Nordijske zemlje EU zatražile su da se vođe Evropske unije izjasne o tome da li treba dozvoliti izgradnju druge trase moćnog gasovoda Severni tok 2, kojom bi se ruski gas dopremao u Nemačku i Evropu, iako temeljite analize Evropske komisije pokazuju da su rezerve i proizvodnja gasa u EU u opadanju, a ni srednjoročno nema veće alternative za energetsku bezbednost Evrope.
Pri tome se ima na umu da je ruska kompanija Gasprom predočila da će krajem 2019. obustaviti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, jer smatra da su tamošnje vlasti nepouzdane, ukrajinska infrastruktura zastarela, pa nudi i alternativu izgradnjom gasovoda Turski tok.
Ugledni analitički centar za energetiku Enerdži post postavlja pitanje „Ko se boji Severnog toka 2“ u koji će kapital uložiti najveće zapadnoevropske kompanije i Gasprom.
I kaže da „uprkos pogoršanju odnosa s Rusijom, EU treba da odobri izgradnju ovog gasovoda jer je ekonomski zdrav, a uspešno stvaranje konkurentnog, integrisanog evropskog tržišta gasa je učinilo izlišnim sve geopolitičke argumente“ i tvrdnje da Rusija „geopolitikom gasovoda može ugroziti bezbednost Evrope“.
Direktor za jedinstveno energetskog tržište EU u Evropskoj komisiji Klaus-Diter Borhart je podvukao da je nepobitna činjenica da proizvodnja gasa u Holandiji, još nekim zemljama manjim proizvodjačima gasa u EU, kao i Norveškoj opada.
Georg Zahman iz briselskog analitičkog instituta Brojgel kaže i da je teško shvatiti zašto bi izgradnja Severnog toka 2 bila „loš posao za Evropu“, kako je to nedavno upozorio američki potpredsednik Džo Bajden.
Kako primećuje, „to bi loš posao možda bio za Ukrajinu, mada to i ne bi bila loša stvar ako bi ta zemlja uspela da se iščupa iz svog korumpiranog gasnog sektora“.
Ukrajina bi prestankom tranzita ruskog gasa ka Evropi izgubila blizu 400 miliona dolara prihoda godišnje.
Evropska komisija je ovih dana odobrila Gaspromu da za deset milijardi kubnih metara gasa godišnje preko gasovoda Opal poveća isporuke sa čvorišta Severnog toka u Nemačkoj do Češke.
EK je to, kao i raniju odluku da odobri izgradnju Severnog toka 2, obrazložila time da su to čisto ekonomsko-komercijalni, a „ne politički projekti“ i da je jedino važno da se sve odvija u skladu sa propisima EU o slobodnoj konkurenciji i sprečavanju monopola.
Ali isto kao sad povodom zahteva nordijskih zemalja da se odluka o Severnom toku 2 donese na najvišoj ravni u EU, analitičari i mediji u EU su odmah ocenili da takva odluka neumitno zadire u „politički čvor“ odnosa evropske dvadesetosmorice i Rusije.
Analitičari poljskog Centra za istočne studije smatraju da će Švedska, Finska i Danska teško posegnuti za blokadom izgradnje Severnog toka, iako su u „tugaljivoj situaciji jer taj gasovod treba da prodje kroz njihove ekskluzivne ekonomske zone ili pomorske teritorijalne vode“.
„Dok su“, dodaju, „ujedno i pod sve većim pritiskom Amerike, zemalja na istoku EU i nekih domaćih političkih snaga i zahteva da se blokira ovaj projekat… i u svetlu rusko-ukrajinskog sukoba i pogoršavanja bezbednosnih prilika na Baltiku“.
Urednik Enerdži posta Karel Bekman ukazuje na to da činjenica da proizvodnja gasa u EU opada, a zasad neke opipljive alternative za nove izvore tog energenta nema, navodi da zaključak da se hladne glave mora razmisliti šta učiniti.
Bekman kaže da bi „EU mogla razviti proizvodnju gasa iz uljnih škriljaca, smanjiti potrošnju gasa ili povećati uvoz“ i odmah predočava da su proizvodnju iz uljnih škriljaca zbog štete po prirodnu sredinu zabranile Nemačka, Holandije i Francuska, a slično je raspoloženje u većini država EU.
Do smanjenja potrošnje gasa, dodaje, već je došlo, ali zbog ekonomske krize, i sad se EU polako izvlači iz ekonomskih nevolja, pa, mada se ne zna šta će dalje biti, ekonomski analitičari naglašavaju da će i ekološki vrlo prihvatljiv prirodni gas svakako imati velikog udela u tražnji energenata u Evropi.
Profesor na budimpeštanskom Srednjeevropskom univerzitetu Andreas Goldhau smatra da je dosta bolje uredjeno unutrašnje tržište i povezanost snabdevanja gasom zemalja EU, ali upozorava da su „delovi jugoistočne Evrope ostali izolovani zbog nedovoljne infrastrukture“.
Enerdži post navodi da Evropska komisija sad to nastoji da premosti planovima za izgradnju terminala za tečni gas i američki gas iz uljnih škriljaca u Hrvatskoj i Poljskoj, a „vidno je angažovana i u podsticanju izgradnje infrastrukture za povezivanje gasovoda izmedju Bugarske i Srbije, Rumunije i Moldavije kao i konektora za povraćaj gasa izmedju Poljske i Ukrajine“.
Time i izgradnjom velikih gasnih skladišta će i celo tržište energentima u Evropi biti upotpunjeno i „rešen i problem preterane zavisnosti od ruskog gasa u nekim zemljama na istoku Evrope…a gas će ubuduće stizati i Južnim gasnim koridorom, kao i iz Izraela, Kipra i Egipta“.
Finansijski direktor Severnog toka 1 Pol Korkoran navodi i činjenicu da su tranzitni troškovi gasa preko Severnog toka 1 već jeftiniji od tranzita preko Ukrajine.
Za hiljadu kubnih metara gasa na 100 kilometara tranzita preko Severnog toka 2 plaća se 1,86 evra, a u Ukrajini 2,26 evra… a Ukrajina je zatražila da se udvostruči suma koju ona ubire od tranzita gasa u Evropu.
Ipak, Švedska vlada smatra da je Severni tok 2 „ruski geopolitički projekat…i da bi Moskva postojanje gasovoda na Baltiku mogla iskoristiti za vojne operacije u cilju zaštite gasne infrastrukture“.
Izvor: Beta