/ B&F Plus / Sakso banka, analiza rizika i ekonomskih kretanja: Šta kad ambicije presuše?
BiF Analize Čitajte B&F online

Sakso banka, analiza rizika i ekonomskih kretanja: Šta kad ambicije presuše?

This post has already been read 1586 times!

Ekonomisti Sakso banke ne očekuju novu recesiju, ali ipak sa oprezom prate ključna dešavanja: rad centralnih banaka širom sveta, najavu Brexita, kretanje cena sirovina i američku predizbornu kampanju. Ova investiciona banka se u poslednje vreme sve više fokusira na zemlje centralne i istočne Evrope, gde vidi veliki potencijal za ekonomski rast.

„Američke kompanije danas imaju najveće profite pre oporezivanja u istoriji a isplaćuju zaposlenima najniže zarade. Uprkos tome što su mala i srednja preduzeća motor razvoja evropske i američke ekonomije i najbrojniji deo privrede koji zapošljava 90% radne snage, političari i guverneri centralnih banaka i dalje rade u interesu velikih kompanija i banaka. Male firme, uprkos produktivnosti i održivosti poslovanja, nemaju nikakav politički kapital. Od ovog problema granaju se mnogi drugi u modernoj ekonomiji“, smatra Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke, uz napomenu da, ma kako ovo zvučalo, pomenuta banka nije bastion socijalističkog već zdravorazumskog mišljenja.

Dok se ne podstakne rast najvećeg dela privrede, upozorava, neće porasti ni kupovna moć, a samim tim ni ekonomija starog kontinenta. A ono što nedostaje da bi se pokrenuo rast je pametnija monetarna politika i vraćanje poverenja građana u političke i finansijske institucije. „Kada putujem širom sveta i pitam ljude kako žive svi odgovaraju uniformno – da može biti i gore. Gde je nestala ambicija, inicijativa, želja za napretkom? Čini mi se da smo najzatupljenija i najapolitičnija generacija u istoriji kojoj su, zbog odsustva hrabrosti i aktivizma, naturene političke i ekonomske opcije, te bira uvek manje zlo“, kaže Jakobsen, koji za uspon radikalizma, raskol između Evropske unije i Britanije, popularnost Donalda Trampa i slična aktuelna dešavanja, krivi činjenicu da su narušene osnovne društvene vrednosti.

„Odbačen je ’društveni ugovor’, dogovor između podanika i njihovih vladara kojim su definisana prava i dužnosti svakog ponaosob. Urušena je vera u ekonomske sisteme – bilo da je u pitanju socijalizam ili kapitalizam. Ljudi se sada okreću ekstremnim opcijama, ne glasaju za nekoga, nego protiv nekoga, i teže haosu“, filozofski nas uvodi Jakobsen u priču o monetarnim politikama širom sveta, ekonomskim rizicima, Brexitu i drugim opasnostima po globalnu ekonomiju.

Monetarna politika ne podstiče realnu ekonomiju

Uprkos tome što je prvo prognozirala četiri povećanja referentne kamatne stope, američka centralna banka (FED) je sredinom marta ipak odlučila da za sada to ne čini i najavila je da će ove godine biti samo dva povećanja. Kamatna stopa je ostala između 0,25 i 0,5 odsto. Ova, kao i monetarna politika Evropske centralne banke, po mišljenju Stina Jakobsena bazirana je na politici koju već dve decenije vodi Banka Japana, bez željenih rezultata. Umesto uspeha, ovakva monetarna politika u kombinaciji sa politikom štednje može da da negativne rezultate – usporavanje privrede.

Mads Kofod, stručnjak za makro strategije u Sakso banci, različito gleda na uticaj mera Evropske centralne banke (ECB) na finansijska tržišta i na realnu ekonomiju. „Tržišta uvek dobro prime vest o novom kvantitativnom popuštanju ili sniženju kamatne stope, ali te dobre vesti posle nekog vremena izgube na značaju. Što se tiče realne ekonomije, njoj ove mere ne doprinose mnogo. Kao prvo, već se pojavio suprotni efekat – da neke komercijalne banke povećavaju kamatne stope, a kao drugo, ponuda kredita ne pomaže ekonomiji ako niko ne signalizira da su im krediti i potrebni“.

Jakobsen dodaje da niske kamatne stope ne podrazumevaju automatsko oživljavanje investicija.
Tražnja za kreditima ne postoji zato što, kako je rekao, ljudi nemaju poverenja u banke niti u sistem u kojem posluju, “a to nas opet dovodi do ’društvenog ugovora’ – ljudi su razočarani, nemaju nadu u bolju budućnost. Međutim, neki negativni događaji mogu dovesti do pozitivnih rezultata baš u ovom slučaju. Naime, Brexit bi mogao pokrenuti građane Evrope da uzmu stvar u svoje ruke, da počnu da zahtevaju bolje uslove za život i poslovanje”.

Prema njegovom mišljenju, snažan uticaj na globalnu ekonomiju imaće kretanje vrednosti američkog dolara – pogotovo ako oslabi – kao i razvoj situacije u Kini. Upozorava i da se ne treba u potpunosti oslanjati na prognoze MMF-a i FED-a, koji „u toku jedne godine veoma često stvaraju ’incidente’ na tržištu tako što prognoziraju rast pojedinih ekonomija, a onda tu prognozu revidiraju u negativnu“.

No, uprkos brojnim rizicima, i oprezu pri prognoziranju, Mads Kofod kaže da će ove godine evropska ekonomija rasti oko 1,5% a da će inflacija ostati daleko niže od željenih 2%, „tako da ćemo verovatno videti još ’kreativnih’ mera ECB“.

Aktuelni rizici i istorijske lekcije

Oči analitičara Sakso banke u narednom periodu biće uprte u dešavanja u Ujedinjenom kraljevstvu. Oni većinom smatraju da je Britanija potrebnija Evropi nego obrnuto. Mads Kofod procenjuje da bi najteži udarac Brexita podnele britanska trgovina i njena funta, dok bi zarada kompanija mogla pasti do 10%. Veruje, ipak, da bi se ostrvska ekonomija relativno brzo oporavila od posledica izlaska iz EU, iako priznaje da je teško proceniti koliko bi prilagođavanje novonastaloj situaciji moglo da potraje.

Osim izlaska Britanije iz Unije, investicioni bankari velikim rizikom smatraju i američke izbore. Naime, Tom Hardi, direktor za strategije deviznog trgovanja Sakso banke, uveren je da potencijalni republikanski kandidat Donald Tramp zagovara neodgovornu fiskalnu politiku, za koju FED sigurno neće imati nimalo sluha. „Neke od njegovih ideja, poput smanjenja poreza, pozitivno bi uticale na rast ekonomije, ali generalno njegova ekonomska politika nije dobra. On zagovara protekcionizam, što je uvek loše, a postoji opasnost da bi mogao prouzrokovati i veliki deficit SAD“.

Što se tiče Evrope, Stin Jakobsen veliki rizik vidi u izbegličkoj krizi. „Narednih pola godine će biti ključno za pronalaženje adekvatnog rešenja. Od toga zavisi mnogo stvari, pa i budućnost šengeskog ugovora, koji simbolizuje Uniju. Najveće posledice migracija osetiće Grčka i Turska, a nešto manje i tranzitne države poput Srbije i Hrvatske“. Mads Kofod, opet, smatra da će ciljna država većine migranata – Nemačka – imati negativne, ali da može računati i na pozitivne efekte izbegličkog talasa. „S jedne strane, imaće ogomne troškove zbog dolaska i asimilacije migranata, dok bi sa druge strane već ove godine pojačana državna potrošnja mogla pozitivno da utiče na privredni rast, a u narednim godinama mogao bi biti rešen i jedan od najvećih problema ove zemlje – katastrofalna demografska slika“.

Osim pobrojanih, Evropu su krajem marta dočekale nove strepnje. Posle terorističkih napada u Briselu pojavila se bojazan da će ratnici Islamske države širiti strah širom starog kontinenta, što bi moglo uticati na pad broja turista, smanjenje kretanja, korišćenja saobraćaja, ugostiteljskih i sličnih usluga.

Peter Garnri, rukovodilac strategije na tržištu kapitala u Sakso banci, međutim, kaže da nas istorija uči da loš uticaj takvih dešavanja na tržišta kapitala ne traje dugo. „Od 1945. naovamo je bilo ratova, terorističkih napada i brojnih kriza, ali tržišta su opstala, i mi smo danas tri puta bogatiji nego tada. Ljudi se, na prvu loptu, šokiraju ovim strašnim stvarima, ali posle nekog vremena nastave da žive svoj život“, kaže on.

Početak ove godine obeležila su i strahovanja vezana za cenu nafte, koja je pala na rekordno niske vrednosti za poslednjih 11 godina. U poslednje vreme došlo je do blagog oporavka cene ovog energenta, a s obzirom na mogućnost balansiranja ponude na tržištu, Jakobsen prognozira da bi se cena nafte u narednih pet godina mogla kretati u vrednostima između 30 dolara i 60 dolara po barelu. „Cene se jesu malo oporavile i nafta dostiže vrednost od preko 40 dolara po barelu, ali zbog visokih troškova proizvodnje, kao u slučaju uljnih škriljaca, ne očekujem brži oporavak u narednim godinama“.

Perspektive centralno-istočne Evrope

Centralno-istočna Evropa je specifičan deo starog kontinenta. Njene ekonomije imaju nižu polaznu osnovu, pa se očekuje da će u narednim godinama imati brži ekonomski rast od razvijenih zemalja. Takođe, ona se razlikuje i od ostalih zemalja u razvoju, na rimer iz grupe BRICS, jer doživljava oporavak sa manjom zaduženošću, ali i zato što se, prema analizi Erste Grupe, u njoj očekuje rast potrošnje domaćinstava i rast privreda, na koje je posebno pozitivno uticao pad cene nafte. Po rečima Stina Jakobsena, u CIE ima zemalja koje imaju brži rast od SAD, za kojima inače zaostaje evrozona. „U narednih 15 godina“, kaže, „zemlje iz ovog regiona bi mogle postati značajne u ekonomiji celog kontinenta“.

CIE region bi posebno trebalo da obrati pažnju na razvoj u Kini, koja je u potrazi za novim tržištima postala ozbiljan takmac u kreditiranju, rame uz rame sa SAD i Evropom, savetuje Jakobsen. „Svedoci smo svojevrsne internalizacije renminbija, ali to je dobro, konkurencija je uvek pozitivna stvar. Sada, ako dolar jača, kredite možete uzeti u renminbiju. CIE region treba što ozbiljnije da se uključi u ovu igru, jer Kina će ubuduće dosta ulagati u infrastrukturu na ovim prostorima i sarađivati sa državnim institucijama istočnoevropskih zemalja“.

Što se tiče tržišta kapitala, Garnri smatra da su ona u CIE slabija i da bi trebalo da dođe do ukrupnjavanja. „Osim toga, na berzama sa ovih prostora su kotirane velikim delom državne kompanije, što nije dobro. Berze su dobro oruđe za privatizaciju preduzeća, pa bi ih trebalo iskoristiti i u tom kontekstu. Takođe, kvalitetne kompanije iz CIE regiona ne bi trebalo da se ograničavaju samo na lokalna tržišta kapitala. Danske IT firme su retko kotirane u Kopenhagenu, one uglavnom idu na mnogo veće berze, u Stoklohm, Njujork i sl. Bitno je imati više likvidnosti a manje troškova“.

Hoće kriza, neće kriza

Dejvid Lipton, zamenik direktorke MMF, ukazao je nedavno na rast rizika u svetskoj ekonomiji, zbog nestabilnosti finansijskih tržišta i niskih cena sirovina. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble smatra da aktuelne ekspanzivne monetarne i fiskalne politike postavljaju temelje za novu finansijsku krizu.

Peter Garnri, međutim, ne očekuje novu recesiju, jer „SAD raste malo iznad trenda, Evropa je u mnogo boljem stanju nego pre dve godine, nezaposlenost pada, a i ekonomije koje su bile problematične, poput Španije i Irske, sada rastu brže nego američka. Jedini pravi izazov je Brexit, jer bi to bila potpuno nova situacija, i niko ne može sa sigurnošću tvrditi šta bi se desilo“.

Na pitanje u šta ne treba ulagati u aktuelnoj situaciji, on daje nedvosmislen odgovor – u energetiku. Cena nafte će ostati niska godinama, te Garnri ne bi ulagao u Brazil ili Bliski Istok: „Sjedinjene Države mogu profitabilno poslovati sa naftom iz uljnih škriljaca jedino ako ona bude koštala 55 dolara po barelu, a sada je cena 42 dolara. Postoji bojazan da će, ako poraste cena nafte i ako američke naftne kompanije počnu da rade u plusu, one početi da proizvode viškove, zbog kojih bi opet mogla pasti cena nafte, i tako u krug. Sada bi bilo pametno dopustiti da bankrotiraju velike naftne kompanije koje nemaju održivo poslovanje, i da se na taj način pročisti tržište“.

Na pitanje šta može biti isplativa investicija, sagovornik B&F-a odgovara: ulaganje u osiguranja u Evropi, kao i u nekretnine i akcije banaka (i investicionih banaka) u SAD.

 

Investitori će ulagati u naše obveznice

Komentarišući prinose na obveznice Srbije koje su se kretali oko 4% (u vreme kada je rađen intervju), Mišel Boje, trgovac hartijama od vrednosti u Sakso banci, kaže da oni nisu previsoki i izražava uverenje da će u bliskoj budućnosti investitori u hartije od vrednosti sve više tražiti zemlje poput naše. Politika FED-a i ECB-a ide na ruku Srbiji, i zbog nje bi mogli biti unapređeni prinosi na naše državne obveznice. U Saxo banci procenjuju da bi Srbija u 2016. mogla imati za nijansu veći rast BDP u odnosu na 2015. ali to ne znači da treba da se opusti i prestane da radi na fiskalnoj konsolidaciji.

 
april 2016, broj 126.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close