/ B&F Plus / Rast emigracije iz Srbije: Zbogom pameti
BiF Analize Čitajte B&F online

Rast emigracije iz Srbije: Zbogom pameti

This post has already been read 2178 times!

Iako nas političari svakodnevno ubeđuju da ekonomija i životni standard u Srbiji nezaustavljivo rastu, odlazak mladih u inostranstvo, prema njihovim sopstvenim rečima, poprima razmere evakuacije. Aktuelna statistika OECD-a pokazuje da se u periodu od 2007. do 2014. broj onih koji su u zemlje članice došli iz Srbije više nego udvostručio, a čak 70% njih opredelilo se za Nemačku, gde najviše odlaze mladi u proseku stari 24 godine.

Internetom kruži vic da su šest faza srpskog obrazovanja i vaspitanja koje garantuju uspeh: obdanište, predškolsko, osnovna škola, srednja škola, fakultet i Aerodrom Nikola Tesla. Koliko u ovoj šali ima istine, pokazuju i ankete koje upozoravaju da oko dve trećine mladih želi da napuste zemlju, kao i da je među njima sve prisutnije mišljenje da „odlazak iz Srbije više nije emigracija nego evakuacija“.

U prebrajanju već postojeće srpske dijaspore, UN iznosi podatak da je 2013. godine evidentirano oko 1,32 miliona migranata iz Srbije širom sveta, ali ovdašnji demografi ocenjuju da ih ima trostruko više – oko četiri miliona. Neslaganje u podacima proizilazi iz procedure po kojoj statistički zavodi u zemljama u kojima je imigracija najveća, uglavnom evidentiraju migrante prema zemlji rođenja, a Srbija je u poslednje dve decenije nekoliko puta promenila državni status.

No, bez obzira na metodologiju u evidenciji migranata, novija statistika, takođe, potvrđuje da broj onih koji napuštaju zemlju kontinuirano raste. Profesor dr Vladimir Grečić navodi kao aktuelan primer podatke Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koji pokazuju da se u zemljama članicama, od 2007. do 2014. godine, broj emigranata iz Srbije više nego udvostručio: sa 26.000, koliko je iznosio godišnji prosek, narastao je na 45.000 u 2013. godini, a potom na rekordnih 58.000 u 2014. godini. Time je Srbija svoju poziciju na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom pogoršala za tri mesta, dospevši na 29. mesto.

Nebriga na vrata, talenti kroz prozor

Najveći broj emigranata su mladi ljudi, koji napuštaju Srbiju prvenstveno iz ekonomskih razloga, kaže Grečić, pozivajući se na rezultate studije“Mladi u Srbiji 2015: Stanja, opažanja, verovanja i nadanja“, sociologa Smiljke Tomanović i Dragana Stanojevića. U navedenom istraživanju, 67,7% ispitanika je odgovorilo da bi želelo da se iseli iz zemlje, a među njima čak 81,9% za to navodi ekonomske razloge, dok bi svega 4,3% otišlo zbog mogućnosti boljeg obrazovanja, a 3,7% zbog veće kulturne raznolikosti, ističe Grečić.

Najpoželjnije destinacije za mlade iz Srbije su zemlje EU (22,8%), posebno Nemačka (20,6%) i Austrija (8,7%), a od prekookeanskih SAD (16%) i Kanada (5,4%). Emigranti koji odlaze u Nemačku u proseku su stari 24 godine, dok je starosni prosek ukupne srpske dijaspore u toj zemlji oko 37,4 godina, a u prekookeanskim zemljama neznatno veći, objašnjava sagovornik BiF-a.

Problem nije samo u brojkama, već je za Srbiju mnogo veći rizik to što je u svetu veoma aktuelna „bitka“ za kadrove koji imaju znanje, postižu rezulate koji se visoko vrednuju na tržištu i sposobni su za uvođenje inovacija. Zato je, smatra Grečić, jedno od ključnih pitanja za našu državu kako umanjiti „izvoz“ talenata, što prema njegovim rečima zahteva osmišljeniju i aktivniju politiku u nekolko ključnih oblasti. Naime, u Srbiji je iznos ukupnih ulaganja u istraživanja i inovacije manji od jedan odsto BDP, dok su budžetska izdvajanja za te namene ispod 0,5% BDP. Naš sagovornik ukazuje i na odsustvo strateškog upravljanja u ovoj oblasti, mali broj istraživača u privredi, na nedostatak efikasnijih mehanizama saradnje između nauke i privrede, kao i na mali broj patenata i tehničkih rešenja.

„Kompanije bi trebalo stimulisati fiskalnim pogodnostima da ulažu više u istraživanje i razvoj“, preporučuje sagovornik B&F-a i dodaje da bez obzira kojim razlozima je motivisano, iseljavanje uvek predstavlja gubitak ljudskih resursa i intelektualnog potencijala države. Mlada viskokvalifikovana radna snaga ima jednu od ključnih uloga u zemljama koje nastoje da budu ekonomski stabilne i globalno konkurentne, dok Srbija sebi dozvoljava „luksuz“ da stručnjaci koje je obrazovala svoj puni profesionalni potencijal iskazuju u drugim državama.

Cena bi mogla biti i veća nego sada, imajući u vidu da je svet na pragu „četvrte industrijske revolucije“, koja nakon digitalizacije donosi eru razvijene robotike, veštačke inteligencije i Interneta stvari, a što neminovno uslovljava i rast tražnje za visoko edukovanim stručnjacima u novim, pokretačkim oblastima.

„Talenti će postati najtraženiji resurs. Američki ekspert za pitanja migracija Demetrios G. Papademetriu, smatra da je talenat već postao preokupacija svih razvijenih i privreda u usponu, kao i mnogih zemalja u razvoju, jer se nalazi u osnovi ekonomskog rasta i konkurentnosti. U domaćoj javnosti, pak, preovlađuje percepcija da nadležni ne brinu dovoljno o talentima, što pokazuje i najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, u kojem je Srbija po oba indikatora – kapacitetu za zadržavanje talenata i kapacitetu za privlačenje talenata, na 137. poziciji od ukuno 138 zemalja. Kada integrišete ova dva indikatora, dobijate pokazatelje o trendu odliva mozgova“, pojašnjava Grečić.

Osim visokoobrazovanih i stručnjaka iz tehnoloških struka, iz naše zemlje masovno odlaze i oni iz drugih profesija koje postaju deficitarne u razvijenim zemljama, te ove podstiču njihov priliv. Tako je ukupan broj inostranih lekara i medicinskih sestara koji rade u zemljama OECD-a porastao za 60% u periodu od 2004. do 2014. godine. Po Grečićevim rečima, 2010/2011. godine je u ovim državama bilo ukupno 1.706 srpskih lekara sa licencom, dok je prema podacima Lekarske komore Srbije u protekle dve godine njih 1.500 zatražilo sertifikat dobre prakse, koji je neophodan prilikom zapošljavanja i rada u inostranstvu. U javnosti se iznose i procene da Srbiju godišnje napusti oko 800 medicinskih sestara i tehničara, uz upozorenja da se taj trend u poslednje vreme ubrzava.

Integracije i migracije

Treba imati u vidu i da se, prema dosadašnjim iskustvima, ulaskom neke države u EU povećava i iseljavanje srednje obrazovanog kadra. Taj trend je posebno izražen od početka ekonomske krize, kada je u EU zabeležen povećan priliv mlađih, ali i manje obrazovanih radnika na račun visokostručnih, koji se masovnije opredeljuju za druge OECD članice, posebno za Sjedinjene Države.

Grečić objašnjava da je razlog tome i u rigoroznijoj migracionoj politici zemalja EU, te da Evropska komisija sada razmatra mogućnosti njenog reformisanja. „Predlaže se, pre svega, da se takozvana Plava karta EU učini dostupnijom i privlačnijom za visokobrazovane stručnjake iz trećih zemalja, budući da je u 2014. od 10.000 stručnjaka koji su se za nju kvalifikovali, samo polovina njih uspela da je dobije. Drugo, potrebno je da se pojednostavi procedura za regrutovanje talenata, dok se treći predlog odnosi na jačanje i promovisanje jedinstvenog tržišta rada za visokoobrazovane i visokokvalifikovane građane trećih zemalja“, navodi Grečić.

Prema statistici o emigraciji iz članica EU, prednjači Rumunija koja se po godišnjem broju iseljenika uvrstila među 50 država sa najbrojnijom emigracijom u svetu, odmah iza Kine. Kako stoje stvari sa iseljavanjem iz Srbije i viskoobrazovanih i manje kvalifikovanih, ulazak u EU kome težimo, mogao bi da nas približi samom vrhu na toj neslavnoj listi, ako sami ne preduzememo korake koji bi taj odliv značajnije umanjili.

 

 

Biznis top 2015/16.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close