Close
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 134: Industrijski dizajn u Srbiji – Sve življi, uprkos svemu
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 134: Industrijski dizajn u Srbiji – Sve življi, uprkos svemu

naslovna 134
Redakcija BIF on 13/02/2017 - 14:55 in Novi brojevi

This post has already been read 2065 times!

Britanci su izračunali da njihov kreativni sektor, najveći u Evropi, vredi 76,9 milijardi funti, a da dizajneri stvaraju 3 milijarde funti dodate vrednosti na godišnjem nivou. Italijani su od dizajna napravili i turistički proizvod, a Milano izvozi svoju “nedelju mode” kao franšizu drugim gradovima. U Srbiji, gde je industrija desetkovana, a nadležni u državi se odnose prema ovoj delatnosti kao da je “ničije dete”, za oporavak i uspon industrijskog dizajna zaslužna je, pre svega, privatna inicijativa. Bilo da je reč o proizvodima za široku potrošnju ili onim specijalizovanim, zahvaljujući kreativnim i preduzimljivim pojedincima i kompanijama, u Srbiji je primetan porast dobrog ukusa i originalnosti, praktičnih za upotrebu, s kojima se živi, i od kojih se živi.

 

Periskop

 

  1. Šta i kako mandat Donalda Trampa menja u odnosima između SAD i Kine: Trampov kineski Rubikon

Kritičari Donalda Trampa jednoglasni su u oceni da je novi predsednik SAD rešen da otpočne trgovinski rat sa Kinom, ali treba imati u vidu da diplomatsko-vojni pritisak SAD na Kinu traje već godinama i da ga Tramp nije promovisao. Ostaje da se vidi da li će ga podići na novi nivo ili su njegove dosadašnje izjave i imenovanja bliskih saradnika deo pregovaračke strategije koja će biti bazirana na konceptu „dobrih i loših policajaca“ i imati za cilj da krene od zapaljive retorike i maksimalnih zahteva kako bi se što više izvuklo iz konačnog dogovora.

 

  1. Obrt u globalnim ulaganjima: Kolonizacija kolonizatora

Kineski, indijski, brazilski, angolski investitori krenuli su u veliki šoping, kupujući auto industriju, banke, osiguravajuće kuće, medije, nekretnine, rudnike, poljoprivredno zemljište od Evrope, SAD pa do Australije. Dok je kupovina prirodnih resursa igra na duge staze koja će se gotovo sigurno isplatiti, ulaganje u nekretnine i uslužne djelatnosti je mač sa dvije oštrice. Ko ne vjeruje neka pita Japance.

 

 

Biznis

 

  1. Osnivanje firmi da bi se što pre prodale: Serijski preduzetnici ili serijski izdajnici?

Skoro sam dobio vizit kartu, čiji vlasnik se predstavlja kao „proizvođač preduzetništva“, odnosno kao osoba koja pokreće jednu po jednu poslovnu ideju kroz osnivanje firmi, koje zatim prodaje. Da li je ovaj „serijski preduzetnik“ ustvari „serijski izdajnik“ i prodavac duše, ili smo svedoci da je na pomolu potpuno drugačiji trend u svetu start-apova i inovativnih preduzetnika?

 

 

  1. Komercijalna primena dronova u transportnoj infrastrukturi: Ko pre dronu, njegova zarada

Dron tehnologija se već primenjuje u komercijalne svrhe, ali njeno vreme tek dolazi i značajno će uticati na konkurentnost kompanija. Železnice i drumski transport prednjačiće po masovnosti, brzini i koristima od budućih rešenja zasnovanih na dronovima, jer su ona primenjiva u gotovo svim projektnim fazama za razvoj transportne infrastrukture – počev od praćenja građevinskih poslova i investicija, preko održavanja objekta, do popisa imovine.

 

 

  1. Spasavanje brodarske industrije: Ustalasane pomorske finasije

Dok morima plove megabrodovi i tankeri puni nafte, ključna brodogradilišta kao da se utrkuju ko će pre u stečaj, a neka od njih se štite procedurama koje nalikuju na „srpski UPPR“. Iako analitičari najavljuju još gora vremena za ovu industriju, nije sve tako crno: kako raste kupovna moć u Africi, Južnoj Americi i Aziji, raste i potreba za isporukama robe, a 90% svetske trgovine i dalje se odvija pomoću brodova.

 

 

Finansije

 

  1. U kojoj valuti je najisplativije štedeti: Daleko je Amerika

U situaciji kada je javni dug Srbije nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima odmah porastao za nekoliko stotina miliona evra usled jačanja dolara u odnosu na evro i kada se spekuliše da li će se takav trend nastaviti ili ne, mogu li građani da se zaštite od promena na deviznom tržištu i ispravno predvide na duže staze u kojoj valuti je najisplativije štedeti?

 

  1. Kako će Bank of China uticati na srpsko finansijsko tržište: Razbijanje monopola?

Dolazak Bank of China, četvrte najveće banke u svetu, bankari u Srbiji ne doživljavaju kao veliku konkurenciju jer smatraju da će ona biti orijentisana na velike infrastrukturne projekte i zajedničke investicije. Nasuprot tome, ekonomski analitičari uglavnom prognoziraju da će ta banka „razbiti bankarski monopol“ kroz povoljnije kredite privredi, te da će tome morati da se prilagode i evropske banke koje posluju kod nas.

 

  1. Kako se kriza italijanskih banaka može odraziti na Srbiju: Kolevka bankarstva preti evropskoj privredi

Kriza banaka u Italiji prerasla je u najveću pretnju evropskoj privredi, usled zloupotrebe tržišnih principa na kojima je bankarstvo nastalo i to upravo u ovoj zemlji. Prilike u srpskom bankarskom sektoru imaju, na žalost, mnogo sličnosti sa italijanskom krizom, a dodatne opasnosti po domaću ekonomiju ukoliko bi došlo do bankarskog kolapsa s one strane Jadrana i pobede političkog populizma, odrazile bi se kroz novu krizu EU i smanjenje spoljnotrgovinske razmene naše zemlje s Italijom. Otvorilo bi se i pitanje o sudbini ovdašnjih podružnica banaka Intesa i UniCredit, koje predstavljaju glavne igrače na domaćem tržištu i zajedno čine više od četvine ukupne aktive bankarskog sektora.

 

  1. Između finansijske utopije i društvene noćne more: Kako upokojiti keš?

Iznenadna zamjena dvije najkrupnije indijske novčanice bio je najveći eksperiment u modernoj finansijskoj istoriji, kojim je „opran“ sav prljav novac u zemlji, umjesto propagiranih ciljeva da se smanje korupcija i siva ekonomija. Društvo bez gotovine, gdje je jedini vid plaćanja digitalni novac, san je svakog bankara i poreznika, ali i – diktatora. Ključni argument protivnika eliminisanja gotovine je strah da bi umjesto finansijske utopije, dobili društvenu noćnu moru, u kojoj bi vlast imala apsolutnu kontrolu nad svakim pojedincem zahvaljujući činjenici da kontroliše mogućnost raspolaganja novcem.

 

 

Temat – Industrijski dizajn u Srbiji: Sve življi, uprkos svemu

 

  1. Tržište dizajna u Srbiji: Ničije dete

Mada je udeo kreativne industrije u domaćem BDP gotovo jednak učešću finansijskog sektora, dizajn nije u vrhu ove delatnosti po ekonomskom doprinosu ili broju zaposlenih. Za razliku od privredno najrazvijenijih zemalja, u kojima dizajn ne samo da podstiče prodaju, već doprinosi i razvoju turizma, u Srbiji se on i dalje doživljava pre svega kao trošak za privredu, a nadležne državne institucije se prema njemu odnose kao da je „ničije dete“.

 

  1. Susret kreativnog i realnog sektora: Dobar izgled proizvoda, za dobre izglede u poslu

Domaći proizvođači koji su u „beskrajnoj tranziciji“ uspeli da prežive i da dalje razvijaju posao, kao i oni koji su ga upravo u takvim uslovima pokrenuli i razgranali, ne samo da su svesni koliko je u nadmetanju sa domaćom i stranom konkurencijom od značaja i dobar dizajn, već su spremni i da iskorače iz klišea, kakvih nije uvek pošteđena ni kreativna industrija.

 

  1. Proizvodnja dizajnerskog nameštaja: Za kupce koji žele da budu oduševljeni

Dizajnerski nameštaj se prodaje u malim količinama u Srbiji, ali ima dovoljno kupaca da proizvođači počnu da razmišljaju i o izvozu. Zato pažljivo ispituju tržište u Evropi i SAD, s ciljem da se probiju kvalitetom i originalnom ponudom, a ne niskim cenama i masovnom proizvodnjom.

 

  1. Modni dizajn: Dobro skrojeno

Da je domaća tekstilna industrija daleko od stare slave, ali ipak na putu oporavka svedoči i podatak da je za devet meseci prošle godine izvoz dostigao oko 622 miliona dolara, dok je proizvodnja odeće, za razliku od ostalih tekstilnih grana, uspela da u istom periodu ostvari suficit od oko 37 miliona dolara. Modni dizajn je trenutno najrazvijeniji sektor naše tekstilne industrije, tvrde upućeni u ovo tržište, pre svega zahvaljujući novoj vrsti domaćeg preduzeća: privatnog, neopterećenog viškom radnika i spremnog da tržištu ponudi sopstveni brend.

 

  1. Dizajn ambalaže: Ljubav na prvi pogled

Pakovanja domaćih proizvoda, iako nisu avangardna i šokantna kao strana, sve su atraktivnija, a neka od njih su dobila i prestižne međunarodne nagrade u oblasti dizajna. Proizvođači u Srbiji, koji takođe potvrđuju uspon ovdašnje kreativne industrije, sve više se trude da njihovi proizvodi budu što vidljiviji na policama, ali i praktičniji za upotrebu.

 

  1. Dizajn knjiga i časopisa: Spolja jadac, iznutra gladac

Dok nekoliko najvećih izdavačkih kuća dominira domaćim tržištem knjiga i časopisa, veliki broj malih izdavača svakodnevno nastaje i nestaje, pokušavajući da pronađe svoje mesto pod suncem. Rezultat toga je veoma idejno i vizuelno šarolika ponuda štampanih izdanja, u kojoj su čak i ozbiljni sadržaji „umotani“ u neprimereno šljašteće ruho, u pokušaju da se privuče pažnja kupaca po svaku cenu.

 

  1. Dizajneri iz drugih profesija: Male kućne čarolije

Ne tragaju samo profesionalni dizajneri za novim oblicima, materijalima i tehnikama za poboljšanje i ulepšavanje svakodnevnice. Dobre ideje, preduzetnički duh i upornost da sve što zamisle sprovedu u delo krasi i dizajnere-amatere, koji su bili spremni da, kada se “upalila lampica”, zasuču rukave i zahvaljujući inovativnom dizajnu pređu liniju između hobija i posla.

 

 

Intervju

 

  1. Snežana Trišić, pozorišna rediteljka: Kako smo progutali svoj identitet

Kritička misao je, možda, uvek manje vidljiva u najširoj javnosti nego agresija i primitivizam, ali želim da verujem da je upravo to njena snaga, jer nije ukalupljena i zato se njome ne može manipulisati, kaže pozorišna rediteljka Snežana Trišić, čija najnovija predstava „Ždrelo“ razobličava čovekovu pohlepu koja, na kraju, bespovratno guta i njegov identitet.

 

 

Skener

 

  1. Kako do socijalnog preduzeća: Birokratski lavirint za najupornije

Zakon o socijalnim preduzećima još uvek nije donet, iako se o njegovoj važnosti (bezuspešno) govorilo tokom prethodnih nekoliko godina. Zato sada potencijalni osnivači preduzeća čija delatnost podrazumeva postizanje korisnih društvenih ciljeva, pored uobičajene poslovne birokratije, moraju da savladaju gomilu dodatne regulative. „Umesto da nam osnivanje socijalnog preduzeća bude olakšano, nama je, naprotiv, sve dvostruko teže“, konstatuje Čedomir Cicović iz Udruženja invalida cerebralne i dečje paralize iz Užica, koje se upušta u preduzetničke vode pružanjem usluge sušenja voća i povrća.

 

  1. Laži u namirnicama: Krava na livadi samo u reklamama

U senci javnog nezadovoljstva usled malverzacija u finansijskom i farmaceutskom sektoru, odvija se „ispod žita“ globalna korporacijska prevara sa preskupom „zdravom hranom“, koje nisu pošteđene ni najrazvijenije i pravno najuređenije države. Naprotiv, njihovi građeni dubljeg džepa koji žele da žive zdravo, najzahvalnija su ciljna grupa za manipulaciju, tvrde nemački i autrijski stručnjaci, kao i udruženja potrošača u tim zemljama.

 

  1. Poslovni bonton i nepristojni pokloni: Mito ili „sitna“ pažnja?

Kada je poklon poslovnom partneru znak pažnje, a kada mito? Jednostavno pitanje, na koje nema jednostavnog odgovora, jer varira od profesije do profesije, od zemlje do zemlje, a u praksi i od pisanih i nepisanih pravila. Ali jedno je sigurno – tek kada se suočite sa pravim iskušenjem, kao naša sagovornica Melani Čeri, saznaćete koliko ste skloni korupciji.

 

  1. Egzotični okupatori Australije: Podivljala budućnost

Šta mogu obična mačka, zec, kupina ili bodljikava kruška da urade jednom kontinentu? Da opustoše njegovu budućnost, zajedno sa drugim životinjama i biljkama koje su uvezene u Australiju. Usled nedostatka prirodnih neprijatelja, ovi „egzotični“ okupatori već su napravili i dalje čine ogromnu štetu, koju i najsavremenija sredstva teško mogu da zaustave.

 

 

Nove tehnologije

 

  1. Ko najviše profitira na rastu IT izvoza iz Srbije: Razvoj koji može da nas unazadi

Trend po kome autsorsing izrazito preovlađuje nad domaćim softverom u ukupnom IT izvozu iz Srbije, preti da unazadi njen digitalni razvoj, a novac uložen u obrazovanje stručnjaka pretvori u bespovratni kredit stranim IT kompanijama i tuđim tržištima, upozorava analitičar Milovan Matijević.

 

 

Nauka

 

  1. Kako napraviti vremeplov: Uradi sam

Zahvaljujući internetu, dostupni su detaljni koncepti najpoznatijih svetskih fizičara kako napraviti vremeplov i zbrisati u neki drugi univerzum, ili u drugo vreme. Za majstore koje ne obeshrabruje činjenica da to nikome do sada nije uspelo i tvrdoglavo se drže principa „uradi sam“, malo upozorenje: neophodni materijali se i dalje mogu naći samo u teoriji, ili još nije dokazano da postoje.

 

 

Koktel

 

  1. Sudbina jugoslovenskih gastarbajtera: Ni tamo, ni ovde

Neoliberalna mantra o svakodnevnom prilagođavanju neizvesnom tržištu svakako nije bila popularisana u SFRJ, što nije smetalo ondašnjim gastarbajterima, uglavnom sa niskim kvalifikacijama, da se u inostranstvu snađu zahvaljujući spremnosti da tokom radnog veka obavljaju potpuno različite poslove. Paradoksalno, ova specifična, ali ne tako mala društvena grupa, danas je nosilac jugoslovenskog identiteta. To su samo neka od svedočanstava o sudbinama ljudi koji su veliki deo svog života proveli sa osećanjem da „nisu ni tamo, ni ovde“, a do kojih su tokom višegodišnjih istraživanja došli stručnjaci Muzeja istorije Jugoslavije.

 

  1. Podrška usavršavanju mladih muzičara: Stipendije koje osmišljavaju život

Osnova koju pruža domaće muzičko obrazovanje je odlična, ali za dalji razvoj talentovanih muzičara neophodno je da postoji i odgovarajuća scena izvan estrade. Srećom, u nedostatku državnih, postoje privatne inicijative koje im pomažu da nastave svoje školovanje na najprestižnijim univerzitetima u inostranstvu, ali i da uživo čuju „drugačiju vrstu muzike“ u sopstvenoj zemlji.

 

  1. Srpski trubači sa svetskim repertoarom: Od Hava nagile do Tancuj, tancuj, vijkrusoj i Mađarskog plesa br. 5

Trubački orkestar Boško Krdžavac specifičan je po tome što ne svira samo srpsku, već i muziku drugih naroda koji žive u našoj zemlji. To im je otvorilo mnoštvo novih mogućnosti za nastupe u inostranstvu, ali i za ekskluzivne angažmane prilikom zvaničnih proslava izvan srpske tradicije, poput Hanuke, jevrejskog praznika slobode i svetlosti. Dodatno, dobili su priliku da bolje upoznaju različite kulture, što im je priredilo mnoga iznenađenja i razbilo uvrežene predstave o pojedinim narodima.

 

 

Komunikacije

 

  1. Deca potrošači: Odrasli su „mala deca“ za decu

Dečija potrošnja u svetu raste po godišnjoj stopi i do 20%, a najmlađi su se izborili za status ne samo ravnopravnih, već i privilegovanih potrošača u odnosu na odrasle, jer predstavljaju tržište „tri u jedan“: osim što sama kupuju, postaju sve aktivniji „savetnici“ u porodičnoj kupovini i ujedno će izrasti u potrošače sutrašnjice. Zato je osmišljavanje reklamnih poruka za decu jedan od najzahtevnijih zadataka, pri čemu nema te reklame koja će ubediti dete da ponovo kupi neki proizvod, ako se u njega razočaralo.

 

 

Reprint

 

  1. BitTorrent pred gašenjem: Kako je vraški dobra tehnologija postala očajan posao

Grupica autsajdera iz Silicijumske doline rasparčala je gotovo svu gotovinu i ostavila na izdisaju kompaniju BitTorrent, koja je svojevremeno osmislila revolucionarnu tehnologiju, a danas se preko protokola BitTorrent-a svakog dana obavlja čak 40 odsto ukupnog svetskog internet saobraćaja.

 

 

Vremeplov

 

  1. Vreme kada su bioskopi bili palate: Da li ovde živi Bog?

Činjenica da se Pariz ne nalazi na moru kao što se prikazivalo u njihovim filmovima, nije mnogo smetala glavešinama u Holivudu dvadesetih godina prošlog veka, jer su verovali da je većini američke publike bitnije gde sedi, nego šta gleda. Stoga su u to vreme bisokopske dvorane dostigle epske razmere, postavši palate optočene draguljima, u kojima je više hiljada posetilaca moglo da uživa u raznovrsnoj zabavi i opseda neviđeno luksuzne toalete, a deca su se pitala da li u bioskopu živi Bog?

 

 

Otisak

 

  1. Paralelni svet početničkih preduzeća

Oko 77% začetnika start-apova oslanja se na sopstvenu ušteđevinu. Na drugom mestu su krediti, a na trećem pozajmice od rodbine i prijatelja. Najveći problem je priliv novca, odnosno naplata potraživanja za isporučenu robu ili usluge. Čak 82% onih koji propadnu navode to kao razlog.

 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *