Close
IN2 Dynamics
/ Politika i društvo / Saveti za poljoprivrednike – kako se izboriti s prolećnim mrazom
BiF Analize Čitajte B&F online

Saveti za poljoprivrednike – kako se izboriti s prolećnim mrazom

mraz
Redakcija BIF on 19/04/2017 - 11:45 in Politika i društvo, Slajder

This post has already been read 558 times!

Hladne temperature ne odgovaraju građanima koji moraju da otpakuju tek odložene zimske stvari, ali oni bar neće pretrpeti štetu kakva može da zadesi biljke kojima preti smrzavanje.

Agrometeorolozi savetuju poljoprivrednicima da primene adekvatne mere odbrane od mraza, kao i stresanje i skidanje vlažnog snega sa poljoprivrednih kultura, tokom perioda zahlađenja, najavljenog do kraja sedmice. Vlažan sneg u sredu i četvrtak može izazvati lomljenje prirasta i celih stabala voća, dok prognozirani mraz u dane vikenda može izazvati oštećenja na cvetovima, zametnutim plodovima i mladim izdancima, piše u biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Hrvatski agronomi Tomislav Božičević, viši stručni savetnik za hortikulturu u Podružnici Savjetodavne službe požeško-slavonske županije i mr. sc. Višnja Šimunović, viša koordinatorka za hortikulturu Savjetodavne službe, savetuju da se zasadi na koje bi mogli delovati prolećni mrazovi tretiraju antistresnim biostimulatorima na bazi aminokiselina, kao što su Drin, Protifert, Fitoalgen, Poly-amin, Trainer, Algovital i sl.

Odbraniti voćnjak od mraza obično je lakše nego odbraniti vinograd, zato što su razmaci sadnje najčešće veći u voćnjacima nego u vinogradima, a i reljef u vinogradima češće je strmiji nego u voćnjacima. Tu se pri odbrani od mraza misli na korišćenje traktora i vučenog priključnog transportnog grejača tzv. „heatera“ ili Frostbuster-a.

Božičević i Šimunović takođe savetuju i dogrevanje zasada na kruto gorivo poput uglja i drveta, pomoću malih prenosnih peći cilindričnog oblika napravljenih od metalnih cevi (materijal debljine bar 4 mm, prečnika oko 200 mm, visine 350-400 mm), sa metalnim poklopcem, koji svojim prečnikom nadmašuje cev za barem 30-35 mm. Svaka od tih peći toplinom koju stvara okvirno pokriva površinu od 25-40 kvadratnih metara. Ako se odluče na grejanje zasada na taj način, važno je da poljoprivredinci znaju da na strani sa koje može duvati vetar mora postojati gust biljni vetro-zaštitni pojas, savetuju oni.

Kako bi zemljoradnici znali kada treba primenjivati ovakav način dogrevanja, potrebno je da u noći u kojoj su meteorolozi predvideli pojavu mraza u 23 časa izmere spoljnu temperaturu. Ako je ona veća od +3 ºC verovatnoća mraza je veoma mala. Ako se temperatura kreće u rasponu od +1 do +2 ºC, verovatnoća da će biti mraza je velika, a ako je već tada (u 23.00) spoljna temperatura manja od +1 ºC mraz će biti jak, posebno ako je nebo puno zvezda. U tom slučaju treba početi s paljenjem peći već oko 1.00 čas iza ponoći, i vatru održavati do izlaska sunca sledećeg jutra odnosno još nekih 30-45 minuta nakon pojave sunca.

Još jedan način zaštite je prskanje voćnjaka vodom, kažu ovi agronomi. Najčešće se vrši ako se mraz pojavi tokom cvatnje voćaka. To može biti stacionarno (sastoji se od dovoljno velikog rezervoara vode, jake pumpe, sistema cevovoda i dizni) ili može biti mobilno. Prska se od pojave mraza vodom pomoću atomizera i traktora, no jedan traktor je limitiran za određenu površinu pa je potreban veći broj traktora i atomizera, najčešće vučenih, i to od najmanje 1000 litara zapremine. Ne prska se svaki red kao prilikom zaštite protiv bolesti, nego se redovi preskaču pa se prska prvi, sedmi, jedanaesti, četrnaesti, drugi, peti, deveti, petnaesti…itd., kako bi se u malom vremenu pokrila što je moguće veća površina.

 

Ceo tekst možete pročitati na sajtu AgroBiz

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *