Close
IN2 Dynamics
/ Ekonomija / U Srbiji najveće razlike izmedju bogatih i siromašnih
BiF Analize Čitajte B&F online

U Srbiji najveće razlike izmedju bogatih i siromašnih

srbija
U Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više novca od 20 odsto najsiromašnijih, i po tom pokazatelju nejednakost u Srbiji izraženija je nego u bilo kojoj članici EU gde je taj odnos 5,2 puta, pokazao je novi izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat.
Redakcija BIF on 20/03/2017 - 10:33 in Ekonomija, Slajder, Vesti

This post has already been read 360 times!

U Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više novca od 20 odsto najsiromašnijih, i po tom pokazatelju nejednakost u Srbiji izraženija je nego u bilo kojoj članici EU gde je taj odnos 5,2 puta, pokazao je novi izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat.

Od zemalja obuhvaćenih izveštajem, Srbija ima najveću nejednakost po raspoloživom prihodu, odnosno prihodu umanjenom za poreze i slična davanja, koji se može trošiti ili štedeti, a sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta, dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji gde je ovaj odnos 8,3.

Izvesna razlika u primanjima smatra se pozitivnom, kao podsticaj za rad, inovacije i usavršavanje, ali se veliki raspon povezuje i sa siromaštvom, socijalnom isključenošću, i kriminalom, navodi se u izveštaju Eurostata koji se bazira na podacima iz 2015. godine.

Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod četiri i u Finskoj, Sloveniji, Švedškoj, Holandiji i Belgiji.

Austrija, Nemačka, Madjarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede sa razlikom u primanjima izmedju četiri i pet, Italija i Portugalija su u grupi zemalja sa razlikom do šest, dok su razlike veće u baltičkim zemljama, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj Rumuniji.

Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće prihode od mladjih, sa odnosom oko 1,1, a ovo je slučaj u šest zemalja EU – Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Madjarskoj i Rumuniji, dok je u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou 93 odsto ostalog stanovništva.

Situacija je po ovom pokazatelju najnepovoljnija u Estoniji, Letoniji, Bugarskoj, Litvaniji, a slede Malta, Danska, Švedska i Belgija, gde stariji imaju ispod 80 odsto prihoda ostatka stanovnišva, a u izveštaju se napominje se da bi taj nizak odnos mogao da bude odraz visine penzija.

Srbija je takodje medju zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji (medijane).

Po ovom pokazatelju, najnepovoljnija situacija je u Rumuniji – 38,2 odsto i Španiji, dok su iznad evropskog proseka od 25 odsto još i Grčka, Bugarska, Italija, Portugalija, a najmanji rizik od siromaštva je u Finskoj (13,2 odsto), Francuskoj (15,7 odsto), dok je u Nemačkoj oko 22 odsto.

Prema jednom drugom izveštaju Eurostata, Srbija je pri samom dnu u Evropi i po neto srednjem prihodu punoletnog stanovništva, sa godišnjim prihodom od 2.591 evra, od čega niži prihod ima samo Rumunija 2.410, dok je evropski prosek 16.580 evra.

Izvor: euractiv.rs, Beta

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *