/ B&F Plus / Srbija će osetiti negativne posledice Brexita preko kursa dinara, kredita u švajcarcima, javnog duga…
BiF Analize Čitajte B&F online

Srbija će osetiti negativne posledice Brexita preko kursa dinara, kredita u švajcarcima, javnog duga…

This post has already been read 1339 times!

Ekonomske posledice Brexita u Srbiji će se osetiti preko pada kursa dinara, i kredita podignutih u švajcarskim francima, kaže Miroslav Radaković, izvršni direktor “Sinteza Invest Group”.

Govoreći o reakcijama svetskih berzi koje su posle Brexita pale, Radaković ističe da berze uvek na odgovarajući način reaguju na političke odluke, te da je berza nepogrešiv analitičar jer se trguje očekivanjima.

– Pad na berzi je najava velike neizvesnosti. Poslovni krugovi ne vole tu neizvesnost i zato se događaju turbulencije. Iako su, berze malo skočile, relaksirajući se posle dva dana jakog sell off-a, mislim da je ovo period velike neizvesnosti i volatilnosti svih tržista. Svakako su veće šanse za nastavak silaznog trenda – kaže sagovornik “eKapije”.

Kada je reč o posledicama po Srbiju, Radaković ističe da će se Brexit pre svega odraziti na kurs dinara, s obzirom da su najveći kupci državnih obveznica inostrani fondovi koji mogu povući svoj novac:

– Za srpsku ekonomiju Brexit može značiti slabljenje kursa dinara, možemo osetiti udare na kurs, ali ne verujem da će to biti nešto drastično. Videćemo kako će se poneti Narodna banka Srbije. U najgorem slučaju novac investicionih fondova koji je plasiran u obeznice može da se povuče, ali to su pesimističke procene – kaže naš sagovornik.

Sa druge strane, Narodna banka Srbije (NBS) i guvernerka Tabaković kažu da razloga za brigu nema.

– Stabilnost na domaćem deviznom i finansijskom tržištu nije ni u jednom trenutku dovedena u pitanje, a prodajom deviza odmah na početku dana u petak 24. juna, sprečeno je širenje panike i održana je stabilnost deviznog tržišta – saopštio je NBS.

Stabilnost dinara dokazuje “i povećanu otpornost domaće ekonomije na eksterne šokove usled značajnog poboljšanja makro-ekonomskih fundamenata”, dodaju iz centralne banke.

Novi rast rata zaduženih u “švajcarcima”

Britanska funta doživela je veliki pad, koji bi mogao da se odrazi i na sugrađane zadužene u švajcarskim francima, pošto se očekuje jačanje i dolara i franka posle Brexita.

– Pad funte je uzrokovao veliki potres na finansijskim tržištima. Devalvacija funte utiče i na dolar i na franak, koji će zasigurno jačati u narednom periodu – navodi Miroslav Radaković objašnjavajući da svi investitori koji imaju novac u funtama žele da “izađu” iz te valute i upute se u sigurnije , a to su dolar i franak.

– To ekonomijama, pre svega američkoj i švajcarskoj, i ne odgovara, pošto su to izvozno orijentisane države, pa se jačanje njihove valute loše održava na izvoz. Zato sam siguran da će doći do jačanja, a verujem da centralne banke neće dopustiti baš veliko pokretanja kursa – objašnjava izvršni direktor “Sinteza Invest Group”.

Zbog jačanja dolara, raste iznos javnog duga Srbije

U samo dva dana, kao direktna posledica odluke referenduma u Velikoj Britaniji, javni dug Srbije porastao je za 228 mil EUR, zbog jačanja dolara u odnosu na evro, prenosi dnevni list “Danas”.

Naime, dolarski dug Srbije na dan britanskog referenduma, 23. juna, vredeo je 8,04 mlrd EUR, da bi dva dana kasnije iznosio 8,232 milijarde evra. To povećanje ne znači da će Srbija morati da plati iznos za koji je dug uvećan, jer su posle “Brexita” devizna tržišta postala vrlo nestabilna, a dolar je, nakon vrlo oštrog skoka, već počeo polako da pada.

Po rečima Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, za sada ipak nema većeg vidljivog uticaja Brexita na ekonomiju Srbije.

– Ta kolebanja s kursom dolara traju ne samo mesecima, već godinama, tako da i ovo jačanje dolara ne znači da će se postignuta vrednost trajnije zadržati i da dolar neće ponovo oslabiti. Ali, ako bi dolar nastavio da jača, to bi za Srbiju bilo loše, jer bi javni dug zbog toga bio relativno veći – rekao je Nikolić i dodao da je ekonomija Srbije daleko više vezana za zemlje evrozone, poput Nemačke i Italije, tako da ne bi trebalo da trpi jače posledice izlaska Velike Britanije iz EU jer nije ni bila u evrozoni.

I član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da izlazak Velike Britanije iz EU neće dovesti do toga da Srbija mora da sprovodi dodatne mere štednje. Ni on, međutim, ne spori da bi Brexit mogao da dovede do blage recesije u EU, koja bi, u “crnom scenariju”, mogla negativno da se odrazi na privredni rast Srbije.
– Ovo što smo videli je reakcija na tržištima u Evropi koja se oseća i u Srbiji. Ne mora da ima dugoročni uticaj, ali u nekom crnom scenariju to bi moglo da izazove neku blažu recesiju u EU, i da se negativno odrazi na naš privredni rast – objasnio je Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, još je rano da se o tome priča.

– Ako to ne bi bila ozbiljna recesija, ne bi zahtevala dodatne mere štednje. Bilo bi dovoljno istrajati u merama dogovorenim sa MMF, završiti reforme javnih preduzeća, dovesti u red lokalne samouprave, i ostalo što je planirano aranžmanom sa MMF u sledeće dve godine – naglasio je Altiparmakov.

Šojble: Brexit može da ima domino efekat

Odluka Velike Britanije da istupi iz Evropske unije može da ima domino efekat na ostatak EU i da prouzrokuje dugoročnu neizvesnost, budući da Brexit predstavlja pretnju po celokupnu ekonomiju regiona, izjavio je u sredu uveče, 29. juna, nemački ministar finansija Volfgang Šojble u Briselu na samitu lidera EU.

Upitan za opasnost od mogućeg domino efekta, Šojble je rekao da se ta opcija svakako ne može da se odbaci. Kako je dodao, Britanija nema neograničeno vreme na raspolaganju za donošenje odluke o pokretanju postupka za izlazak iz Unije.

– Bilo bi pravedno kada bi odluku donela u doglednoj budućnosti – rekao je Šojble.

Prema Lisabonskom sporazumu EU, svaka članica koja želi da napusti Uniju bi trebalo da aktivira član 50 iz sporazuma, čime se pokreće proces izlaska, za koji je predviđen rok od dve godine.

– Naravno da ćemo učiniti sve kako bismo osigurali da šteta zbog ovakve odluke ne postane još veća – poručio je Šojble, dodajući da su se dosadašnji napori za izbegavanje haotične reakcije na finansijskim tržištima pokazali kao uspešni.

 

 

J. Đelić
eKapija

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close