U četvrtom kvartalu 2016. bilans uspeha Intesa Sanpaolo grupe ostao je stabilan. Neto poslovni prihod značajno je uvećan u poređenju sa četvrtim kvartalom 2015, uz primetno poboljšanje u odnosu na međugodišnje trendove iz prethodnih kvartala 2016. Bilans uspeha je takođe ostao snažan, a ostvareno je i dalje smanjenje nivoa nenaplativih plasmana.
„Intesa Sanpaolo ostaje jedna od najefikasnijih banaka u Evropi sa pokazateljem odnosa troškova i prihoda od 51%, u poređenju sa sektorskim prosekom od 65%. Vodeći smo u Evropi na planu profitabilnosti kojoj doprinose sve naše divizije. Ostvarili smo značajno dostignuće na polju snižavanja nivoa nenaplativih kredita. Smanjili smo portfolio nenaplativih kredita za 6,3 milijarde evra tokom prethodnih 15 meseci, a novi prilivi su na najnižem nivou od osnivanja Intesa Sanpaolo. Troškovi rezervisanja su dodatno povećani. Cilj nam je da do 2019. godine smanjimo nenaplative kredite na nivoe od pre krize, sa ograničenim i ciljanim prodajama trećim stranama. Bili smo evidentni pobednici EBA stres testa za 2016. koji je potvrdio snagu pokazatelja našeg bilansa stanja, sa pokazateljem akcijskog kapitala od 12,9%. Pokazatelj zaduženosti u odnosu na sopstvena sredstva je jedan od najboljih u Evropi“ izjavio je Karlo Mesina, generalni direktor Intesa Sanpaolo.
Neto dobitak porastao je na 776 miliona evra u četvrtom kvartalu 2016. u odnosu na 628 miliona evra u trećem kvartalu 2016. i 13 miliona evra u četvrtom kvartalu 2015. Kada se izuzmu nameti i drugi troškovi koji se odnose na bankarsku industriju, neto dobitak u četvrtom kvartalu 2016. iznosio je 1.153 miliona evra, u poređenju sa 697 miliona evra u trećem kvartalu 2016. i 261 milion evra u četvrtom kvartalu 2015.
Nameti i drugi troškovi sastoje se od redovnih i vanrednih troškova uplata u fond za sanaciju, redovnih uplata u program osiguranja depozita i troškova u vezi sa rashodima po osnovu obezvređivanja u vezi sa Atlante fondom i dobrovoljnim programom Nacionalnog međubankarskog fonda za osiguranje depozita. Neto dobitak u 2016. bio je 3.111 miliona evra, u odnosu na 2.739 miliona evra u 2015. Ako se izuzmu nameti i drugi troškovi koji se odnose na bankarsku industriju, neto prihod u 2016. iznosio je 3.670 miliona evra, u poređenju sa 3.091 miliona evra u 2015.
Neto poslovni prihod porastao je na 1.816 miliona evra u četvrtom kvartalu 2016, što predstavlja uvećanje od 19,4% u odnosu na četvrti kvartal 2015. i vidljiv trend rasta u poređenju sa međugodišnjim trendovima iz prethodnih kvartala 2016. (povećanje od 8,8% u trećem kvartalu, pad od 7% u drugom kvartalu i povećanje od 18,6% u prvom kvartalu u poređenju sa odgovarajućim kvartalima u 2015.);
Poslovni prihod porastao je na 4.172 miliona evra u četvrtom kvartalu 2016. što predstavlja uvećanje od 4,5% u odnosu na četvrti kvartal 2015. i rast od 0,8% u odnosu na treći kvartal 2016.
Neto prihod od naknada dostigao je 2.018 miliona evra u četvrtom kvartalu 2016, što predstavlja rast od 15,6% u odnosu na treći kvartal 2016. i 7,5% u odnosu na četvrti kvartal 2015, pokazujući vidno poboljšanje u odnosu na međugodišnje trendove u prethodnim kvartalima 2016. (stabilan u trećem kvartalu, smanjenje od 4,8% u drugom kvartalu i smanjenje od 5,6% u prvom kvartalu u odnosu na odgovarajuće kvartale u 2015.).
Visoka efikasnost, koju potvrđuje pokazatelj odnosa troškova i prihoda od 51,2% u 2016. koji postavlja Intesa Sanpaolo u sam vrh u odnosu na konkurenciju u Evropi.
Operativni troškovi sniženi su na 8.674 miliona evra u 2016. i niži su za 0,7% u odnosu na 2015. usled manjih administrativnih troškova (umanjeni za 3,7%) i uglavnom stabilnih troškova za zaposlene;
Bruto dobit porasla je na 1.556 miliona evra u četvrtom kvartalu 2016. u poređenju sa 1.067 miliona evra u trećem kvartalu 2016. i 508 miliona evra u četvrtom kvartalu 2015. Ova cifra reflektuje s jedne strane kapital dobijen od prodaje Setefi i Intesa Sanpaolo Card, i, s druge strane, usklađivanja za kreditne gubitke koja su povećana na 1.174 miliona evra u četvrtom kvartalu 2016. sa 917 miliona evra u trećem kvartalu 2016. i 923 miliona evra u četvrtom kvartalu 2015, bez obzira na poboljšane kreditne trendove.
Poboljšani kreditni trend usled efikasnog proaktivnog pristupa upravljanju kreditima u poboljšanom ekonomskom ambijentu:
– Priliv novih problematičnih kredita iz kategorije dobrih kredita značajno se smanjio u 2016. i na najnižem je nivou od osnivanja Intesa Sanpaolo. Bruto priliv bio je 5,8 milijardi evra u 2016, što je za 34% manje u odnosu na 8,7 milijardi evra u 2015. Neto priliv iznosio je 3,1 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 46% u odnosu na 5,7 milijardi iz 2015.
– Neto portfolio problematičnih kredita umanjen je za 4,1% u odnosu na septembar 2016. i za 10% u odnosu na decembar 2015. Bruto portfolio smanjen je za 2,6% u odnosu na septembar 2016. i za 7,9% u odnosu na decembar 2015.
– Konkretno, neto iznos teško naplativih kredita smanjen je za 6,8% u odnosu na septembar 2016. i za 15,5% u odnosu na decembar 2015. Bruto iznos umanjen je za 5,9% u donosu na septembar 2016. i za 13,1% u odnosu na decembar 2015.
– Neto portfolio najlošije kategorije plasmana smanjen je za 0,8% u odnosu na septembar 2016. i 0,5% u odnosu na decembar 2015. Bruto portfolio umanjen je za 0,5% bruto u odnosu na septembar 2016. i za 3,4% u odnosu na decembar 2015.
Značajna pokrivenost problematičnih kredita:
– Stopa pokrivenosti problematičnih kredita od 48,8% na kraju decembra 2016. u odnosu na 47,6% na kraju godine 2015. (prosek za italijanske banke bio je 44% u trećem kvartalu 2016.), sa stopom pokrivenosti za najlošije kategorije plasmana od 60,6% na kraju decembra 2016. (61,8% na kraju 2015.);
– Ukupna stopa pokrivenosti za problematične kredite uključujući i sredstva obezbeđenja od 149% na kraju decembra 2016. (139% na kraju 2015.) a uključujući i lične garancije 157% (146% na kraju 2015.). Ukupna stopa pokrića najlošije kategorije plasmana iznosila je 153% (140% na kraju 2015.) a zajedno sa ličnim garancijama 160% (147% na kraju 2015.).
– Visok nivo stepena pokrivenosti za dobre kredite od 0,5% na kraju decembra 2016. (0,7% na kraju 2015.);
Podrška realnoj ekonomiji sa oko 56 milijarde evra novih srednjeročnih/dugoročnih kredita u 2016. Krediti u iznosu od 48 milijarde evra plasirani su u Italiji (povećanje od 16% u odnosu na 2015.), od čega je oko 40 milijardi evra odobreno domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima, što predstavlja povećanje od 19% u odnosu na 2015. U 2016. Banka je pružila podršku za preko 24.000 italijanskih kompanija kako bi problematična potraživanja povratila status dobrih plasmana, podržavši više od 52.000 kompanija od 2014. do danas.
Vrlo snažan osnovni kapital, sa pokazateljima kapitala daleko iznad regulatornih zahteva, čak i u slučaju negativnog ishoda stres testova. Zaključno sa 31. decembrom 2016, uzimajući u obzir 3 milijarde evra od dividendi, pro-forma pokazatelj akcijskog kapitala bio je 12,9%, što predstavlja jedan od najviših nivoa među evropskim bankama, dok je stopa faznog akcijskog kapitala iznosila 12,7%. Stopa akcijskog kapitala u slučaju negativnog ishoda stres testa za 2018. bila je 10,2%.
Jaka likvidnost i sposobnost finansiranja, uz likvidna sredstva od 150 milijardi evra i dostupnost neopterećenih raspoloživih sredstava koja odgovaraju likvidnosti od 96 milijardi evra na kraju decembra 2016. Usklađivanje sa Bazel 3 zahtevima u pogledu pokazatelja pokrivenosti likvidnosti i pokazatelja neto stabilnog finansiranja završeno je znatno pre rokova za implementaciju (2018). Poslovi Grupe koji se odnose na refinansiranje zaduženja kod ECB radi optimizovanja troškova finansiranja i podrške investicijama preduzeća iznosili su prosečno 41,5 milijardi evra u četvrtom kvartalu 2016. (prosečno 27,6 milijardi evra u prvom kvartalu 2016, 27,7 milijardi evra u drugom kvartalu 2016, 36,4 milijarde evra u trećem kvartalu 2016. i 23,2 milijarde evra u 2015.). Poslovi refinansiranja sastojali su se u potpunosti od četvorogodišnjeg TLTRO finansiranja. Grupa je pozajmila 3,5 milijardi evra prema trećem TLTRO II programu sredinom decembra 2016, nakon što je pozajmila oko 36 milijardi evra (kraj juna 2016.) prema prvom TLTRO II programu – u potpunosti isplaćujući 27,6 milijardi evra preuzetih prema TLTRO I programu – i oko 5 milijardi evra (kraj septembra 2016.) prema drugom TLTRO II programu.