Close
IN2 Dynamics
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 126: Globalni rizici, lokalne posledice – Kada se slonovi igraju
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 126: Globalni rizici, lokalne posledice – Kada se slonovi igraju

126 naslovna
Redakcija BIF on 19/04/2016 - 12:50 in Novi brojevi

This post has already been read 1777 times!

Dok globalni biznis lideri prepoznaju političku neizvesnost kao ključni rizik za poslovanje, iza nje se šunjaju dugogodišnji nerešeni problemi: nemogućnost centralnih banaka da monetarnom politikom ubrzaju privredni rast i inflaciju, pad tražnje za najvažnijim sirovinama koji je proizveo i pad cena na berzama širom sveta, kao i potmuli valutni rat koji dojučerašnje saveznike pretvara u nepouzdane i privremene partnere. Ekonomisti Saxo banke ovom spisku nevolja dodaju i spisak neizvesnosti: rezultata referenduma o ostanku Britanije u EU i nominacija za presedničke izbore u SAD. Srbija, htela ne htela, mora da učestvuje na ovoj igranci, pošto joj stanje javnog duga zavisi od kamatne politike FED-a i ECB ali i od vrednosti evra i dolara. Naša preduzeća već su osetila šta znači kada valuta na velikom tržištu poput ruskog odjednom devalvira, a uporno se traži recept za opstanak Železare i RTB Bora, kompanija čije performanse zavise od cene čelika i bakra.

 

Periskop

8. Spoljnopolitički izazovi Turske: Ljubavni trougao
Nakon više od pola stoleća savezništva između Turske i SAD, od kojeg zavisi stabilnost celog regiona a u određenoj meri i američko-ruski odnosi, ruska vojna intervencija u Siriji stavila je odnose Vašingtona i Ankare na najveći test posle okončanja Hladnog rata. Iako u odnosima Turske i EU predstoje još brojni izazovi, činjenica da je Erdogan uspeo da izbegličku krizu pretvori u političku pobedu, predstavlja kakvu-takvu satisfakciju za trenutnu agoniju koju Turska proživljava u „ljubavnom trouglu“ sa Rusijom i SAD.

12. Portugalska industrija obuće: Povratak otpisanih
Portugalski proizvođači obuće uspjeli su da se vrate na globalno tržište u velikom stilu, dokazujući da kineska konkurencija nije nepobjediva i da na kraju, nije sve u cijeni. Prošle godine izvezli su 79 miliona pari cipela na tržišta 152 zemlje, što im je donijelo prihod od 1,89 milijardi eura.

14. Život srpske poslovne zajednice u Zambiji: Uz božju pomoć i malo cenkanja
Mada se nacionalna ekonomija još nije oporavila od prošlogodišnjeg udara, kada je zbog drastičnog pada cene bakra, ključnog zambijskog izvoznog proizvoda, valuta ove afričke zemlje za samo nekoliko dana oslabila za 45 odsto u odnosu na dolar, ljudi poreklom iz naše zemlje ne žale se da im je toliko loše da bi se vratili u Srbiju. Naime, dok lokalno stanovništvo računa na minimalac od oko 100 dolara, najniža zarada u srpskoj zajednici kreće se oko 2.000 dolara.

 

Biznis

18. Poslovanje u doba terorizma: Iskustva iz prve ruke
Uprkos izuzetno nestabilnoj političkoj situaciji u svetu i učestalim terorističkim napadima, posao ne bira ni mesto ni vreme. Kako se poslovni ljudi suočavaju sa tim problemima i kako ih rešavaju?

20. Transportni problemi zbog manjka vozača Penzioneri voze šlepere
U Srbiji ima sve više penzionera za volanima šlepera, a procenjuje se da će uskoro nedostajati 140.000 kvalifikovanih vozača za transport robe i putnika. Kao glavni razlog za ovakvu situaciju, predstavnici privrede navode neprilagođenost obrazovnog sistema potrebama tržišta, u školama se žale na nezainteresovanost mladih za ovo zanimanje i komplikovane propise oko prekvalifikacije nezaposlenih iz drugih profesija, dok mladi koji voze kamione optužuju pojedine poslodavce za krajnje nehuman odnos, ili priznaju da je posao toliko težak da ne mogu dugo da izdrže.

22. Kontrola (ne)ispravnosti hrane iz uvoza: Duple procedure na evropskom putu
Hrana i sirovine koje naše kompanije uvoze iz zemalja Evropske unije iznova se proveravaju i u domaćim laboratorijama, bez obzira na to što imaju EU sertifikat, a u istom paketu sa duplim procedurama, uvoznicima hrane sleduje i dugotrajno zadržavanje kamiona na granici, pa time i višestruko povećanje troškova. Privrednici očekuju da će Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji se primenjuje od početka ovog meseca, bolje koordinisati uvođenje pravila, dok stručnjaci tvrde da je neophodno usaglašavanje i ostalih zakona i pravilnika iz ove oblasti.

 

Finansije

24. Panamska of šor afera: Tropska vrelina
„Nema sumnje da je izbegavanje plaćanja poreza veliki problem na globalnom nivou, ali još veći problem je što su takve radnje uglavnom legalne“, izjavio je predsednik SAD Barak Obama i tako dao okvir za raspravu koja će sigurno pratiti medijsku, finansijsku i pravnu obradu miliona dokumenata „procurelih“ iz arhive panamske firme za proizvodnju firmi „Mosak Fonseka“. U svetu gde se države takmiče u izgradnji „povoljnog poslovnog okruženja“, gde prestaje biznis a počinje poreska utaja?

28. Tržište računovodstvenih usluga u Srbiji: Virus „kreativnog“ knjigovodstva
Mnoštvo propisa, podzakonskih akata, oprečna tumačenja nadležnih, kao i manjkavosti važećeg Zakona o računovodstvu, te neodgovarajuća provera finansijskih izveštaja domaćih preduzeća, dodatno su otvorili vrata „kreativnom“ računovodstvu i širenju sive zone u ovoj oblasti. Najniže cene na tržištu nude pojedinci koji uopšte nisu edukovani za obavljanje ovog posla, upozorava Miodrag Perić, predsednik Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga.

30. Osiguranje imovine u Srbiji: Nove mogućnosti za prevenciju štete
Uprkos upozorenjima stručnjaka da će katastrofalni događaji biti sve brojniji i njihovim učestalim posledicama i u Srbiji, kod nas svega 10% zaključenih polisa, osim osnovnih rizika, ima ugovoreno i pokriće barem jednog katastrofalnog rizika. Jedan od načina za unapređenje jeste i ponuda odgovarajućih proizvoda za one segmente tržišta, u kojima su imovinska osiguranja slabije zastupljena.

 

Temat – Globalni rizici, lokalne posledice: Kada se slonovi igraju

35. Sakso banka, analiza rizika i ekonomskih kretanja: Šta kad ambicije presuše?
Ekonomisti Sakso banke ne očekuju novu recesiju, ali ipak sa oprezom prate ključna dešavanja: rad centralnih banaka širom sveta, najavu Brexita, kretanje cena sirovina i američku predizbornu kampanju. Ova investiciona banka se u poslednje vreme sve više fokusira na zemlje centralne i istočne Evrope, gde vidi veliki potencijal za ekonomski rast.

38. Kako direktori vide posledice najnovijih globalnih rizika: Rast političkih tenzija, pad privrednog rasta
Preopterećenost propisima, geopolitička kriza i nestabilnost finansijskog sistema predstavljaju najveće pretnje po globalni privredni rast, ali i lokalne uslove poslovanja i kompanijske prihode, ocenjuju generalni direktori u svetu i u Srbiji.

40. Berzanske cene i Srbija – čelik, bakar i nafta: Sniženja u nevreme
Da bi Železara Smederevo i RTB Bor nastavili dalje potreban im je dobar strateški partner. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da kupce za ta dva proizvodna giganta nije lako naći ni u daleko povoljnijim uslovima, a kamoli danas kada čeličane i rudnici bakra širom sveta smanjuju postojeće kapacitete i otpuštaju radnike.

42. Srbija i svet u ratu valuta: Bitka za izvoz
Rat valuta daleko jače razara države od konvencionalnog oružja, jer je pogubniji po ekonomiju od udara rakete. Desetine zemalja sveta danas su u takvom ratu, pa namerno obaraju vrednost sopstvene valute, kako bi izvozni program učinile konkurentnijim. Male otvorene ekonomije, kakva je i Srbija, izložene su onoliko koliko su ekonomski vezane za veće igrače – ali ako su u režimu fleksibilnog kursa, potezima centralnih banaka mogu delimično da se opiru pritiscima sa strane.

46. Sprema li se rat kamatnim stopama: Negativne stope i najbolje namere
Dok Evropska centralna banka (ECB), kao i banke Švajcarske, Danske, Švedske i Japana sprovode politike negativnih kamatnih stopa, američki FED je sopstveni mehanizam „stopa bliskih nuli” napustio u decembru, a očekuje se da će novi rast uslediti u junu. Stručnjaci upozoravaju da će značajnija razlika u visini stopa ohrabriti odliv kapitala ka profitabilnijoj dolarskoj zoni, što zemljama u razvoju garantuje probleme sa kursom i u finansijskom sektoru, a u isto vreme obesmišljava politiku niskih kamatnih stopa ECB.

48. Inflacija i deflacija – kada su cene previše stabilne: Čarobnih 2%
Evropska centralna banka, Sistem saveznih rezervi Sjedinjenih Američkih Država i Centralna banka Japana žele da ubrzaju inflaciju do 2%. Za sada to nikome ne uspeva, iako su u taj projekat uložene milijarde dolara i evra. U isto vreme, inflacija u Srbiji je i dalje ispod donje granice cilja. Bilo je, međutim, dovoljno jedno saopštenje Misije Međunarodnog monetarnog fonda da se ponovo aktuelizuje dilema: treba li ubrzati inflaciju i, ako treba, kako to postići?

 

Intervju

50. Kristina Džonson, balet majstor: Magija evropskih pozorišta
„Pri ulasku u neko evropsko pozorište koje ima veoma dugu istoriju, osetim ushićenje kada pomislim kakve su sve predstave tu odigrane i kakvi su umetnici u njemu nastupali. To je neka vrsta magije“, kaže poznata svetska balerina Kristina Džonson, koja ističe i da bavljenje ovom profesijom u evropskim pozorištima donosi daleko više egizistencijalne sigurnosti nego u SAD. „Desilo mi se da jedne večeri igram vodeću ulogu u zgradi operske kuće Kenedi centar u Vašingtonu i dobijem mnoštvo ovacija, a već sutradan sam se vratila u Njujork, pravo u red za nezaposlene“.

 

Skener

54. Monopolska „ostrva“ u globalizaciji (1)*: Svet u šaci
Gram kalifornijuma koji košta 27 miliona dolara, gram šafrana čija je cena viša od cene plemenitog metala, ekskluzivno pravo poljoprivrednika u Tasmaniji na proizvodnju opijumskog maka s godišnjim prihodom od 120 miliona australijskih dolara, ili malo poznata činjenica da je Pakistan čuveni svetski proizvođač fudbalskih lopti – samo su neki od primera monopola kojima pojedine države, uprkos globalizaciji, i dalje drže svet „u šaci“.

58. Kako posluju majstori u vreme jednokratnih proizvoda: Al’ se danas brzo kvari, baš
Srbija deli sudbinu ostatka sveta da, što su proizvodi tehnološki napredniji, to uglavnom kraće traju, kako bi se veštački podstakla kupovina novih, sa „revolucionarnim“ unapređenjima. Ipak, na domaćem tržištu, većina servisera ima pune ruke posla oko popravki aparata, zbog niskog standarda stanovništva. U nekim drugim uslugama, poput obućarskih popravki, više je nego jasno da izraz „nizak standard“ predstavlja puki eufemizam za sve prisutniju – bedu.

60. Generacijske razlike u pristupu poslu: Radoholici, deca radoholika i nestrpljivi unuci
Generacija Y, rođena početkom digitalne revolucije osamdesetih, uskoro će činiti polovinu ukupno zaposlenih u svetu. Postavlja se pitanje koliko su poslodavci u stanju da se usaglase sa ovom generacijom koja je često inicijator promena, zahteva fleksibilnost u poslu, stalo joj je da kroz rad doprinose društvu, ali i da joj on bude adekvatno plaćen. Zanimljivo je da Y generacija u pristupu poslu ima više sličnosti sa generacijom Bebi Bumera ili „radoholika“, rođenih između 1945. i 1964. godine, nego sa „decom radoholika“, odnosno X generacijom, rođenom između 1965. i 1980. godine.

Nove tehnologije

62. Prve kompanije-stanari u NTP Beograd: Kućni savet za tehnološku revoluciju
Put od kancelarije do kancelarije šest kompanija koje su prve potpisale ugovor o članstvu u Naučnotehnološkom parku Beograd, vodi u različite svetove informacionih, prehrambenih i tehnologija za energetsku efikasnost. Ovi nesvakidašnji stanari, osim što dele strast prema inovacijama, uvereni su da kada ste u društvu onih koji se razumeju i međusobno podstiču – i zajednička kafa može pomeriti planetu u budućnost.

66. Dejan Škuletić, Kingston Technology Company Inc: Dominantno učešće na malom tržištu
Kompanija Kingston samo u trgovini sa Guglom na godišnjem nivou ostvaruje 25 puta veću zaradu nego na celokupnom tržištu Srbije, iako je na njemu suvereni lider. Uprkos slaboj kupovnoj moći stanovništva, prostora za rast ima ukoliko bi se stvorili uslovi za razvoj elektronske trgovine i smanjile carinske stope na uvoz IT robe, ističe Dejan Škuletić u razgovoru za „Biznis & Finansije“.

 

Nauka

68. Odakle je stiglo zlato: Kosmičko gusarenje
Nije nimalo neverovatno da se zlato u izlogu neke juvelirske radnje, u pradavna vremena nalazilo u jezgru drugih nebeskih tela. Naučnici tvrde da bi zlato u Zemljinoj kori bilo još ređe, da naša planeta nije uspela da preživi učestalo sudaranje nebeskih tela u tek nastajućem Sunčevom sistemu, u kojima su veći objekti uništavali manje i „preotimali njihovu imovinu“, uključujući i plemenite metale.

 

Koktel

70. Domaći autori žanrovske književnosti: Pioniri strave i fantastike
Sudeći prema toplistama čitanosti domaćih izdavača i biblioteka, čitaoci u Srbiji prate trendove iz inostranstva i potražuju najpoznatije svetske krimiće i ljubiće, dok nešto slabije prate epsku i naučnu fantastiku, mada ona ima vernu publiku. Žanrovska književnost, dakle, nije nepoznata ovdašnjim izdavačima, barem kada je njihov uvoz u pitanju. Ali kako se u tu sliku uklapaju domaći „žanrovski” autori?

74. Obrazovanje koje podstiče interesovanje: Kad bi svi ljudi na svetu…
Kako đacima u domaćem sistemu osnovnoškolskog obrazovanja približiti gradivo koje mora da se nauči, tako da im ono privuče pažnju i zainteresuje ih da sami istražuju? Potrebno je, pre svega, imati na umu da su deca male ličnosti sa veoma različitim interesovanjima i karakterima, ali i povećati dostupnost neformalnog obrazovanja, kažu sagovornici „B&F“-a.

 

Komunikacije

76. Medijska slika o selima u Srbiji: Manjak stanovništva, višak stereotipa
Demografska, ekonomska i svaka druga pustoš, ili idiličan život ispunjen kreativnim idejama i preduzetničkim poduhvatima gradskih „prebega“ i autohtonih „revolucionara“ sa drugačijom vizijom seoskog života – dve su protivrečne slike srpskog sela u medijima, koje se, ponekad, toliko razmimoilaze kao da su u pitanju različite države. Između tih krajnosti, retki su sveobuhvatniji prikazi kako život u ruralnim područjima zaista izgleda, pa time i korisne informacije u potrazi za rešenjima koja bi nadišla pojedinačne inicijative da se selo oživi.

 

Reprint

78. Sedam najvećih zabluda o preduzetništvu
Preduzetništvo je (makar deklarativno) vodeća tema poslednjih godina u poslovnim, političkim i akademskim krugovima. Skoro da je nemoguće da prođe neka konferencija, tekst ili javno obraćanje, a da ne čujete uobičajena poređenja – preduzetništvo je „pokretač ekonomskog razvoja“, „motor za stvaranje radnih mjesta“, „poluga promjena“, „oslonac za oporavak ekonomije“ i sl. Sve ovo ne bi bilo toliko loše (jer je jednim dijelom istina), da ove poruke nisu „potkrijepljene“ stanjem u Sjedinjenim Američkim Država, tj. „činjenicama“, „istraživanjima“ i „primjerima dobre prakse“ sa druge strane Atlantika. Sve te stvari su izrečene toliko puta, da su vremenom postale „aksiom“, ili preciznije – urbane legende. Pokušao sam da na jednom mjestu predstavim neke od najvećih zabluda o preduzetništvu u SAD koje čujete svakog dana.

 

Vremeplov

80. Sunovrat srpske elite pod okupacijom: Nije se moglo biti ponosan i sit
Radilo se ono što se moralo, nije se moglo biti ponosan i sit, a moralisanje je ostavljeno za neko drugo vreme, beležili su savremenici o situaciji u srpskim gradovima pod austrijskom okupacijom u Prvom svetskom ratu. Predratna srpska elita sunovratila se velikom brzinom u siromaštvo, a do tada posebno povlašćen činovnički sloj postao je najugroženiji, te su nekadašnje sudije preživljavale od preprodaje cigareta na ulici.

 

Otisak meseca

82. Adrenalin cene
Kod „psiholoških cena“ cilj je navesti nekoga da kupuje, kod „adrenalinskih“ nema potrebe za navođenjem – kupac je već psihološki prepariran, jer je reč o posebnim životnim situacijama kad se kupuje nešto za novorođenče i za decu uopšte, za venčanje, zbog bolesti, pa se taj poduži spisak završava pogrebnim troškovima koji, takođe, sadrže obilatu emocionalnu maržu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *