Posle nekoliko godina grčevite borbe za opstanak, neuspešne i burazerske privatizacije, koja je kasno poništena, podržavljenja i najave nove prodaje, Prosveti se smeše mirniji i spokojniji dani. Izvesna budućnost za nekada moćnu izdavačku kuću sa tradicijom od 72 godine, došlo je u vidu nedavne odluke Privrednog suda u Beogradu kojom je usvojen tzv. UPPR.
„Pokazalo se da je to jedini i pravi spas za našu kuću. Pritom, odlučujući je bio zaključak Vlade prema kojem se naš dug prema državnim firmama u iznosu od 215 miliona dinara pretvara u kapital. Potraživanja prema privatnim licima moraćemo sami da isplatimo u roku od godinu i po dana“, kaže Dragan Milenković, direktor Prosvete.
S obzirom na to da Prosveta godinama nije plaćala uobičajene račune nije nikakvo čudo što su dostigli tako visoke cifre. Najviše se duguje Fondu za razvoj – 67 miliona, Ministarstvu finansija 53 miliona (za poreze i doprinose na zarade), Poslovnom prostoru Stari grad – 28 miliona (za kiriju), Gradskoj upravi grada Beograda – 9,6 miliona (porez na imovinu, građevinsko zemljište i takse), Beogradskim elektranama – 6 miliona, Fondu PIO – 3,2 miliona, dok dug advokatskoj kancelariji iznosi 1,5 miliona.
Gotovo ni dinara nije isplaćivano ni izdavačima čije su knjige odavno promenile vlasnika, pa se tako moraju namiriti Paideia – 1,1 milion dinara, Mladinska knjiga – 725.000 dinara, Draganić 517.000, kao i Elvod print – 633.000 (za štamparske usluge).
Dug će biti vraćen i slikarima i galeristima čija su dela odavno prodata – Jovanu Todoroviću – 1,9 miliona, Tomislavu Matoteku – 1,4 milion, Miodragu Radovanoviću 979.000 i Radoslavu Đorđeviću – 612.000.
Na pitanje otkuda novac za isplatu pomenutih dugova u ukupnom iznosu od 14 miliona dinara, Milenković odgovara da je knjižara Jovan Skerlić na Kopaoniku procenjena na 15 miliona dinara i da već ima nekoliko ozbiljnih kandidata.
„Na papiru u našem vlasništvu je 240 kvadrata na prostoru gde je pozorište Boško Buha u strogom centru grada. Kako spor oko toga traje godinama, predložili smo novom ministru kulture logično rešenje: da se za taj prostor nama ustupi neki drugi, adekvatan. Planirali smo i da zapušteno skladište od 170 kvadrata kod Pančevačkog mosta obnovimo i veći deo pretvorimo u poslovni prostor“, dodaje Milenković.
Izvor: Novosti