Kada su cene nafte u svetu prošle godine počele strmoglavno da padaju Srbiju je ovaj trend zaobišao. Sada se oporavljaju ali ovaj put iz tog oporavka ni mi nismo izostavljeni. Naime, od 20. januara ove godine kada je cena nafte dostigla višegodišnji minimum (kada je pala ispod 28 dolara za barel) do danas zabeležen je skok cene od 85 odsto, pokazuju poslednje analize udruženih naftnih kompanija Srbije.
Posebno je specifična situacija sa „dizelom“ koji je u našoj zemlji dosta skuplji nego u okruženju. Prošle nedelje je u medijima prvo objavljen tekst o propadanju bezninskih pumpi u Srbiji zbog toga što vozači na putu za letovanje zbog skupoće toče gorivo uglavnom u zemljama koje nas okružuju. Po ovom tekstu vozači koji natoče 40 litara “dizela” na nekoj od srpskih pumpi, platiće oko 5.400 dinara za tu uslugu, dok bi u Makedoniji istu količinu platili 3.960 dinara, kada se prevede u našu valutu.
Osim toga, benzin je u Srbiji za čak 20 dinara po litru skuplji nego u BiH. Tako vozači koji ovog leta planiraju da se zapute, na primer, u Herceg Novi, mogu da imaju računicu ukoliko u Crnu Goru odu preko Bosne i Hercegovine, odnosno preko Zvornika. Na razlici u ceni BMB 95, za put do tamo i nazad preko BiH može da se uštedi skoro 2.000 dinara.
Ubrzo posle tog teksta je objavljena nova verzija – da je gorivo u Srbiji, osim „dizela“, ipak jeftinije nego u okruženju.
Da su cene benzina i TNG u Srbiji malo ispod regionalnog proseka, ali da je prosečna cena dizela među najvišima, saopštilo je Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS). Naime, benzin BMB 95 je najjeftiniji u BiH, gde litar ovog goriva košta 0,89€, zatim u Bugarskoj (0,98€), Makedoniji (1,03€) i Srbiji (1,07€), dok je najskuplji u Grčkoj (1,38€), Hrvatskoj (1,21€) i Sloveniji (1,2€). Za litar dizela najveći iznos izdvajaju građani Albanije – 1,16€, Hrvatske 1,12€ i Srbije 1,1 €, a najmanje žitelji Makedonije 0,81€, BiH 0,86€ i Bugarske 0,96€.
Prema sadašnjim cenama benzina i dizela, udeo akcize, naknade za formiranje obaveznih rezervi i poreza na dodatu vrednost je oko 58 odsto, što znači da toliko uzima država.
Da podsetimo, akcize za gorivo su poslednji put povećane od jednog do 4,5 dinara. Iako su tvrdili da veći nameti neće povećati cene goriva, pumpadžije su, čim se nafta neznatno oporavila, poskupeli.
Vozači nisu oduševljeni ovim nizom poskupljenja ali ostaje im da se dovijaju kako znaju i umeju. Ni naftnim kompanijama posao baš ne cveta pa se na razne načine trude da privuku kupce, kao naprimer uvođenjem popusta i do sedam dinara po litru goriva za kupovinu, na primer, od 22.00 do sedam ujutro. Sve popularnije su i takozvane lojaliti kartice kojima se verni kupci nagrađuju nižom cenom od tri do pet dinara po litru. Dobijaju se i nagradni bodovi koji uglavnom služe za kupovinu druge robe na benzinskim pumpama.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.