Close
/ B&F Plus / Tržišta kapitala 2020. godine: Hoće li se promeniti zauvek?
BiF Analize Čitajte B&F online

Tržišta kapitala 2020. godine: Hoće li se promeniti zauvek?

Redakcija BIF on 15/09/2016 - 12:00 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1157 times!

Veoma je verovatno da će četiri svetska trenda biti krucijalna u oblikovanju nove ravnoteže snaga na tržištu kapitala u 2020. godini: globalna nestabilnost, uspon državnog kapitalizma, razvoj novih tehnologija i rat za resurse. Učesnici na tržištu će morati da se opredele da li će u veoma promenljivom okruženju prihvatiti ulogu onih koji oblikuju budućnost, ili onih koji brzo slede trendove? Bilo koji od ta dva izbora zahtevaće radikalne transformacije i inovacije u kompaniji, jer ostajanje na istom – neće biti opcija za budućnost.

Gde će se nalaziti vodeća finanijska tržišta 2020. godine i kasnije? Kako će propisi u budućnosti oblikovati tržišta kapitala? Kako će se globalni trendovi, kao što je urbanizacija, odraziti na mogućnosti tržišta kapitala i finansijskih institucija da finansiraju infrastrukturu i trgovinu? Šta će ubuduće biti pokretači prihoda? Da li ćete morati da razmotrite drugačije modele poslovanja? Da li će prisustvo novih igrača na tržištu ukinuti posredničku ulogu postojećih finansijskih institucija, ili će doneti inovacije i prilike za stvaranje partnerstava? Sve su ovo presudna pitanja za učesnike, ali korisnike tržišta kapitala kada razmatraju svoje poslovne strategije i planove za budućnost.

Predviđanje predstojećih kretanja predstavlja izuzetno zahtevan zadatak i prethodno traži da se pravilno utvrdi koji od njih će presudno uticati na buduće promene. Veoma je verovatno da će četiri svetska trenda biti krucijalna u oblikovanju nove ravnoteže snaga na tržištu kapitala u 2020. godini: globalna nestabilnost, uspon državnog kapitalizma, razvoj novih tehnologija i rat za resurse. Njih generišu mnogi faktori – od regulatornog okruženja, preko fiskalnih pritisaka do političkih i socijalnih nemira, a njihov uticaj će biti dalekosežan i bitno će uticati na korisnike i učesnike na tržištu kapitala.

Najveći rizici i prilike

Globalna nestabilnost uzrokovana je višepolarnim sistemom moći, koji će sa svojim napetostima i fragmentacijama stvoriti podeljena tržišta kapitala. To će, posledično, izavati preoblikovanje prisutnih modela poslovanja i stvaranje prilika za nove igrače (na primer, korisnike tržišta kapitala) da unaprede svoje uloge u okviru ekosistema. Uspon državnog kapitalizma stvoriće industriju koju oblikuju propisi. Posledice današnje politike i regulative, do 2020. dovešće do fragmentiranijeg i regionalizovanijeg ekosistema finansijskih tržišta. Igrači na tržištu će morati da se prilagode kako bi razumeli lokalne propise i poslovali u skladu sa njima.

Tehnološki napredak je najznačajniji trend u svetu koji će u narednih pet godina imati veliki uticaj na poslovanje. Upotreba tehnologija uticaće na plasiranje novih proizvoda, usluga, kreiranje novog modela poslovanja i novih operativnih struktura, i biće katalizator za pojavu novih igrača na tržištu koje, samo pet godina ranije, ne bismo uočili. Borba oko sve oskudnijih resursa biće, takođe, od presudne važnosti u sledećih pola veka i uzrokovaće nove geopolitičke tenzije. Tržišta kapitala će doprineti ublažavanju nekih geopolitičkih napetosti, kroz preraspodelu resursa tamo gde su najpotrebniji.

Pored navedenih trendova, potencijalno postoje i veliki rizici koji se mogu značajno odraziti na poslovanje: rat i terorizam, promenljivi globalni resursi, kriza državnog duga, monopoli koje je omogućio tehnološki napredak, porast kamatnih stopa, opterećenje propisima, ili finansijska kriza. Iako je uvek lakše razmatrati trendove koje danas vidimo i preneti njihov uticaj na sutrašnjicu, budućnost je po definiciji nesigurna, što znači da će se prednost davati dinamičnim modelima poslovanja.

Prioriteti za 2020. godinu

Radi održavanja konkurentnosti do 2020. godine, postoji šest prioriteta sa kojima se finansijske institucije moraju odmah suočiti da bi se zadržale ili našle na liderskim pozicijama: efikasno upravljanje rizicima, propisima i kapitalom; uspostavljanje snažnije organizacione kulture i kodeksa ponašanja; redefinisanje modela poslovanja; strateško obnavljanje operativnog modela; podsticanje inovacija i sticanje informativne prednosti.

Iako se svaka kompanija ili institucija nalazi na drugačijoj startnoj poziciji, sve one će morati da se fokusiraju na pobrojane prioritete u meri koja će im obezbediti uspeh. Koncentrisanje na samo neke od navedenih prioriteta neće biti dovoljno, kao ni ulaganje pojedinačnih napora. Institucije će morati da probleme sagledaju strateški i holistički i da na koordinisan način upravljaju transformacijom. Takav pristup obuhvata razumevanje međusobnih odnosa, analiziranje uticaja na poslovanje i procenu neto učinka — kako u materijalnom, tako i u nematerijalnom smislu — na sveobuhvatan i dosledan način.

Primarni cilj za rukovodstvo biće da razmotri svoje glavne kompetencije u odnosu na ove prioritete, njihov uticaj na konkurentnost, kao i sposobnost uspešnog prevazilaženja prepreka u budućnosti.

Teške odluke

Veliki uticaj propisa, inovacija i tehnologija, kao i izmenjena očekivanja klijenata, oštrija konkurencija i problemi sa poslovnim i operativnim modelima na drastičan način menjaju sliku tržišta kapitala. Izazovi su jasni, ostaje da se vidi kakav će biti ishod.

Učesnici na tržištima kapitala moraju da razumeju uticaj ovih izazova na njihovo poslovanje kako bi mogli da naprave plan za njihovo prevazilaženje i uspešno posluju u godinama koje slede. Oni će morati da donesu teške odluke o tome na koja tržišta će plasirati svoju robu i usluge, kako će pobediti konkurenciju i u koje poduhvate uopšte ne treba da se upuštaju. Takođe, neophodno je da procene i razdvoje glavne od sporednih delatnosti. Igrači na tržištu kapitala moraju da pojednostave svoje organizacije, ponovo ih izgrade i strukturno umanje troškove. Moraju da nauče kako da budu inovativni i prilagodljivi, kako bi efikasno delovali. Neophodno je da postupaju na drugačiji način i da više ne jure punom brzinom, već da procene situaciju i da, ako je potrebno, zastanu i sačekaju.

Jedno je jasno – finansijska tržišta u 2020. godini, iako organizaciono podeljena, biće međusobno još povezanija na globalnom nivou, a tehnološki napredak i propisi će nastaviti da predvode promene. Pokazalo se da je prilagođavanje novim propisima skup i težak zadatak za igrače na tržištima kapitala. Možemo pretpostaviti da će neki negativni uticaji propisa na ekonomske prilike i korisnike tržišta kapitala, koji su doneti nakon finansijske krize 2008. godine, u svetu 2020. postati očigledni za zakonodavce i političare. Međutim, sposobnost i volju ovih aktera da umanje, odnosno pojednostave regulatorni teret za kompanije i institucije, teško je proceniti u ovom trenutku. Svetlu tačku će predstavljati to što će regulatorne promene stvoriti neke nove prilike, naročito za regionalne banke koje žele da učvrste svoje poslovanje na tržištima kapitala i za nove aktere na finansijskom tržištu.

Svaka institucija mora da proceni svoju aktuelnu poziciju, buduća očekivanja, željeni fokus na klijente, organizacione sposobnosti, ograničenja na polju kapitala i vrednost robne marke (brenda). Učesnici na tržištu će morati da se opredele da li će u veoma promenljivom okruženju prihvatiti ulogu onih koji oblikuju budućnost, ili onih koji brzo slede trendove? Bilo koji od ta dva izbora zahtevaće radikalne transformacije i inovacije u kompaniji, jer ostajanje na istom – neće biti opcija za budućnost.
Nikola Stamenić, menadžer u Odeljenju za pružanje usluga finansijskom sektoru u kompaniji PwC Srbija
jul/avgust 2016, broj 128/129

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *