Close
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 130: Deloitte CE TOP 500 2016 – Opipljiv oporavak
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 130: Deloitte CE TOP 500 2016 – Opipljiv oporavak

130-naslovka
Redakcija BIF on 13/09/2016 - 11:03 in Novi brojevi

This post has already been read 13789 times!

Ostvareni rast prihoda TOP 500 kompanija u 2015. godini predstavlja jasan znak ekonomskog oporavka u zemljama centralne Evrope, mada podaci za prvi kvartal 2016. godine pokazuju suprotan trend, odnosno pad prihoda od 3,3 odsto.

Periskop

6. Svjetski standardi u političkoj korupciji: Poduka za balkanske amatere
Najnoviji slučajevi zapošljavanja bivšeg predsjednika Evropske komisije Žoze Baroza kao savjetnika u Goldman Saksu i doskorašnje evropske komesarke za konkurenciju Neli Kros u Uberu, nisu ni prvi, niti posljednji u dobro uhodanoj zapadnoj praksi „javno-privatnog partnerstva“ na štetu građana. Za razliku od balkanskih amatera, ovi aranžmani se sofisticirano realizuju po isteku političkog mandata, pa se krivično ne sankcionišu. Sudeći po platama na novom poslu, zasluge političara u korist budućih poslodavaca – nisu bile male.

8. Uzbunjivači i njihov doprinos društvenim promenama: Revolucionar ili Sizif
Američko ministarstvo pravde je u Obaminom predsedničkom mandatu optužilo za špijunažu više uzbunjivača nego sve prethodne administracije zajedno. Ako saberemo političke efekte pištaljki u koje su dunuli uzbunjivači u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da je njihov doprinos demokratiji nesporan. Postavlja se, međutim, pitanje da li su ti efekti vredni cene koju su platili, naročito u svetlu novih istraživanja koja ukazuju da mladi u Evropi i SAD sve manje veruju u demokratiju a sve više u autoritarna uređenja, i smatraju slobodne izbore precenjenim?

10. Zemlje koje imaju specijalne odnose sa EU (1): Ostrva zlatnih ribica
Nekada poljoprivrednici, stočari i ribari, a potom i ugostitelji, žitelji ostrva Džerzi, Gernzi i Man uvrstili su se u društvo onih sa najvećim BDP po glavi stanovnika, kada su se preorijentisali na „kreativne“ finansijske usluge, koristeći svoj položaj „nešto između“. Naime, iako su u posedu britanske krune, ova ostrva imaju status nezavisnih teritorija i specijalno ustanovljene odnose sa EU, što im omogućava da primenjuju evropske zakone „shodno svojim specifičnostima“.

Biznis

14. Berlin, nova „start-up“ prestonica: Grad u kome ima mesta za sve
Berlinci su, zbog svoje specifične novije istorije, morali da se snalaze više od ostalih Nemaca. To ih je podstaklo da razviju mehanizme za podršku u svim mogućim situacijama i odatle je „iznikao“ danas tako karakterističan preduzetnički duh, koji je ovaj grad svrstao u svetski vrh najboljih destinacija za osnivanje poslovanja. Berlin je posebno privlačan za mlade preduzetnike iz oblasti digitalnih tehnologija i kreativnih industrija, koji ovde dolaze iz svih krajeva sveta.

18. Zašto proizvođači u Srbiji otvaraju maloprodaju: Nužda zakon menja
Sve više proizvođača u Srbiji ima i svoju maloprodajnu mrežu, iako po ekonomskim pravilima to nije isplativo. Proizvođači i ekonomski analitičari takav trend objašnjavaju „specifičnostima“ domaćeg tržišta koje se kose sa ekonomskom logikom, pa tako u Srbiji pada u vodu i računica da je prodavnica „skupa igračka“ i da manje košta da se svako bavi onim što najbolje zna. Ipak, uspeh nekih proizvođača u ulozi trgovaca, nije garancija da je takav recept uvek isplativ.

20. Razvoj malih aerodroma u Srbiji: Jednog dana, a možda i pre
Razvoj malih aerodroma u Srbiji trebalo bi, pre svega, da kroz usluge lou-kost kompanija rastereti beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ i podstakne regionalni razvoj. Izuzev niškog, komercijalizacija ostalih još je u raspravama o isplativosti, ili najavama o aktiviranju koje, s vremena na vreme, „uzlete“ u javnost.

Finansije

22. Selektivno kažnjavanje banaka: Zvanična pravda i nezvanični interesi
Sve su banke jednake pred zakonom, ali američko pravosuđe dokazuje da su neke malo više jednake, te da optužnice i kazne kojima se mogu po glavi lupiti i najveće svjetske banke daju američkoj vladi izuzetno moćno sredstvo za disciplinovanje neposlušnih, čak i kada su to najbliži saveznici. Ono što je više nego uočljivo je da visina izrečenih kazni pokazuje sasvim drugačije prioritete od onih zvanično proklamovanih.

26. Otpis dugova: Moralni hazard državnih mezimaca
Jedna od glavnih karakteristika ovdašnjeg poslovnog okruženja je neravnopravan položaj tržišnih učesnika, koji kao jednu od posledica nosi i finansijsku nedisciplinu, odnosno gomilanje neplaćenih potraživanja. Ovo narušavanje tržišnog mehanizma, pre ili kasnije, vodi otpisu nagomilanih obaveza i plaćanju visoke cene kroz trošak poreskih obveznika, ili gubitak poverenja neprivilegovanih tržišnih igrača.

28. Poresko planiranje: Maraton sa preponama
Kontinuitet i jednoobraznost poreskog sistema igraju značajnu ulogu u poreskom planiranju, jer omogućavaju preduzećima da dugoročno projektuju svoje prihode i razvoj. U Srbiji su poreske izmene ne samo česte, već i nedovoljno transparentne, a posebne teškoće izaziva uvođenje parafiskalnih nameta kroz razne zakone, uredbe i odluke koje, neretko, nemaju direktne veze sa poreskim i računovodstvenim propisima.

Temat – Deloitte CE TOP 500 2016: Opipljiv oporavak

31. Deloitte CE TOP 500 2016: Opipljiv oporavak
Ostvareni rast prihoda TOP 500 kompanija u 2015. godini predstavlja jasan znak ekonomskog oporavka u zemljama centralne Evrope, mada podaci za prvi kvartal 2016. godine pokazuju suprotan trend, odnosno pad prihoda od 3,3 odsto.

32. Banke i osiguranja: Umeren rast profitabilnosti
Bankarski sektor Srbije je prošle godine zabeležio visoku likvidnost i zadovoljavajući stepen kapitalizacije, ali uprkos tome nijedna domaća banka nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u centralnoj Evropi. U osiguranju je pak situacija malo pozitivnija: Dunav osiguranje zauzelo je 45. mesto Deloitteove liste najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi, a na nju je po prvi put ušlo i Generali osiguranje.

34. Energetika i mineralni resursi: Cena regulacije
Oporavak evrozone kao i rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje „kod kuće“, uticao je na porast prihoda i profitabilnosti srpskih kompanija iz sektora energetike i mineralnih resursa. Njihov ukupan poslovni rezultat, ipak, pre svega zavisi od regulacije.

36. Sektor robe široke potrošnje: Digitalna tranzicija
Trgovinska delatnost u Srbiji se suočava sa velikim izazovima: konkurencija na domaćem tržištu jača, strani investitori uvode nove maloprodajne formate a elektronska trgovina sve je popularnija. Isto se dešava i u regionu: razvoj novih digitalnih tehnologija menja i očekivanja potrošača i način poslovanja trgovaca.

38. Industrijski sektor: Auto-industrija u gasu
Ove godine, kao i prethodne, od ukupnog broja firmi koje su se našle na listi 500 vodećih kompanija centralne Evrope, samo četvrtina dolazi iz industrijskog sektora. U regionu ovaj sektor je, predvođen značajnim rastom automobilske industrije, zabeležio rast prihoda od 7,4 odsto u 2015. godini u odnosu na 2014., dok je u našoj zemlji industrijska proizvodnja bila veća za 8,2% u 2015. u odnosu na 2014. godinu. Ipak, pred domaćom industrijom nalazi se nekoliko izazova, među kojima se, zbog velike zavisnosti od izvoza, izdvaja podložnost negativnim uticajima sa inostranih tržišta.

40. TABELE

Intervju

54. Mirjana Lukić, arhitekta: Prenaseljeni gradovi sele se u podzemlje
Dok je radila na urbanističkom i arhitektonskom rešenju za našu najveću podzemnu železničku stanicu „Vukov spomenik“, arhitekta Mirjana Lukić istraživala je podzemnu gradnju širom sveta i, konačno, ovog leta objavila knjigu pod nazivom “Arhitektura podzemlja”. Govoreći za B&F o ovoj oblasti, naša sagovornica ističe da će nakon ere mostova u 19. veku i ere višespratnica u prošlom, ovaj vek obeležiti podzemna izgradnja.

Skener

58. Holandija u zaokretu (1): Revolucija samoupravljača
Kao odgovor na krizu i otuđene centre političke i ekonomske moći, u Holandiji su pokrenute radikalne društvene promene odozdo, od strane običnih građana. Deo novog društvenog koncepta „Holandija u zaokretu“ je i samoupravljanje u preduzećima, koje uz drugačiju organizaciju i radnu kulturu nego u bivšoj SFRJ, kao i uz podršku novih tehnologija – donosi odlične rezultate!

60. Koliko se isplati Olimpijada: Zarada bogatima, dugovi siromašnima
Iako će se računi za Olimpijadu u Riju još dugo svoditi, već je jasno da su postignuti finansijski rezultati lošiji nego što su se brazilski zvaničnici nadali, te da su zabeleženi troškovi veći od ostvarene dobiti. Olimpijade su inače prilika da se pokažu i znalci finansijskih disciplina, a posebno “kreativnog računovodstva”, megalomanske potrošnje i prezaduživanja, pa je tako Vankuver jedini među domaćinima u 21.veku koji je ostvario profit, što potvrđuje tezu da samo najbogatiji mogu sebi da priušte Olimpijadu a da ne osvanu dužni kao Grčka.

Nove tehnologije

62. Novi život kuća od slame: Čik duni i vatru suni
Kuće od slame ponovo su u modi, zahvaljući novim tehnologijama i modernim sistemima gradnje, koji su znatno poboljšali njihove tradicionalne karakteristike. Suprotno bajci o tri praseta, upućeni tvrde da ovakve kuće mogu biti veoma bezbedne i dugotrajne, a po energetskoj efikasnosti ispunjavaju standarde koji su postavljeni tek u poslednjih petnaestak godina.

Nauka

64. Odnos društva prema razvoju robotike: Prava za robote?
U situaciji kada se sa razvojem tehnologije sve više smanjuju razlike između ljudi i robota, mnogi robotičari, ali i autori koji se bave društvenim razvojem smatraju da nakon što su, barem deklarativno, jednaka prava obezbeđena za žene, „starosedelačke narode“ i sve druge ranije društveno diskvalifikovane grupe, treba razraditi koncept prava i za robote. Takve inicijative predvode naučnici u bogatim zapadnim društvima, jer u siromašnim zemljama, gde se i dalje vodi borba kako preživeti do sutra, većini stanovništva je gore nego robotima.

Koktel

68. Memorijalni turizam: Zaboravljena istorija kao ekonomska prilika
Srbija i ostale članice nekadašnje SFRJ na svojoj teritoriji imaju veći broj spomenika i memorijalnih kompleksa koji obeležavaju mesta stradanja i značajnih bitaka u Drugom svetskom ratu. Uprkos tome, domaći memorijalni turizam danas je nerazvijen, što iz ideoloških razloga, što zbog potpunog nemara, iako je interesovanje domaćih, a posebno stranih turista za ove lokalitete sve veće iz godine u godinu.

70. Pisci iz senke: Tržište duhova
Angažovanje pisaca iz senke, koji u ime drugih, najčešće javnih ličnosti, pišu njihove „autobiografije“ ili druga „autorska dela“, veoma je česta praksa kod velikih izdavača na zapadnoj hemisferi, pa su tome pribegli i aktuelni predsednički kandidati u SAD. Za ovu profesiju ustanovljene su i minimalne naknade u visini od više desetina hiljada dolara, a najveći honarar do sada iznosi pola miliona dolara. Iznajmljivanje pisaca iz senke odavno je prisutno i u Srbiji, ali se o tome nerado govori, pogotovo o visinama honorara.

72. Samos – studija slučaja spontanog turizma: Samo ne ponedeljkom
Turizam na Samosu, iako glavna privredna grana, razvijao se, uglavnom, spontano. To vam nudi priliku da steknete neverovatnu kondiciju u obilaženju prirodnih i arheoloških atrakcija i proročki dar u njihovom pronalaženju. Uživaćete u retko viđenoj opuštenosti stanovnika i mogućnosti da auto parkirate bilo gde, samo ne ponedeljkom, jer je to jedini dan u sedmici kada nadležni izlaze u kontrolu.

74. Lihtenštajn – studija slučaja „ofšor“ turizma: Država za iznajmljivanje
Lihtenštajn je među zemljama sa najmanjim brojem turista, ali živi na visokoj nozi zahvaljući strancima koji hrle da tamo otvaraju ofšor kompanije. Prema promotivnim materijalima, ova vrsta „turizma“ je zasnovana na tradicionalnoj poslovnoj kulturi „kako se odbraniti od finansijskih grabljivica“. S druge strane, turisti prosečnog džepa u ovoj preskupoj zemlji, mogu u frižideru nacionalnog muzeja da nađu nešto hrane, koju ne obezbeđuje uprava muzeja, već posetioci ako to žele.

Komunikacije

76. Rast narcisoidnosti u popularnoj kulturi: Bogovi, najjači kriminalci i mamini genijalci
Ja sam bog, ja sam najveći čovek koji je ikada živeo, sve je o meni….Ove i slične poruke sve su masovnije u popularnoj muzici, a vulgarno samohvalisanje i drugi pokušaji da se po svaku cenu izađe iz anonimnosti postali su standard za ponašanje na društvenim mrežema. To su, međutim, samo pokazatelji duboke patologije i krize pravih vrednosti u zapadnom društvu, tvrde stručnjaci.

Reprint

78. Polemike oko mogućeg objedinjavanja Podravke i Atlantic Grupe: Politički zagrljaj
Inicijativu penzionih fondova, koji su pokrenuli deoničari Podravke i Atlantic Grupe, da se putem spajanja ili preuzimanja ove dve kompanije objedine u jednu, sa velikom verovatnoćom može potkopati uticaj dnevne politike na odluku hrvatske države da proda svoj udeo u Podravki. Uprkos tome, zagovornici ideje o spajanju ili preuzimanju su toliko uvereni u sinergijske potencijale, da nezvanično prognoziraju kako je samo pitanje da li će do toga doći u najskorije vreme, za godinu ili pet godina.

Vremeplov

80. Bračne neprilike u Srbiji u 19. veku: Savetovali smo je i tukli, a ona nikako neće k njemu
Nasuprot idiličnim prikazima porodičnih odnosa u srpskim selima 19. veka, burna politička previranja i sveopšta nesigurnost uvećali su bračne i međuporodične razdore i nasilje, pa su sudski organi, u nastojanju da ih suzbiju, osim sankcija primenjivali i preventivne mere, poput restrikcija seoskih posela. No kako su i sudovi znali da „omanu“, kao u slučaju Bosiljke Sinodžić, koju su i tukli da bi se vratila mužu od kojeg je bežala jedanaest puta, zakonom je zabranjen i običaj ugovaranja brakova mimo volje supružnika.

Otisak

82. U potrazi za izgubljenim poverenjem
Sve češće smo svedoci da od kada smo poverovali u kapitalizam kao jedino moguće i finalno rešenje, svet ostaje bez ikakve humane perspektive, u haosu i raspadanju.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *