagovale gradske vlasti na medijske napise?

F. Vukša: Pozvao me je tadašnji gradski menadžer na sastanak kome su prisustvovali direktor Direkcije za javni prevoz i direktor GSP-a. Gradski menadžer je smatrao da sam u pravu, a ja sam im dostavio preostale oznake da ih sami polepe. Inače, na pomenutom sastanku ponudili smo im i sveobuhvatne mape linija javnog prevoza, koje je napravio arhitekta Jug Cerović, član našeg udruženja „Imamo plan“. Udruženje smo osnovali kako bismo mogli da potpišemo ugovor sa gradskim zvaničnicima o besplatnom korišćenju ovih mapa, ali oni su odlučili da plate nekom drugom izradu novih. Ipak, posle tog iskustva, uspostavio sam dobru komunikaciju sa gradskim zvaničnicima, dok se nije promenila vlast.

 
Bif: Ali zbog svog aktivizma doživeli ste i neke neprijatnosti, bili ste i fizički napadnuti.

F. Vukša: To se desilo kada sam fotografisao vozilo sa razlupanim staklima, koje u takvom stanju nije smelo da učestvuje u saobraćaju, pa su fizički reaogovali jedan vozač GSP-a i njegov kolega iz kompanije Lui Travel. Vozač GSP-a je bio posebno kivan na mene jer sam ga već jednom prijavio, zato što nije hteo da se zaustavi na stanici prilikom poslednjeg dnevnog polaska autobusa na autoputu ka Dobanovcima. Putnici su morali da čekaju nekoliko sati na jutarnji autobus, pa je vozač novačno kažnjen. Zadobio sam lakše ozlede, ali smatram da to nije opravdanje što je, nakon dve godine sudskog procesa, oslobođen svih optužbi.
Kada se desio napad, nadležni u gradu ponudili su mi posao, ali sam procenio da ću više doprineti ako ne zavisim od državne plate. Nastavio sam u svojoj režiji da pratim brojne propuste GSP-a, između ostalog, prijavio sam i da vozači ne voze poslednju turu pred početak noćnog prevoza. Mada prevoznici naplaćuju od Direkcije za javni prevoz po pređenom kilometru, često bi ih mrzelo da voze poslednju turu, pa bi odneli rakiju otpravnicima na stanicama, a ovi bi upisali polazak kao ostvaren iako ga nije bilo. Srećom, to je prošlost.

 
Bif: Kako se nadležni u gradskoj upravi „brane“ od Vas?

F. Vukša: Ne vole me, naravno. Nekada dobijem odgovor da nisam stručan da procenjujem šta ne funkcioniše, kao u slučaju kada sam prijavio da u javnom prevozu ne rade klime, iako prevoznici tu uslugu dodatno naplaćuju po pređenom kilometru jer klima troši oko 30% više goriva, čime se oštećuje budžez grada. Ali ima i optužbi da me stranci plaćaju kako bih gradskoj upravi zagorčavao život, a neki su čak izneli koliko zarađujem po svakoj prijavi. Po toj računici, do sada bih imao bar 100.000 evra, pa sam obećao da ću podeliti taj novac sa službenikom koji mi otkrije gde da ga podignem, ali nisam dobio odgovor. Najveći apsurd u toj priči je što sve ovo radim zato što pokušavam da dokažem kako ne zavisi sve od novca, već od volje – i građana i političara.

 
Bif: Kako ste dobili kaznu za svoj rad?

F. Vukša: To je bilo pretprošle godine, kada smo ofarbali stajališta u Ustaničkoj ulici i postavili na njih mape linija javnog prevoza, a pre toga poskidali plakate toliko stare da su neki najavljivali novogodišnji doček za 2006. godinu! Prvo nam je saobraćajna inspekcija napisala prijavu za vršenje radova bez dozvole, a posle je komunalna inspekcija teretila naše Udruženje za neovlašćeno korišćenje grba Grada Beograda i za kršenje gradske odluke o reklamiranju, sa ukupnom kaznom od 60.000 dinara.
O tome su, ponovo, pisali mediji i bio sam zaprepašćen kada je na društvenim mrežama počelo da pristiže na hiljade poruka podrške, a nazvao me je i ombudsman Saša Janković, čiji rad neizmerno cenim, sa željom da nas ohrabri i pomogne. Organizovan je skup podrške, a građani su se javljali da plate deo novca za kaznu. Na kraju, institucija Zaštitnika građana prikupila je novac i platila kaznu, ali je novac vraćen jer se ispostavilo da je prekršajna prijava trebalo da bude napisana na licu mesta i da mandatna kazna ne važi retroaktivno. Osim toga, ombudsman je tokom nadzora nad zakonitošću rada Gradske uprave utvrdio da je tu bilo nepravilnog postupanja i da je prekršajne naloge izdao organ koji za to nije bio nadležan, kao i da je postojala falsifikovana dokumentacija.

 
Bif: Na čemu sada radite?

F. Vukša: Trenutno pratimo rad Bg vozova koji su u veoma lošem stanju, jer ih ne održavaju kako je propisano. Preduzeće koje saobraća takvim vozilima trebalo bi da naplaćuje samo 50% od pune cene svojih usluga od Direkcije za javni prevoz. Ne znam zašto im ona uplaćuje pun iznos, ali kada bi se radilo po zakonu uštedelo bi se dosta novca za rešavanje nekih drugih gradskih problema. Sledeća akcija će biti bazirana upravo na rešavanju ovog problema.
mart 2016, broj 125.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *