Close
/ B&F Plus / Perti Ikonen, ambasador Finske u Srbiji: Ako nemate koga da podmitite, onda to nećete ni raditi
BiF Analize Čitajte B&F online

Perti Ikonen, ambasador Finske u Srbiji: Ako nemate koga da podmitite, onda to nećete ni raditi

perti
Marija Dukić on 20/03/2017 - 11:27 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 18868 times!

Finska je već decenijama među tri najmanje korumpirane zemlje u svetu, a čak 84% njenih građana izjavjuje da rado plaća porez. Perti Ikonen, ambasador Finske u Beogradu, objašnjava da i sam vrlo rado odvaja deo svoje plate u te svrhe, jer zauzvrat živi u državi u kojoj se više isplati poštovati zakone nego ih zaobilaziti, a visok kvalitet svakodnevnog života, socijalna i sigurnost poslovanja su najbolji dokaz kako se ta sredstva troše.

Finska se u poslednje dve decenije na listi Transparensi internešnal uvek nalazi među tri najmanje korumpirane zemlje u svetu, a njen ambasador u Beogradu Perti Ikonen ističe da ni danas ne odstupaju od sistema koji su još u 17. veku preuzeli od Šveđana, a koji podstiče poštovanje zakona i imenovanje isključivo stručnih ljudi na zvanične funkcije. Vrednosni sistem u nordijskim državama zasnovan je na stavu da država i njeni zvaničnici ne služe za pljačkanje naroda, već za unapređenje njegovog položaja. Zato je, kaže finski ambasador, u mentalitet nordijskih naroda utkano poverenje u javnu upravu koje je sasvim zasluženo, jer zahvaljujući upošljavanju kompetentnih ljudi država efikasno funkcioniše, a kvalitet života i standard građana najbolji su dokaz kako se troše sredstva poreskih obveznika.

 
B&F: Kako napraviti javnu upravu kojoj građani veruju?

P. Ikonen: U Finskoj je tome, osim odgovarajuće regulative, najviše doprinela transparentnost. Odluke državnih organa i administracije se javno objavljuju i dostupne su svima koji žele da ispitaju njihovu legitimnost i argumentovanost. Mogu da ih analiziraju ne samo građani, već i drugi državni službenici, koji imaju mogućnost i da obaveštavaju institucije o potencijalnim greškama. U tom slučaju, onaj ko je potpisao spornu odluku mora da dostavi obrazloženje onome ko ju je osporio. Ta praksa omogućava bolju kontrolu javne uprave i preventivno deluje na korupciju – ako ne znate ko će sve kritikovati, na primer, izdavanje određene građevinske dozvole, daleko je teže da ustanovite koga bi trebalo da podmitite. Kontrola građana je, naravno, najefikasnija u lokalnim zajednicama, a značajnu ulogu u korigovanju vlasti na svim nivoima imaju nevladine organizacije i mediji. Bitno je da svi akteri ovaj odnos ne shvataju kao sukob, već kao partnerstvo i zajednički cilj.

 
B&F: Da li je takav sistem dovoljno efikasan i kada je reč o privatnom sektoru?

P. Ikonen: Ako nemate koga da podmitite, onda to nećete ni raditi. Sećam se svojih početaka u Ministarstvu spoljnih poslova, kada su me dočekala striktna pravila šta je dozvoljeno u saradnji sa kompanijama. Tada je to bio izlazak na piće i sendvič sa lososom, danas je to možda poslovni ručak, ali sve preko toga – novac, putovanja i luksuzni pokloni – smatra se korupcijom. Naravno, i u najuređenijem sistemu može doći do zloupotreba. Ipak, poslednji veliki skandal vezan za korupciju dogodio se u Finskoj još osamdesetih prošlog veka, kada je jedna strana kompanija podmitila zvaničnike Helsinkija kako bi dobila posao u infrastrukturnim radovima. To je otkriveno i počinioci su kažnjeni, a ta kompanija je u međuvremenu morala da prihvati pravila odgovornog poslovanja, koja definiše i UN Global Compact. U nordijskim zemljama čak i vlast finansira nevladine organizacije koje nadziru da li kompanije poštuju ovaj kodeks etičkog ponašanja. Imali smo takav slučaj sa finskom kompanijom koja je uvozila sok od pomorandže sa Tajlanda, a uvoz je obustavljen čim se saznalo da se u proizvodnji tog soka eksploatiše dečiji rad.

 
B&F: Da li to znači da je Finska u potpunosti imuna na „bogaćenje preko noći“?

P. Ikonen: U Finskoj nije isplativo „zaobilaziti“ zakone, baš zbog transparentnosti. Svake godine se objavljuju izveštaji o zaradama građana, tako da svi mogu da provere kako finansijski stoji njihov prvi komšija ili kolega. Neko ko prima „minimalac“ a vozi porše, sigurno bi privukao pažnju. Naravno, ne postoji idealno društvo, a u Finskoj se korupcija najčešće vezuje za osobe iz kriminalnog miljea, ali ako im i uspe da podmite nekoga iz države, to se vrlo brzo otkrije. Iskustvo je pokazalo da je u borbi sa kriminalcima mnogo efikasnija metoda od visokih zatvorskih kazni da im oduzmete svu imovinu i novac koje su stekli na nelegalan način. Sticanje zarade na sumnjiv način u velikoj meri sprečavaju i poreske vlasti, koje su veoma efikasne u popisivanju prihoda i imovine građana, a ovi su motivisani da pomažu porezncima zbog različitih poreskih olakšica u određenim situacijama. Na primer, ako na nekoliko sati unajmite osobu, makar i rođaka, da vam sredi baštu, i ako njegov honorar ne prelazi određenu sumu, vi ćete, kao privremeni poslodavac, biti oslobođeni dela poreza. Zato Finci sami izveštavaju poresku upravu o svojim aktivnostima.

 
B&F: Prema istraživanju finske Poreske uprave, prošle godine je čak 84% anketiranih Finaca izjavilo da rado plaćaju poreze. Kako objašnjavate ovaj fenomen?

P. Ikonen: Ja, takođe, deo svoje zarade rado vraćam državi, zato što jasno vidim rezultate tih izdvajanja: odlične škole, kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, vladavinu prava bez diskriminacije i povlašćenog položaja određenih građana, efikasnu administraciju, ali i sigurnost poslovanja. Navešću primer kada je pre sedam godina nekoliko mladih ljudi osnovalo kompaniju Supercell, sa idejom da proizvode video igrice. Nekoliko njihovih prvih igrica nisu dobro prošle na tržištu i izgubili su novac, međutim javni fond za podršku inovacijama Tekes uočio je njihov potencijal i dodelio im sredstva za razvoj. Posle toga Supercell je izbacio na tržište jednu od najpoznatijih igrica na svetu – Clash of clans – koja je zajedno sa igricom Hay day u 2013. godini generisala prihode od 2,4 miliona dolara dnevno! Kompanija je dostigla vrednost od gotovo milijardu evra, kada su japanski investitori kupili većinski udeo u njoj. Momci koji su prodali svoj udeo za oko 500 miliona evra platili su visok iznos poreza i odbili da presele svoje poslovanje u neki poreski raj zato što su bili svesni koliko im je država pomogla. To je finski način razmišljanja.

No, osim neke vrste socijalne sigurnosti i sigurnosti poslovanja, građani Finske imaju i druge koristi od plaćanja poreza i doprinosa. Moj sin je, na primer, sa 16 godina dobio poresku knjižicu u koju upisuje svoje povremeno radno angažovanje. Ako za određeni posao primi manje od definisane sume, onda se taj iznos ne oporezuje, ali ako zaradi više onda uredno plaća porez. Tako mu je još od rane mladosti usađena navika plaćanja poreza. Dodatni podsticaj je činjenica da će mu svaki oporezovani prihod dopunjavati penzioni fond, i povećavati iznos penzije u budućnosti.

 
B&F: Da li su u uspostavljanju efikasnog javnog sistema političari odgovorni onoliko koliko su odgovorni i aktivni sami građani?

P. Ikonen: Političari i zvaničnici u tom poslu imaju više zadataka, a jedan od njih je predstavljanje rezultata plaćanja poreza građanima na pravi način. U Finskoj, međutim, osim što građani nadziru i krtikuju rad uprave, veoma su spremni da „zasuču rukave“ i pomognu joj. Recimo, građani obaveste opštinu o nameri da očiste neku ulicu, zatim zakažu datum, dobiju sredstva za čišćenje od lokalne uprave, i potom u svojoj organizaciji sprovedu tu „radnu akciju“.

 
B&F: Koliki značaj za finske kompanije ima pravna sigurnost, efikasnost i transparentnost u radu javne uprave kada donose odluke o ulaganjima u neke druge zemlje, poput Srbije?

P. Ikonen: Finske kompanije mnogo vode računa o poslovnoj etici i da bi se one privukle u većem broju u Srbiju, mora se raditi na unapređenju transparentnosti, smanjenju korupcije, boljem funkcionisanju tenderskog sistema, nezavisnosti pravosuđa… Ovo možda zvuči kao više puta ponovljena fraza, ali to je, zaista, preduslov za privlačenje kvalitetnih investicija. A finske investicije mogu biti veoma korisne za Srbiju jer, osim finansijskih sredstava, donose i specifičnu poslovnu kulturu – poštovanje radnih i ljudskih prava, poslovne etike, visok nivo društvene odgovornosti, produktivnost i inovacije i još mnogo drugih pozitivnih stvari.

 

broj 135, mart 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *