Close
IN2 Dynamics
/ Posle 5 / Dizajn knjiga i časopisa: Spolja jadac, iznutra gladac
BiF Analize Čitajte B&F online

Dizajn knjiga i časopisa: Spolja jadac, iznutra gladac

knjiga
Marko Miladinović on 18/03/2017 - 10:35 in Posle 5, Slajder

This post has already been read 454 times!

Dok nekoliko najvećih izdavačkih kuća dominira domaćim tržištem knjiga i časopisa, veliki broj malih izdavača svakodnevno nastaje i nestaje, pokušavajući da pronađe svoje mesto pod suncem. Rezultat toga je veoma idejno i vizuelno šarolika ponuda štampanih izdanja, u kojoj su čak i ozbiljni sadržaji „umotani“ u neprimereno šljašteće ruho, u pokušaju da se privuče pažnja kupaca po svaku cenu.

Kada se sagleda aktuelna ponuda magazina i časopisa na uličnim trafikama, teško je poverovati da je prva redovna mesečna publikacija objavljivana na svetu – nemački časopis Erbauliche Monaths Unterredungen iz 1663. godine – zapravo bila posvećena književnosti i filozofiji. Naravno, vremena se menjaju, pa i potražnja za nešto drugačijim sadržajem izvan filozofskog.

Istorijski gledano, vrtoglavi uspon dizajna časopisa i magazina, koji je omogućio pojavu do tada neviđenih kategorija periodičnih izdanja, ilustrovanih kvalitetno poput slikarskih monografija, desio se šezdesetih godina, probojem novih štamparskih tehnologija. Štampanje u boji je postalo lako dostupno, pa je izgled naslovnih strana postepeno postajao sve atraktivniji i bogatije ilustrovan, dok je tekst bivao sve više „istiskivan“, da bi se poslednjih godina sveo gotovo isključivo na bombastične naslove. Nažalost, posledica toga je opšta kakofonija neukusa, u kojoj sve teže mogu da se proberu ona izdanja koja istovremeno mogu da se čitaju i oku dopadnu.

Ipak, treba istaći da je takvoj situaciji u Srbiji u dobroj meri doprinela ekonomska kriza, jer se mnogi izdavači radije odlučuju da se sami okušaju u osnovama dizajna, ili angažuju priučene honorarce, umesto profesionalaca koji bi im tu uslugu naplatili prema već utvrđenom cenovniku. A kada je o cenama reč, etablirani dizajneri i prelamači uslugu izrade originalnog grafičkog rešenja, layout-a, naplaćuju između 500 i 1.000 evra, dok angažovanje vrhunskih imena iz sveta domaćeg ili svetskog grafičkog dizajna može da košta i nekoliko puta više.

S druge strane, najpoznatiji svetski portal za traženje slobodnih “najamnih radnika”, freelancer, nudi veliki broj grafičkih dizajnera, koji uslugu layout-a procenjuju u rasponu od dva pa do dve hiljade evra. Međutim, problem sa freelancer-om je u tome što su na njemu dobro ocenjeni ponuđači usluga, logično, skuplji od nepreglednog mora konkurencije, pa potraga za kvalitetnim i jeftinim, u ovom slučaju, često znači „tražiti mačku u džaku“.

Ne sudi o knjizi po njenim koricama

Kada je o knjigama reč, ni tu situacija nije mnogo bolja. Važno je da prvi, najčešće vizuelni, utisak na kupce bude upečatljiv, ali to, ipak, nije presudan faktor kod čitalaca koji znaju kakvu literaturu traže, smatra Ivan Bevc, vlasnik izdavačke kuće Booka, koja je za kratko vreme uspela da skrene pažnju na sebe kvalitetom naslova koje objavljuje, ali i njihovim brižljivim, najčešće minimalističkim dizajnom. Prema njegovim rečima – izgled skrene pažnju, dobro sačinjen sinopsis može dodatno da podigne interesovanje kupca, ali jako je bitno i da je kupac informisan pre kupovine.

„Važno je da dizajn bude u duhu same knjige, u čemu su ključni talenat i vizija dizajnera. Nikad nije sve viđeno. Pošto knjige predstavljaju analogni, taktilni predmet, smatram da će se vremenom sve više ići u pravcu unapređivanja kvaliteta papira, korica, detalja… da se fizička knjiga još više unapredi u odnosu na digitalnu“, veruje Bevc.

Nemoguće je ispratiti sve svetske trendove na ovom polju, kaže naš sagovornik, naročito ako se ima u vidu koliko je domaće tržište siromašno. Pa ipak, iako je popularno opravdanje da je, u duhu postmodernih vremena, danas „sve dozvoljeno”, pojedini dizajnerski izbori mogu da odbiju čitaoce od vrednih knjiga.

Dizajn Booka-inih izdanja često je u kontrastu sa knjigama većine drugih izdavača, koji čak i dela svetskih klasika književnosti „pakuju“ u bogato ilustrovane, često šljašteće korice. Da li je pomenuti pristup tržišno opravdan, zato što su izdavači uvideli da publika kojoj se oni obraćaju traži baš takav proizvod? „Mislim da je u pitanju ziheraški pristup i potcenjivanje domaće publike. U redu je kada Danijelu Stil spakujete u takav omot, jer njeni čitaoci to i očekuju. Ali kada nobelovce ili avangardne savremene autore ’obučete’ u kič dizajn – promašili ste temu, a moguće je i da ćete izgubiti deo čitalaca. Takođe, dugoročno činite štetu kvareći ukus najšire publike”, odgovara Bevc.

Šta sutra donosi?

Nasuprot analognim, sada su već godinama u opticaju i digitalne knjige i časopisi. Međutim, ovo ogromno „tržište” je gotovo nemoguće sagledati u celini, pogotovo iz vizuelnog aspekta. Poslednji zvaničan podatak govori o preko 260.000 postojećih veb dizajnera, sa oko 125.000 preduzeća registrovanih u ovoj oblasti, samo u Sjedinjenim Državama, koji se bave programiranjem, ali i kreiranjem vizuelnog identiteta sadržaja na internetu.

Svedoci smo koliko iz dana u dan raste značaj novinskih portala, na kojima čitaoci očas posla mogu da se informišu, umesto da kupuju novine na trafici. S druge strane, digitalne knjige u većini slučajeva predstavljaju tek elektronska dokumenta prelomljenih izdanja, mada i tu postoje izuzeci. Za utehu je da pojava digitalnih knjiga u razvijenim zemljama nije dovela do zatiranja štampanih izdanja – naprotiv, u Švedskoj i SAD, prodaja „klasičnih” knjiga beleži rast tokom poslednjih nekoliko godina.

Veliko je pitanje u kom pravcu će se razvijati dizajn knjiga i časopisa u budućnosti, i koje će tehnologije možda još doći do izražaja. Velike izdavačke kuće eksperimentišu sa kombinovanjem analognog i digitalnog, što je omogućeno naglim prodorom led ekrana osetljivih na dodir, koji su već „opšte mesto” u mobilnoj telefoniji. Bez obzira na budući oblik i formu takvih izdanja, sigurno je da će dizajneri i dalje imati glavnu ulogu kako bi ih učininili vizuelno atraktivnim. Čitalačka publika će, zato, pred sobom imati širok spektar ponude, koja će obuhvatati knjige izašle ispod štamparske prese, kao polovinom petnaestog veka, ali i medije za čitanje kakve smo do skora imali prilike da vidimo samo u naučno-fantastičnim filmovima.

 

 
broj 134, februar 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *