/ B&F Plus / Nove mogućnosti za obavljanje platnog prometa u Srbiji: Kiosk kao banka
BiF Analize Čitajte B&F online

Nove mogućnosti za obavljanje platnog prometa u Srbiji: Kiosk kao banka

This post has already been read 6416 times!

Ko je ikada poželeo da, čekajući u redu pred kasom supermarketa, uz hleb i mleko plati, na primer, i račun za struju, sada to može da učini. Doduše, ne na bilo kom prodajnom mestu, ali sudeći po tome da je Narodna banka Srbije izdala već devet dozvola za takozvane platne institucije, ovakve mogućnosti postajaće sve češće.

Platne institucije u Srbiji su zaživele od oktobra 2015. godine, kada je počela primena Zakona o platnim uslugama. Ova novina je u početku izazvala razna pitanja, pre svih gde će ovakve institucije naći primenu u uslovima kada i same banke sve više forsiraju elektronsko bankarstvo i beg sa šaltera. Međutim, usluga koja omogućava da se mogu platiti računi i kada bankama istekne radno vreme, na primer u nekom tržnom centru koji radi do 22 časa, svakako ima svoju ciljnu grupu. O isplativosti govori i podatak da je već bilo pokušaja da se na tržište uđe bez dozvole Narodne banke Srbije, koja je u nekoliko slučajeva izrekla zabranu pružanja usluga platnog prometa, ali i novčano kaznila one koji su se time bavili bez njene licence.

U centralnoj banci ističu da će i nadalje preduzimati sve mere iz svoje nadležnosti radi sprečavanja mogućih zloupotreba i napominju da platne usluge, bez posebne dozvole NBS, mogu obavljati jedino banke i javni poštanski operator – neposredno ili posredstvom svojih ovlašćenih zastupnika. Oni kojima je neophodna dozvola NBS i koji je dobiju, takođe mogu pružati platne usluge neposredno ili preko svojih ovlašćenih zastupnika. „Ova lica su dužna da građanima dostave ili učine dostupnim sve neophodne informacije o platnim uslugama, pre svega o roku u kojem će transakcija biti izvršena i naknadama koje će biti naplaćene, kao i da izdaju odgovarajuću potvrdu o primljenom platnom nalogu, odnosno izvršenoj transakciji, što je garancija da korisnik takve usluge ne može biti oštećen“, ukazuju u NBS.

Koliko kapitala, toliko usluga

Na internet stranici centralne banke (nbs.rs) dostupan je registar platnih institucija koje su ovlašćene da se bave platnim prometom. U trenutku pisanja ovog teksta, u registar je upisano sedam ovakvih institucija, a još dve su, prema navodima iz NBS, dobile licence.

Propisani početni kapital za osnivanje platnih institucija može iznositi 20.000, 50.000 ili 125.000 evra, a od njegove vrednosti zavisi i kojim poslovima će se platna institucija baviti. Institucija sa najmanjim osnivačkim ulogom može da se bavi isključivo novčanim doznakama, a sa rastom kapitala šire se i mogućnosti za pruženje usluga: od usluga plaćanja na globalnoj informatičkoj mreži koje su do sada bile dozvoljene isključivo bankama, do izdavanja platnih kartica i kreditiranja klijenata.

Inače, nijedna platna institucija ne može da vodi tekuće račune klijenata, a kod izdavanja kredita, za razliku od banaka, ova institucija može da odobri zajam isključivo za izvršenje platne transakcije – kupovinu robe i plaćanja usluge. Rok ovako odobrenog kredita ne može da bude duži od 12 meseci.

Nezaobilazna uloga banaka

Iako platne institucije predstavljaju svojevrsnu konkurenciju bankama, one bez banaka ne bi mogle da funkcionišu. U Erste banci ističu da se novi igrači na tržištu platnog prometa mogu tretirati i kao partneri i kao konkurencija. „Uloga banke u saradnji sa platnim institucijama ne razlikuje se mnogo od saradnje sa drugim pravnim licima. Banka ima u logu da obezbedi blagovremeno izvršenje platnih naloga platne institucije. Gotovinski platni promet i dalje beleži visoko učešće u ukupnom platnom prometu, te platne institucije u ovoj sferi vide mogućnost za svoj razvoj. Banka će svakako nastaviti da pruža uslugu gotovinskog platnog prometa u svojim filijalama, dok će platne institucije to činiti putem svoje, ili mreže svojih zastupnika”, objašnjavaju u Erste banci, koja je nedavno otvorila prvi namenski račun za platnu instituciju, odnosno za klijenta iPay See.

To, praktično, znači da na specijalno obeleženim mestima iPay See, mogu da se obave transakcije poput plaćanja mesečnih računa, uplata, usluga direktnog zaduženja i prenosa novca. Nikola Maslovarić, direktor direkcije za transakciono bankarstvo u Erste banci, objašnjava ovakvu odluku spremnošću te banke da u skladu sa svetskim trendom, koji podstiče diversifikaciju mogućnosti za obavljanje platnog prometa, partnerski podrži nove učesnike u tom segmentu.

S druge strane, u kompaniji iPay See poručuju da na njihovim uplatnim mestima mogu da se obave transakcije poput plaćanja računa i drugih naknada, poreza i usluga i ističu da u partnerstvu sa Erste bankom obezbeđuju sigurno i blagovremeno izvršenje platnih trankcija svojih klijenata. „Naša ciljna grupa su fizička lica, koja imaju potrebu za platnim uslugama na lokacijama kao što su veliki maloprodajni lanci ili lokalne radnje i u radno vreme koje nije karakteristično za banke“, kažu u ovoj kompaniji, uvereni da ovakve usluge, koje klijentima daju veće mogućnosti izbora u plaćanju svojih obaveza – itekako imaju tržište.

U Narodnoj banci Srbije, takođe, ukazuju da je u sistemu platnih institucija nezaobilazna uloga banaka, s obzirom da je isključivo u njihovoj nadležnosti da vode tekući račun kao vrstu platnog računa i fizičkih i pravnih lica, te da je jedan od predviđenih načina zaštite novca koji je platna institucija primila od korisnika i deponovanje na poseban račun kod banke.

 

Poziv na oprez

U našem zakonodavstvu predviđene su krivične sankcije za neovlašćeno pružanje platnih usluga, ali u Narodnoj banci Srbije posebno upozoravaju građane i pravna lica da ne obavljaju poslove platnog prometa preko institucija koje za to nemaju dozvolu, jer se izlažu veoma visokom riziku da njihova prava ne mogu biti blagovremeno i efikasno zaštićena, kao ni povraćaj novčanih sredstava.

 

Daniela Ilić
jul/avgust 2016, broj 128/129

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close