Close
/ B&F Plus / Energetska politika: Zapad Evrope povlašćen, Istok u problemu
BiF Analize Čitajte B&F online

Energetska politika: Zapad Evrope povlašćen, Istok u problemu

nafta
Redakcija BIF on 19/03/2017 - 12:00 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 928 times!

Evropska komisija je u ponedeljak (13. marta) radosno objavila kako je rešila problem neliberalizovanog tržišta prirodnog gasa na području istočne i centralne Evrope. Napori Komisije da integriše ova gasna u interno EU tržište, navodno su počeli da se isplaćuju. Gazprom je naime pristao da ukloni sve klauzule iz dugoročnih ugovora sa zemljama ovih regija koje im onemogućuju “reizvoz viška uvezenog gasa”. Pristao je navodno i na novu cenu gasa za ove zemlje, koja je podsetimo, dvostruko veća nego za zemlje zapadne Evrope. Konačno, Gazprom se obavezao da će dozvoliti tranzit gasa drugih dobavljača njihovim gasovodima u Evropi. Put ka tečnom gasu izrazito ekološki štetnog procesa nastanka, širom je tako otvoren, a Nemačka preuzima važnu ulogu u evropskoj distribuciji gasa kakvu je do sada imala Ukrajina.

“Zauzvrat” Komisija će čini se pristati na sprovođenje projekta Severni tok 2, o kojem je Bilten već više puta izveštavao. Ukratko, radi se o projektu povećanja (i ovako neiskorišćenih) kapaciteta baltičkih gasovoda koji ruski gas vode direktno u Nemačku te se odatle raspoređuje dalje. Pokretači ove ideje bile su velike naftne kompanije poput anglo-holandskog Shell-a, nemačkog E.ON-a, francuskog ENGIE i austrijskog OMV-a. Severni tok 2 ukinuo bi upotrebu ruskih gasovoda u istočnoj i centralnoj Evropi, te bi zemlje poput Poljske i Letonije izgubile milijarde evra poreza na prevoz gasa.

Podsetimo, ovo nije jedini udarac koji je EU zadala Poljskoj, nakon optužbi za preterane emisije CO2, najava Sjevernog toka 2 dolazi gotovo istovremeno sa reizborom Donalda Tuska kao predsednika Evropskog saveta.

 

Evropske vratolomije

Zanimljive su i pravne zaobilaznice kojima je Severni tok 2 odjednom ne samo moguć, nego i legalan. Naime, da bi ga bilo moguće provesti, bilo je nužno zaobići pravila Trećeg energetskog paketa, napravljenog sa ciljem da se ograniči ogroman uticaj ruskog gasa u Evropi, ali i Gazpromova samovolja kojom su istočnoj Evropi nametnute znatno veće cene gasa nego zapadnom delu kontinenta. U skladu sa nemačkim potrebama, zaključeno je da se ovaj zakon odnosi samo na kontinentalne gasovode, ne i one koji se vode “offshore”. Inače, da je Treći energetski paket primenjen doslovno, Gazprom bi za nejednake cene mogao biti kažnjen i sa penalima u iznosu do 10 posto svog globalnog profita. No, ipak, potrebe nemačke industrije koja se nalazi u procesu zamene nuklearne energije drugim izvorima, važnije su od toplotnih i industrijskih potreba postsocijalističkih zemalja, kojima će dakako ostati tečni gas.

Jean-Claude Juncker, predsednik EK, rekao je kako je gradnja Severnog toka 2 “vrlo izvesna”. Još prošlog juna u svojim govorima je zastupao stajališta zemalja istočne Evrope kazavši kako “učinak gasovoda poput Severnog toka 2 nadilazi legalističke diskusije. Ako bi on bio izgrađen, promenio bi izgled evropskog tržišta gasa bez da pritom osigura nove izvore ili makar samo nove dobavljače”.

Odluka donesena 8 meseci kasnije zaista u potpunosti menja evropsku energetsku okolinu. Dok se Poljska i Letonija bore za mrvice sa nemačkog-ruskog stola tražeći da se ruski gas i dalje prevozi njihovim tranzitnim gasovodima, kako bi zadržale barem neke finansijske prednosti, uteha postsocijalističkim zemljama trebalo bi da bude tečni gas koji se kontinuirano navodi kao alternativa. Dakako, pri ovakvim konstatacijama u potpunosti se zanemaruje i Pariski sporazum i prioritetna nužda smanjivanja efekata staklenika koji utiču na daleko odmakle klimatske promene. Zanimljivo je takođe i da su sada uvaženi argumenti nemačke industrije za potrebama za fosilnim gorivima, dok je za isto Poljska primala šamare objašnjavajući svoju nemogućnost većeg smanjenja CO2 emisija industrijskim potrebama.

Severnim tokom 2, kao i produženjem antidampinških cena na izrazito jeftine solarne panele iz Kine, uprkos suprotnim apelima evropskih proizvođača (koji su upozoravali da antidampinški penali ograničavaju prelazak Evrope na solarnu energiju kao i da ograničavaju nastanak novih radnih mesta), EU potvrđuje da je pariski sporazum o zaustavljanju klimatskih promena samo mrtvo slovo na papiru, a prioriteti i dalje leže na potrebama naftnih kompanija.

 

 

Izvor: Bilten 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *