Pravac kretanja američkog dolara je ključno pitanje za 2017. godinu zbog toga što će valuta koja je skočila za 20% tokom prethodne godine izazvati reakciju a od dolazeće Trampove administracije može se očekivati da će napustiti dogmu staru više od dvadeset godina da je jak dolar u interesu Sjedinjenih Država, piše Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke. U nastavku prenosimo njegov integralni tekst.
Dobrodošli u 2017. godinu i „Trampmaniju“, svet u kome tvitovi nasumično određuju agendu širom Sjedinjenih Država i ukoliko ste neortodoksni je nova moda. Za sve pretpostavke koje se odnose na Donalda Trampa i njegovu novu politiku, ključna pitanja ostaju ista:
Koji je opšti pravac američkog dolara?
U kom pravcu se u 2017. godini kreću kineska valuta i rast?
Da li dupli udarac Bregzit/Tramp predstavlja kraj ciklusa ili početak nečeg novog?
Koje pitanje od ova tri je najvažnije? To je pravac američkog dolara. Imamo tako pojednostavljen svet ekonomije, ili globalizovanog tržišta, u kome dolar predstavlja preko 75% svih transakcija širom sveta.
Tako da, kada dolar poraste za 20% u odnosu na prethodnu godinu – kako je trenutno – desiće se „reakcija“ na „akciju“. Ova reakcija će biti značajno usporavanje rasta u Sjedinjenim Državama na koji utiču kamatne stope koje su više nego što je to očekivano (što umanjuje potencijalni rast), a indirektno i umanjenjem globalnog rasta jer teško breme duga denominiranog u američkoj valuti pogađa sposobnost tržišta u razvoju da otplate svoje enormne kredite u dolarima.
Strane banke su pozajmile 3,6 biliona dolara kompanijama na tržištima u razvoju, a približno 50% tog iznosa je u Kini, tako da su prva dva pitanja međusobno povezana.
Rizik od recesije raste. Moji dobri prijatelji iz Ned banke u Južnoj Africi, Nils Hejneke i Mehul Daja, imaju najbolji model recesije koji sam ikada video, koji kombinuje monetarne uslove sa osnovnim ekonomskim, finansijskim i operativnim faktorima. Po njemu trenutno očitavanje je: verovatnoća recesije 60% naspram opšte prihvaćenog mišljenja na tržištu od samo 5-8%.
Ovo je veliki rizik jer znamo da se rasprodaja hartija od vrednosti na berzi obično dešava u trenucima recesije. Ukoliko recesija pogodi američku ekonomiju očekivani pad će biti od 25-40%.
Ne možemo da ignorišemo populističke glasove u SAD, ali ih takođe ne bi ni trebalo prevideti u Evropi tokom izborne godine. Ali budite uvereni da je ovo kraj jednog ciklusa, a ne novi početak. Svet se neće kretati napred ukoliko na dnevnom redu imamo zatvorene granice, antiglobalizaciju i trgovinska ograničenja, i ukoliko se zalaže protiv konkurencije, ali ipak ove snage treba poštovati, pogotovo zbog toga što smo svedoci u promeni vođstva na globalnoj areni.
To što Tramp vraća SAD „kući“ po pitanju trgovine, vojnih snaga u inostranstvu, NATO i menja pravac politike prema Kini na mesto iz 1970-tih će ostaviti posledice. Nemački kancelar Angela Merkel je sada de fakto lider razvijenog sveta, pozicija koju ona nikada nije htela i na kojoj se oseća nelagodno u izbornoj godini u Nemačkoj. Kina će popuniti vakum nastao promenom kursa SAD.
Kinesko rukovodstvo se čini „otvorenijim“ nego ikada pre za pitanja inostrane politike i investiranja, delimično zbog povoljne prilike a delimično zahvaljujući očajnoj potrebi da se skrene pažnja sa sve više rastućeg unutrašnjeg duga i odliva kapitala.
Kina će najverovatnije nastaviti da oslabljuje CNY i CNH za približno 5-10% – verovatno postepeno, ali ako bude prisiljena i kao odmazdu za politiku SAD putem još jedne „devalvacije“.
Po mom mišljenju dolazeća Trampova administracija će nastaviti sa politikom „slabog dolara“. Naravno sveukupna retorika o tome kako je kineska valuta veoma slaba, implicira da je USD suviše jak. Ali čekajte samo i videćete da će i Tramp takođe promeniti dogmu po kojoj je „jak dolar u interesu SAD“ i na mestu još od kada je to sredinom 1990-tih pokrenuo državni sekretar za finansije kod Bila Klintona Robert Rubin (iako ova strategija nikada nije sprovedena u praksi).
To podseća na 1970-te i Niksonovu doktrinu iz avgusta 1971. godine, kada je sekretar za finansije Džon Konali (John Connalli) uveo jednostrano 10% naknadne takse na svu carinjenu robu iz uvoza, smanjenje od 10% pomoći za potrošnju strane robe, zatvorio „zlatni prozor“ (tako da se dolar više nije slobodno mogao pretvoriti u zlato) i uspostavio moratorijum od 90-dana na plate i cene.
Izgleda da Trampova doktrina usvaja ovo kao obrazac za svoj novi korporativni porez i trgovinsku politiku, kako je do sada „tvitovao“ izabrani predsednik.
Da, ovo iznova veoma liči na 1970-te, kad se politika SAD zasnivala na velikom biznisu, zatvorenim granicama, recesiji (1973-75) i režimu dolara koji je mogao biti definisan poznatim rečima Konalija, evropskim ministrima finansija na sastanku G-10 u Rimu: „dolar je naša valuta, ali je to vaš problem.“ To je ubilo bretonvudski sporazum i učvrstilo devalvaciju dolara od 20%.
Prvi kvartal će nam doneti neke indicije, ali kako vreme bude prolazilo, očekujte da će Trampova doktrina biti mešavina Niksona i Regana, i pazite se velike nestabilnosti. Pravi zaključak, međutim, za celu 2017. godinu može biti da su geopolitički rizici važni. Dobro došli na početak kraja ere pretvaranja i odlaganja u monetarnoj politici.