Bez obzira na neobične mere usvojene od strane Evropske centralne banke (ECB), evrozona se izgleda zaglavila u produženom periodu niske inflacije, generišući minimalnu ekonomsku dobit. Neuspeh evropskog kvantitativnog popuštanja i negativne kamatne stope su pretile da ugroze kredibilitet Centralne banke. Čak se situacija za ECB pogoršava jer u isto vreme Američke federalne rezerve izgleda uspevaju da uspešno dostignu planiranu inflaciju u narednim godinama. Osnovna inflacija koju pomno prati Centralna banka je dostigla 1,7% tokom godinu dana u januaru u Sjedinjenim Državama, što predstavlja najviši nivo još od jula 2014. godine. U evrozoni bila je samo 1% u istom periodu. Još gore, nastavlja da opada.
Pitanje je opravdano pokrenuto kako bi se otkrilo da li mehanizam koji koristi ECB, bilo da je u pitanju otkup hartija od vrednosti ili negativne kamatne stope, dovoljno odgovara za omogućavanje oporavka i rasta i inflacije. Jedna od opcija koja se sada ispituje je helikopterski novac. Šta konkretno znači ovaj termin?
Do sada, ECB je pokušavala da smanji troškove kreditiranja kroz međubankarsko tržište kako bi stimulisala tržište kredita. Pored toga, treba primetiti da korišćenje prilagodljive monetarne politike nema svrhe za stvarnu ekonomiju kao što se to prvobitno očekivalo. Troškovi kreditiranja su se smanjili kako za vodeće kompanije na tržištu kapitala, tako i za mala i srednja preduzeća koja pozajmljuju od komercijalnih banaka.
Problem je u tome što niske kamatne stope automatski ne podrazumevaju značajno oživljavanje investicija. One posebno rezultiraju rastom udela u otkupu i većim novčanim rezervama kompanija. Štaviše, mala i srednja preduzeća i dalje oklevaju da pozajmljuju zbog nedostatka poverenja u perspektivu u budućnosti. ECB može da obori stope što je niže moguće, ali ako ne postoji dovoljna tražnja za kreditima, rast i inflacija se neće ponovo pokrenuti. Pad brzine novca kako u Sjedinjenim Državama, tako i evrozoni, je savršena ilustracija ove tendencije koja se ubrzava još od finansijskog meteža u 2008. godini.
Prema tome, zašto ne distribuirati novac direktno domaćinstvima, jer preko banaka ne funkcioniše? Jedan od načina kako bi se to moglo postići bio bi da ECB obezbedi određeni iznos za svako domaćinstvo u evrozoni koji bi se uplatio na poseban račun i koji bi se mogao koristiti samo za vraćanje postojećeg duga. Sa stanovišta dužnika, ostvarili bi se neposredni efekti: smanjenje zaduženosti, vraćanje poverenja u izglede za budućnost i s druge strane, povećanje kupovne moći a samim tim, potrošnje. Kakav bi to bio preokret! U slučaju onih koji nisu zaduženi, možemo pretpostaviti da bi za njih određeni novac investirati u evropske infrastrukturne projekte, koji bi stimulisali investicije i obezbedili dugoročne prinose.
Da li bi to bilo dobro rešenje? Na prvi pogled se može činiti kao smešna ideja, ali bi takav potez na kraju mogao da ima veći makroekonomski uticaj od postojećih mera koje imaju brojne nedostatke, posebno povećanje spekulativnih balona u nekoliko tržišnih segmenata.
Osim toga, Mario Dragi nije isključio mogućnost za ostvarenje ovog scenarija na konferenciji za novinare koju je održao tokom poslednjeg sastanka ECB. On je opisao svoj stav na sledeći način: „Nikada nismo zaista pokrenuli i razmatrali pitanje helikopterskog novca. To je veoma zanimljiv koncept o kome se trenutno raspravlja među akademskim ekonomistima i raznim krugovima. Međutim mi JOŠ UVEK nismo analizirali ovaj koncept“.
Osnovni zaključak koji se iz ove izjave može izvući je da su vrata za ovu opciju ipak otvorena. To donekle podseća na slične opaske koje su pre nekoliko godina izricane u pogledu negativnih kamatnih stopa. Ipak, sprovođenje takve mere ne bi bilo jednostavno. Helikopterski novac bi mogao u početku da naiđe na tehničke, a nesumnjivo i pravne probleme. Vrlo je verovatno da će naročito Nemci imati primedbe i zatražiti mišljenje od svog Ustavnog suda.
Piše: Kristofer Dembik (Christopher Dembik), ekonomista Sakso banke