Close
IN2 Dynamics
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 131: Infrastruktura u Srbiji – Kretanje i skretanje
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 131: Infrastruktura u Srbiji – Kretanje i skretanje

131-naslovna
Redakcija BIF on 10/10/2016 - 11:47 in Novi brojevi

This post has already been read 10622 times!

Srbija je mala zemlja po površini, ali građani i domaće kompanije odavno znaju da transport ljudi i robe predstavljaju pravi izazov i priliku za rekreaciju, u šta sada mogu da se uvere i strani investitori. Panevropski koridor 10 u Srbiji se gradi već decenijama, uvek pred izbore, a rok za njegov završetak opet je pomeren, dok obilaznice oko srpskih gradova, od kojih su neke planirane još u vreme „bratstva i jedinstva“, obećavaju da će zauvek ostati u izgradnji. Od već izgrađenih železničkih pruga, oko 850 kilometara je nerentabilno, pa je država njihovu sudbinu prepustila opštinama, što s obzirom na broj kompanija koje imaju interesa i moći da podele troškove revitalizacije u lokalu, sluti da ćemo ostati i bez pruga. Srećom, imamo neiskorišćene reke, na kojima se zbog neodgovarajućih uslova trenutno odvija svega 5 do 8% ukupnog saobraćaja, ali zato avionski transport robe raste po stopi od 30%, doduše uglavnom preko jednog aerodroma od njih trideset. Metro ovoga puta nismo pominjali.

Periskop

8. Mediteranska koalicija unutar EU: Južnjaci uzvraćaju udarac
prvi put nakon početka dužničke krize južne članice eu, grčka, portugal, španija, kipar, malta, italija i francuska pokušavaju da se zajednički suprotstave njemačkoj i fokus sa smanjenja deficita po svaku cijenu, prebace na rast zaposlenosti i pokretanje ekonomije. odustajanje od rigidne politike štednje sigurno se neće desiti preko noći, ali moglo bi se desiti puno brže nego što mnogi očekuju.

10. Sukobi u Jemenu, od prenagljenih do tragičnih procena: Čiji je ovo rat?
Na hiljade poginulih civila, dva miliona interno raseljenih i deset miliona ljudi bez elementarnih uslova za život, tragični je bilans građanskog rata u Jemenu između pristalica aktuelnog predsednika Hadija i njegovog prethodnika Saleha. U sukobu u koji se umešala Saudijska Arabija sa saveznicima protiv radikalnih šiitskih pobunjenika Huta, u kome je vojska podeljena, a na terenu pokreću akcije i Al Kaida i Islamska država, postavlja se pitanje čiji je ovo rat? Većina analitičara rutinski odgovara da je u njegovoj pozadini nadmetanje između Saudijske Aarbije i Irana za prevlast u regionu, ali da li je zaista tako?

12. Zemlje koje imaju specijalne odnose sa EU (2): Evropa do Tahitija
EU se ne završava na granicama Portugala, Poljske ili Grčke, već se prostire od Južne Amerike do Pacifika, zahvaljujući prekomorskim teritorijama, bivšim kolonijama članica EU. Šengenska viza ne važi za Tahiti, ali Tahićani su državljani Francuske i EU. Žive od turizma i nisu porezni raj.

Biznis

16. Kako otkriti i osvojiti egzotična tržišta: Tamo daleko
Ako se kao poslovni putnik ukrcavate na beogradskom ili nekom drugom aerodromu za destinacije kao što su Sao Paulo, Busan, Port Elizabeth, Lusaka, Puebla, Johor Bahru ili Kalkuta, onda vam treba čestitati: osvojili ste vašim proizvodima ili uslugama neko daleko i egzotično tržište, uloživši verovatno mnogo više truda i sredstava nego vaše kolege koje idu u Frankfurt na sajam, ili u Moskvu u posetu poslovnom partneru.

18. Vinarija Kovačević: U vinu je istina, ali i posao
Uspešno vinogradarstvo, kao deo porodične tradicije koje je vremenom preraslo u veoma veliki i poštovan posao, uz konstantan rast proizvodnje i izvoza u proteklih petnaest godina, zvuči kao priča iz holivudskog filma sa hepiendom. Miroslav Kovačević u razgovoru za „B&F“ ističe da je prošao trnovit put da bi to postigao, ali da postoji veliki potencijal za dalji rast, kako njegove vinarije, tako i celokupnog tržišta.

20. Budućnost odnosa sa kupcima: Svet će postati drugačiji, ali ćemo i dalje trgovati
„Odnos sa kupcima sve više će biti u fokusu poslovanja najvećih svetskih kompanija i ubrzani tehnološki razvoj samo će pomoći da ta komunikacija postane još kvalitetnija, ali na kraju, kod najkomplikovanijih zahteva, ljudski kontakt će ostati presudan faktor“, ističe Bert Kvintana, izvršni direktor i predsednik Sitel-a, kompanije koja je pre 30 godina započela svoj biznis sa korisničkim centrima, a sada pažljivo prati trendove u robotici i veštačkoj inteligenciji.

Finansije

24. Naknade za kašnjenje u povlačenju inostranih kredita: Penali bez golova
Srbija prednjači u regionu po plaćenim naknadama za kašnjenje u korišćenju odobrenih pozajmica za javna preduzeća i infrastrukturne projekte, a najskuplji su penali za kineske kredite. Najčešći razlozi su nepripremljeni projekti i nesposobnost odabranih izvođača radova da se drže propisanih rokova.

26. Zašto srpske kompanije ne vole berzu: Začarani krug odumiranja
Dok u razvijenijim tržišnim ekonomijama „zatvaranje“ neke kompanije predstavlja redak izuzetak, povlačenje sa Belexa čini jednu od najfrekventnijih aktivnosti na domaćem tržištu kapitala. Zašto ovdašnje korporacije hrle ka nižim formama organizovanja i da li ova neuobičajena berzanska pojava može bez posledica ostaviti domaću privredu?

28. Zašto je AXA otišla iz Srbije: Zec i kornjača
Svetski lider u osiguranju, francuska kompanija AXA, posle svega nekoliko godina povukla se iz Srbije i prepustila svoj udeo autrijskom VIG-u, odnosno domaćoj kompaniji Wiener Stadtische osiguranje, koja je deo te grupacije. Da li je to bio znak da je domaće tržište krenulo nizbrdo, ili je reč o strategiji ove multinacionalne kompanije da traži tržišta na kojima može više da zaradi, naročito kad se ima u vidu da se povukla i iz Rumunije, ali i iz Velike Britanije?

Temat – Infrastruktura u Srbiji: Kretanje i skretanje

33. Kolika će biti ekonomska korist od Koridora 10: Subjektivni osećaj i objektivno kašnjenje
Po ko zna koji put odložen je rok za finalizaciju „najznačajnijeg projekta“ u Srbiji, koji je toliko značajan da već decenijama čeka na svoj završetak. Malo mesta do kojih su deonice puta zaista stigle može da se pohvali blagim rastom standarda za koji je zaslužan veliki broj prisutnih građevinskih radnika, no pun „ekonomski“ efekat Koridora 10 za sada je više u domenu ličnog doživljaja nego objektivne analize.

36. Obilaznica iz prošlog veka i druge priče: Zauvek u izgradnji
Čuvena basna u kojoj kornjača svojom upornošću i radom, iako spora, dostiže cilj i pobeđuje spretnog i brzog konkurenta, tek delimično može da se primeni na brzinu izgradnje srpskih puteva. Na žalost, Srbija po tom pitanju ima obeležja i kornjače i zeca pa – iako spora, prilično voli i da se odmara između deonica. A neke i da k’o od šale – „preskoči“.

38. Železnička infrastruktura: Pruge bez vozova
U Srbiji čak četvrtina ukupne železničke mreže, ili oko 850 kilometara pruga nije u upotrebi za putnički i teretni saobraćaj. Procenjeno je da su potpuno nerentabilne. Država se izjasnila da više neće izdvajati novac za održavanje takvih deonica, pa će njihova sudbina u mnogome zavisiti od spremnosti opština da preuzmu troškove održavanja.

40. Rečne luke: Razvoj u tranzitu
Iako nema morsku obalu, zahvaljujući odličnom geografskom položaju, a pre svega 558 kilometara dugom toku Dunava na “domaćem terenu”, Srbija ima odlične preduslove za razvoj vodnog saobraćaja i rečnih luka. Kao i u većini drugih oblasti, međutim, i ovaj potencijal je neiskorišćen.

42. Avio prevoz robe u Srbiji: Izvoz na krilima
Zašto slati robu železnicom ili je tovariti u kamion ako će brže stići avionom? Kompanije koje tako razmišljaju, a imaju i proizvode za koje je brz transport izuzetno poželjno rešenje, pogurale su razvoj avio kargo sektora u Srbiji – pa ta delatnost raste po prosečnoj stopi od čak 30 odsto.

Intervju

44. Miroslav Momčilović, scenarista i režiser: O čoveku u nečovečnim vremenima
Neki beskućnici u Srbiji su „tranzicioni gubitnici“, neki su alkoholičari ili kockari, ali ima i bivših sportista, bivših bogataša kojima je propao biznis, pa i profesora koji su napustili fakultet jer su im se smučili međuljudski odnosi, priča Miroslav Momčilović o iskustvima tokom snimanja njegovog najnovijeg filma „Smrdljiva bajka“ o ljubavi dvoje beskućnika. Rekcije publike potvrdile su da i u nehumanim vremenima nismo nemoćni, ako nastojimo da budemo čovečniji jedni prema drugima.

 

Skener

48. Uništavanje reka u Srbiji: Na prljavom, sivom Dunavu
Prošlog meseca u Velikom bačkom kanalu došlo je do masovnog pomora ribe i rakova, Đetinja je potpuno promenila boju, a ni glavni grad nije bio pošteđen ekoloških problema, što se videlo kroz pomor ribe u Čukaričkom rukavcu, odmah ispod Mosta na Adi. Stručnjaci kažu da je za polovinu slučajeva zagađenja reka kriva industrija, ali ni građani se ne mogu pohvaliti odgovornim odnosom prema životnoj sredini. Zbog toga će svi platiti sanaciju ovog problema kroz rast cene vode.

50. Polemike oko poljoprivredne politike EU: Višak hrane koji preti da nas „pojede“
Godišnje se u EU izdvaja oko 58 milijardi evra, odnosno 40% ukupnog evropskog budžeta, za primenu Zajedničke poljoprivredne politike. Uprkos njenim reformama u cilju održivog razvoja, procenjuje se da zbog forsiranja intenzivne proizvodnje u praksi, šteta po prirodne resurse samo u Francuskoj iznosi oko 1,5 milijardi evra godišnje. Pri tom, oko 80% subvencija i dalje koristi svega 20% poljoprivrednih proizvođača, uglavnom velikih proizvođača žitarica, upozorava Faustina Ba-Defoze iz Evropskog biroa za životnu sredinu.

52. Holandija u zaokretu (2): Potrošači „prevaspitavaju“ kompanije
Šta se događa kada potrošači od proizvođača zatraže da, umesto njegovih lampi, kupe svetlo na određeno vreme, ili da svim stanarima u zgradi iznajmi belu tehniku na korišćenje? Događa se cirkularna ekonomija, u kojoj potrošač preuzima inicijativu da forsiranjem principa „proizvod kao usluga“, nametne velikim kompanijama efikasnije i održivije korišćenje prirodnih resursa.

54. Ekspanzija zanatskog piva u Srbiji: Zlatni napitak u domaćoj radinosti
Nagli razvoj tržišta zanatskih piva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, i to praktično od nule, pomalo je iznenadio i same učesnike. Samo tokom prošle godine otvoreno je dvadesetak novih mikro-pivara, najposećeniji pabovi u zemlji sada se međusobno takmiče sa raznolikom ponudom domaćih proizvođača, broj hobista koji u kućnim uslovima kuvaju sopstvena piva od najfinijih uvoznih sastojaka raste iz dana u dan, a počele su da stižu i nagrade za izuzetan kvalitet sa najprestižnijih strukovnih sajmova u inostranstvu.

Nove tehnologije

58. Miloš Đurković, HPE: Ekonomija brzog prilagođavanja
Dobre ideje mogu od male kompanije napraviti veliku, ali će ona ostati uspešna samo ako nastavi da istražuje i primenjuje nove ideje, uključujući i one koje će olakšati razvoj novim malim kompanijama, ističe Miloš Đurković, generalni direktor Hewlett Packard Enterprise (HPE) u Srbiji, povodom predstavljanja njene najnovije hibridne platforme na našem tržištu.

Nauka

60. Antiheroj životinjskog sveta: Da li budućnost pripada pacovima?
Nasuprot simpatijama za šimpanze, koje u borbi za vlast koriste gotovo istu „predizbornu kampanju“ kao i svetski političari, ali i za inteligentna ponašanja mnogih drugih životinjskih vrsta, pacovi su za običnog čoveka antiheroji životinjskog sveta. Ipak, ovi izuzetno inteligentni, izdržljivi i prilagodljivi glodari sa čovekom dele 90% gena, a naučnici tvrde da će i u slučaju izumiranja većine sisara usled klimatskih promena, pacovi ne samo preživeti, već prerasti u džinovske jedinke.

Koktel

64. Zoran Bosanac, modni kreator: Beograđani znaju kako da se obuku
Beogradska modna ponuda je od skoro bogatija za eksluzivan salon muške odeće, obuće i pratećeg programa, ručno i po meri napravljenih u Srbiji od najfinijih italijanskih materijala. Iza ovog poslovnog poduhvata je modni kreator Zoran Bosanac, koji je nakon slave u Rimu i Parizu i rada sa najpoznatijim svetskim zvezdama, odlučio da u saradnji sa prijateljem Aleksandrom Pavlovićem u Srbiji pokrene koncept koji će se po svemu razlikovati od masovne produkcije modnih korporacija, a biti dostupan većini.

66. Cirkusi novog doba: Začarana publika, magična zarada
Za razliku od Srbije, gde reč „cirkus“ već odavno asocira isključivo na domaću političku scenu, a poslednji preostali pravi cirkus je pred gašenjem, u svetu je razvijen umetnički i poslovni koncept, koji uz tehnološku podršku pretvara cirkuske predstave u multimedijalno „čarobnjaštvo“ i obezbeđuje stotine milona dolara godišnjih prihoda. Osim što u svoje redove privlači neka od najčuvenijih imena šou-biznisa, moderni cirkus postaje sve zahtevniji u odabiru kadrova, koji se školuju u prestižnim školama i na fakultetima.

70. Jermenija – drugačije a blisko: Na balkonu Evrope
Jermenija, zemlja na balkonu Evrope, dok se u dnevnoj sobi dešava žurka, podseća po mnogo čemu na Srbiju, kao što ceo zakavkaski region svojim šarmom ali i geopoltičkim košmarom nalikuje Balkanu. Mladi Jermeni se ne obaziru mnogo na dnevnu politiku u pokušaju da žive „normalne“ živote, uprkos tome što, kao i ovde, posao u struci uglavnom mogu da nađu samo u teoriji.

72. Muzej zabranjenog proizvoda: Država apsinta
Oreol misterije i vek zabrane jednog proizvoda učinili su da, danas, dve države naprave turističku priču koja im je donela novac, razvila lokalni turizam i privredu, zaposlila ljude i generalno podigla nivo regionalnog i ruralnog razvoja kraja za koji se smatra da je postojbina „zabranjenog proizvoda“. Sve to zaokružio je „Muzej zabranjenog proizvoda“ u švajcarskom gradu Motijers, koji godišnje poseti oko 12.000 ljudi. A sve je počelo od alkoholnog pića apsint.

Komunikacije

76. Mook, hibridna publikacija za mlade: Kvalitetni kao knjige, a koštaju kao magazini
Dok se starije generacije sa nostalgijom sećaju živopisnog Poletarca, a nešto mlađe prešarenog časopisa za tinejdžere Bravo, današnji naraštaji će zapamtiti svoje odrastanje po knjigamamagazinima. Da, dobro ste pročitali. Nova vrsta hibridne literature za mlade najpopularnija je u Aziji, ali osvaja i druge delove planete. Ovakve publikacije, osim po izgledu i sadržaju, specifične su i po poslovanju, a kao svoju najveću vrednost ističu – komunikaciju sa čitaocima.

Reprint

78. Preokret na listi vodećih svetskih kompanija: Klinci iz Silikonske doline smenili naftne barone
Na vrhu liste najvećih kompanija po tržišnoj vrednosti u poslednjih 15 godina došlo je do radikalnog preokreta: nafta je izgubila primat u konkurenciji novih tehnologija. Prodor tehnoloških kompanija, njihova sposobnost da ostvare više prihoda sa daleko manje uloženog truda i rizika u odnosu na dojučerašnje neprikosnovene tržišne lidere iz „tradicionalnih“ industrija i na, kraju, smene na vrhu tržišno najvrednijih, pokazuju istovremeno i kako se menjala makroekonomska situacija tokom prethodnih godina.

Vremeplov

80. Vrtni grad: Ni selo ni grad, i selo i grad
Između grada i sela postoji treća mogućnost, Vrtni grad koji obezbeđuje sve prednosti života u velegradu, na samo nekolko minuta hoda od blagodeti sela, tvrdio je tvorac ovog koncepta, Ebenezer Hauard, krajem 19. veka. Iako se njegova ideja u praksi prethodnog stoleća pretvorila u gradove spavaonice, a Hauard je proglašen za utopistu, početkom ovog veka Vrtni grad je vraćen u život, kao vizionarska preteča održivih gradova.

Otisak

82. Ujgurska mina u Kini
Ujguri su turskog porekla, žive uglavnom u regiji Sinkjang, gde čine polovinu stanovništva i znatno su zainteresovaniji za religiju i odvajanje od Kine, nego za biznis. Ostali pripadnici muslimanskih etničkih grupa ne pokazuju separatističke tendencije i manje su verski eksponirani. Pokušaj kineskih vlasti da i kod Ujgura organizuju Euroasia Expo – „izložbe“ u Kini, predstavlja vid trajne ekonomske aktivnosti usmerene prevashodno na jačanje izvozne zainteresovanosti regiona – ali ovde nije dala očekivanog uspeha.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *