Close
IN2 Dynamics
/ Politika i društvo / Selo Skorenovac – udruživanjem komšija do razvoja turizma
BiF Analize Čitajte B&F online

Selo Skorenovac – udruživanjem komšija do razvoja turizma

Skorenovac
Redakcija BIF on 17/05/2017 - 12:00 in Politika i društvo, Slajder

This post has already been read 1464 times!

Turizam sve više zavisi od jačine WiFi signala, stručnog kadra i udruženog kreiranja turističkog proizvoda, smatraju stručnjaci, dodajući da se i ova grana privrede mora prilagođavati navikama potrošača. A među potrošačima ima mnogo pripadnika generacije Y (rođeni između 1981. i 1995.) i generacije Z (rođeni posle 1995.) koji odrastaju uz najnoviju tehnologiju i verovatno nikada neće moći zamisliti kako su odrastali i živeli njihovi roditelji, dok svi rođeni nakon 2010. godine spadaju u Alfa generaciju. Svake nedelje širom sveta se rodi oko 2,5 miliona pripadnika te nove generacije. Oni će odrastati uz tablete i pametne telefone u ruci i biće im „prirodno” neku misao prilagoditi internetu u roku od par sekundi. Kompanije koje žele da im svi ovi mladi ljudi budu klijenti moraće da se prilagode modernim tehnologijama, zaključak je prošle nedelje održane konferencije “Inovacije u turizmu – IT Zlatibor 2017”

Prema rečima Bora Bogojevića iz „TR Services Srbija“ nije tajna da mladi ljudi već sada hotele biraju na osnovu internet podataka i komentara o jačini WiFi signala. Prednost je ako hoteli imaju i adekvatne aplikacije koje gostima mogu pomoći da se prijave, odjave, poruče sobnu uslugu, rezervišu mesto u okolnim restoranima, turističke ture i slično. Sa druge strane hotelijeri danas značajno ulažu u ovu vrstu usluge, ne samo da bi odgovorili na zahteve gostiju, već i da bi se razlikovali od konkurencije i pružili modernu sliku o svom hotelu. Sa stanovišta on-line marketinga i tehnologije, za hotele je danas važno da se predstave sa HD fotografijama i video sadržajem, da koriste alate prilagođene mobilnim uređajima i da imaju pre svega dobar CRS (Central Reservation System) kanala i sistema, ali i sopstveni Booking Engine (WBE 4.0), koji će hotelima povećati udeo on-line rezervacija na sopstvenoj web stranici.

Internet mogućnostima treba dodati i osmeh jer kako kaže jedan od najpoznatijih svetskih konsultanata u oblasti turizma i turističkog menadžmenta, prof. Andreas Voegl „Srbija ima velike potencijale za kreiranje raznovrsnih turističkih proizvoda, ali turistički radnici u Srbiji moraju konačno da shvate da je ovo uslužna delatnost“. Andreas ističe da svrha turističkog biznisa ne sme biti profit već zadovoljan korisnik/gost. Srbija je idealna za razvijanje rečnog, planinskog i banjskog turizma, avanturističkih doživljaja, biciklističkih i šetačkih tura, raftinga, kanjoninga, planinarenja, posete pećinama, džip safarija, kao i degustacije nacionalnih specijaliteta i vina.

Sa njim je saglasan i dr Zvezdan Horvat sa Adižes instituta koji je naglasio da država može i treba da ulaže u obuku ljudi koji se bave ugostiteljstvom i turizmom uopšte, jer je pored poljoprivrede, turizam najveći potencijal koji Srbija ima. Prema njegovim rečima najveći problem turizma u Srbiji je nestručan kadar. „Ljudi se vraćaju i preporučuju drugima neko mesto, samo ako su se tamo osećali kao kod kuće. Nije važno da hotel svuda istakne da ima 5 zvezdica, već i da osoblje zadovoljava kriterijume za 5 zvezdica. Timski rad je najbitniji za uspeh, a za dobar timski rad su neophodni misionari s vizijom. Ljudi koji neće gledati samo lični interes“.

Zajednički interes i zadovoljni korisnik su recept uspeha, a neki u Srbiji su to na vreme shvatili i čine sve da njihova destinacija bude prepoznatljiva. U duhu slogana “Otkrijte skriveno” na konferenciji su predstavljeni svetli primeri iz prakse, a među njima se svakako ističe selo Skorenovac blizu Kovina. Ovo selo beleži najveći broj turističkih noćenja u domenu seoskog turizma u Srbiji, čak 8 000 godišnje, a imaju svega 1000 stanovnika. Oni su u protekle 4 godine odlučili da razvijaju turizam po principu udruživanja.

„Podelili smo se na domaćinstva koja govore engleski, nemački, francuski i španski. Neki su napravili bazen, neki teniski teren, neko je napravio vinoteku, neko je svoje dvorište u potpunosti prilagodio porodicama sa malom decom. Niko od nas ne gleda samo u svoju avliju. Ako jedan domaćin više nema slobodnih smeštajnih kapaciteta ustupa nove goste komšijama. Domaćini dočekuju goste, raspoređuju ih prema njihovim interesovanjima i jeziku kojim govore i čine sve da im bude što prijatnije tokom boravka. Ovo mesto nema nikakvu istoriju, ni kulturne, ni sportske sadržaje niti prirodnu lepotu. Iskoristili smo dobar geografski položaj, blizinu glavnog grada, Deliblatsku peščaru, Đerdapsku klisuru i vinske puteve i napravili program koji je zanimljiv turistima koji dođu kod nas“, iskren je Dani Erne, domaćin iz ovog sela koji ne skriva da na godišnjem nivou ipak izdvajaju do 3 hiljade evra za marketinške svrhe, a to ne bi mogli kao pojedinci već isključivo udruživanjem. Svoju ponudu plasiraju svetu zahvaljujući internetu, a noćenje sa polupansionom i svim boravišnim taksama u domaćinstvu ovog sela iznosi svega 20 evra.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *