/ Vesti / Grci između dugova i nedostatka kredita
BiF Analize Čitajte B&F online

Grci između dugova i nedostatka kredita

Bili zaposleni ili preduzetnici, nezaposleni ili početnici, Grci se svakodevno sedam godina bore sa smanjenjem svojih prihoda, nedostatkom kredita i dugovima zbog mera štednje kojima nema kraja.
Redakcija BIF on 20/02/2017 - 11:08 in Vesti, Ekonomija, Slajder

This post has already been read 974 times!

Bili zaposleni ili preduzetnici, nezaposleni ili početnici, Grci se svakodevno sedam godina bore sa smanjenjem svojih prihoda, nedostatkom kredita i dugovima zbog mera štednje kojima nema kraja.

Grčka je sada u fokusu spora svojih poverilaca, EU i MMF-a.

MMF sada ne želi da uđe u program pomoći Grčkoj, jer smatra da se budžetski ciljevi na kojima se zasniva, mogu postići ili dodatnim pogoršanjem planiranih reformi, ili olakšanjem masivnog duga Grčke Evropljanima.

Nemačka posebno neće ni da čuje za to drugo rešenje jer je ona u predizbornom periodu, te se Grci boje da će upravo oni ponovo platiti ceh rasprave medju poveriocima, o kojoj će biti reči u ponedeljak u Briselu, tokom sastanka Evrogrupe.

Advokatkinja Kirijaki Suri kaže da je zbog besparice kancelariju poslednjih nekoliko godina sačuvala samo zahvaljujući honorarima za pomoć porodicama koje žele da rasprodaju nekretnine da bi izbegle bankrot.

A “neki klijenti koji dolaze radi razvoda, toliko nemaju novca, da odlučuju da ipak ostanu u braku”, kaže ona.

Od izbijanja krize, pod nadzorom EU i MMF-a su socijalna davanja, porezi i takse.

Ugušene prevelikim porezom, zatvorene su desetine hiljada malih i srednjih preduzeća koja su bila motor privrede. Stopa nezaposlenosti je nedavno neznatno opala, na 23 odsto, ali je i dalje najviša u evrozoni.

Uz to su smanjene minimalne zarade i penzije, otkazani kolektivni ugovori, što je eksplozivan koktel kojim je “oštećen prihod velikog dela radne snage koja je držala ekonomiju”, odnosno srednje klase, sumira Panajotis Petrakis, profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu.

“Svi duguju novac svima”, uobičajena je mantra novina i razgovora u kafeima.

“Ukupan iznos duga Grčke premašuje 240 milijardi evra ili 133 odsto BDP-a, uz 45 odsto neizmirenih bankarskih kredita”, nedavno je objavio dnevni list “Katimerini”.

Pre dve godine, Mariana K. je zatvorila svoju prodavnicu odeće u Pangratiju, skromnoj četvrti srednje klase u blizini centra Atine, jer je izgubila klijente: “Ljudi nemaju para i kupuju samo najnužnije”, rekla je ona.

Oktobra prošle godine, međutim, ona je okušala sreću otvaranjem male prodavnice jeftine odeće i obuće u ekskluzivnom kvartu Kolonaki, u samom centru.

“Ovde su u poslednjih nekoliko godina zatvorene mnoge prodavnice jer su cene zakupa i proizvoda bile previsoke (…), ali sada je cena iznajmljivanja opala”, objasnila je ona.

Ona i dalje smatra da je “tržište zamrznuto” i da će “2017. biti još jedna teška godina”.

“Malim i srednjim preduzećima”, sumirao je profesor Petrakis, “teško je da se prilagode zbog kumulativnog uticaja sedmogodišnje krize prihoda”, odnosno opadanja BDP-a za 25 odsto između 2008. i 2015. godine.

Hristos Cugaris, preduzetnik u oblasti obnovljivih izvora energije, kaže da su “ljudi naučili da žive s tim, na autopilotu”.

“Ekonomija nalazi svojevrsna rešenja kao u vreme rata: siva ekonomija, podrška porodice, novac skriven ispod dušeka postepeno se ubrizgava u privredu”, objasnio je on.

Depoziti u bankama su porasli 2016. godine, posle masovnog povlačenja štednih uloga koje je pratilo dolazak na vlast premijera Aleksisa Tsipras početkom 2015, ugrožavajući kontrolu kapitala koja je i dalje na snazi.

Uprkos štednji, BDP je neznatno porastao 2016, za 0,3 odsto, uz mršav oporavak energetike, poljoprivrede, logistike i informatičkog sektora.

Ali, to nije dovoljno u uslovima preopterećenim neizvesnošću, i dok je “ekonomija i dalje zakočena nespremnošću banaka da joj da kredite”, rekao je Cugaris.

Izvor: Beta

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close