Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke, misli da mehuri, uredbe i kredibilitet objašnjavaju upečatljivu promenu percepcije tržišta o kvantitativnom popuštanju, najavljuju šta možemo da očekujemo i objašnjavaju zašto će Fed podići kamatne stope iako nema nijedan ekonomski razlog da to i učini. Evo njegovih zaključaka:
Mehuri. Fiksni prihod je očigledno u velikom mehuru – i svako voljan da polemiše o tome kako 40 baznih poena ili čak 60 imaju smisla, nema dovoljno iskustva na ovom tržištu ili je još gore ako visoko obrazovan i brilijantan ekonomista kao što je potpredsednik Fed-a Stenli Fišer može da izjavi da „negativne kamatne stope deluju bolje nego što sam očekivao“ a da treba samo da pozove dansku ili švedsku banku da bi dobio „pravu priču“, to je jednostavno strašno – i uzgred: politika negativne kamatne stope Banke Japana je funkcionisala savršeno, zar ne?
Jasno je da centralne banke žele da skrenu pažnju na jednu stvar: inflacija ne funkcioniše – uzgred, QE3 (treći program kvantitativnog popuštanja) je naneo istu štetu SAD. Sa Evropskom centralnom bankom koja ne uspeva da „dostavi“ više istog – krive prinosa u Nemačkoj i Japanu su se ustremile i iznenadile, ponovo smo iznenada na NULTOJ kamatnoj stopi nakon veoma negativne vrednosti!)
Uredbe. Prema Jakobsenovom mišljenju oktobarska promena fonda tržišta novca u SAD je jedan od najvažnijih događaja u 2016. godini, a razlog za to je isušivanje finansiranja za strane banke u SAD i programe komercijalnih zapisa:
U suštini zbog kompanije Liman najbolji fondovi ne mogu više da garantuju „profit“ – ili neto vrednost aktive (NAV) od 1 dolara – nasuprot tome oni mora da trguju po stvarnoj neto vrednosti aktive – što je uticalo da najbolji fondovi postanu manje „sigurni“ i od oktobra 2015. godine, ovi fondovi su izgubili 500 milijardi dolara.
Najbolji fondovi u odnosu na državne fondove novca imaju jednu bitnu razliku: Mogućnost da kupe komercijalne zapise izdate u SAD (strane banke su najveći korisnici ove olakšice).
Kredibilitet. Fed-u i centralnim bankama je ukupno ostalo malo kredibiliteta – Fed je obećao, čak i garantovao, tri do četiri skoka kamatnih stopa u 2016. godini – a sada su očajnički za „normalizaciju“ bez obzira što ekonomski podaci ostaju sumnjivi, ali… sada privatno i javno govore o činjenici da „suviše niske vrednosti suviše dugo stvaraju pogrešnu raspodelu kapitala i društvenu nepravdu…“ Ovo je neverovatno priznanje, jer grafikoni inflacije ili njihov nedostatak su sigurno veliko razočaranje za njih.
„Mislim da Fed treba da razume da ako ne realizuju skok kamatne stope to će označiti kraj njihove komunikacione strategije, ali na njihovu sreću stižu dobre vesti preko mora kako indeks proizvođačkih cena (PPI) u Kini ove nedelje napreduje i veoma je blizu da ponovo bude pozitivan“, kaže Jakobsen i dodaje da je Fed skoro bio primoran da se pokrene kako bi pokazao tržištu da se zaista možemo osloniti na njih.
On napominje da je to ipak njegova lična procena, „međutim zašto ne iskoristiti berzu u trenutku kada je jako visoko, i u kombinaciji sa prinosima fiksnog prihoda koji su u ovom trenutku jako nisko kako bi vratili nešto kredibiliteta – istorijski gledano Fed bi povećao kamatnu stopu više puta, ali u današnjem svetu u kojem se izbegavaju krize ovo je čist gubitak vremena“.
Glavni ekonomista Sakso banke zaključuje da je prvi put posle osam godina tržište iznenada u nedoumici, kao i još više donosioci odluka. „Ovo verovatno neće biti poslednje pretvaranje i odlaganje, ali sada je počelo dvosmerno trgovanje, najbolji znak koji sam video u nekoliko godina“, kaže on.