Close
/ B&F Plus / Električni automobili u Srbiji: Sabiranjem do oduzimanja troškova
BiF Analize Čitajte B&F online

Električni automobili u Srbiji: Sabiranjem do oduzimanja troškova

punjac
Marija Dukić on 12/05/2017 - 10:30 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 452 times!

Srbija je nedavno dobila svoj prvi brzi punjač za električne automobile, koji će vozači u narednom periodu moći da koriste besplatno, a kompanija Tesla je najavila izgradnju svojih superpunjača u našoj zemlji do kraja godine. To, međutim, nije dovoljno da bi se upotreba ovih ekoloških vozila omasovila, već je neophodno da se proširi infrastruktura i poveća proizvodnja struje iz održivih izvora. U svetu je prodaja i upotreba ovakvih automobila u porastu, tako da već imamo od koga da „prepišemo“ dobre ideje za komercijalizaciju onoga što se zove – budućnost transporta.

Američka automobilska asocijacija (AAA) je nedavno objavila rezultate istraživanja koji pokazuju da 30 miliona Amerikanaca planira da prilikom kupovine novog automobila odabere električno vozilo. O promeni svesti vozača svedoči i podatak da je prodaja električnih automobila na globalnom tržištu premašila dva miliona, ali oni i dalje čine mali broj četvoročkaša na putevima – od 1,4 milijarde vozila na planeti, električna čine svega 0,15 odsto.

Do nedavno, glavne zamerke ovim prevoznim sredstvima odnosile su se na korišćenje električne energije koja se i dalje proizvodi u elektranama, zatim na cenu vozila i manjak stanica za brzo punjenje baterija koje im služe umesto motora. No, u poslednje vreme sve više stanica za punjenje električnih automobila snabdeva se strujom iz održivih izvora – svojih solarnih postrojenja ili pomoću vetrenjača – a njihov broj se u razvijenim zemljama neprekidno povećava. Samo u Nemačkoj, prošle godine je broj mesta za punjenje električnih vozila porastao za 27 odsto, a pratio ga je i rast broja električnih automobila za 29 odsto, kojih sada u ovoj zemlji ima preko 77.000.

Cene, takođe, postepeno ali sigurno padaju. U proizvodnji električnih automobila najveći trošak su baterije, čija cena se s napretkom tehnologije smanjuje u proseku za 20 odsto godišnje. Neki proizvođači omogućavaju kupcima da kupe električno vozilo za iznos u koji nije uračunata cena baterija, a da njih otplaćuju na rate, što u pojedinim zemljama odgovara mesečnim troškovima za gorivo kod benzinaca i dizelaša. No, očekuje se da će troškovi proizvodnje električnih automobila do 2026. godine pasti ispod cene izrade vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje.

Dodatna pogodnost ovih vozila je u tome što je njihovo održavanje i punjenje jeftinije nego kod ostalih automobila, prema nekim procenama čak za 46 odsto. Stoga, uprkos skepticizmu koji i dalje prati prognoze o razvoju „zelenih“ vozila, sve je više država koje podstiču razvoj ove industrije. Krajem prošle godine, najviše putničkih vozila na električni pogon prodato je u Kini (645.000), zatim u SAD (570.000), pa u Japanu (147.000). Ni Stari kontinent ne zaostaje mnogo za pomenutim zemljama – prošle godine je u ukupnom broju prodatih električnih automobila na planeti Evropa imala udeo od 31,4 odsto. Osim toga, jedna evropska zemlja, Norveška, je država sa najvećim udelom električnih automobila (40 odsto) među vozilima koja saobraćaju njenim putevima. Širom sveta već se prodaje oko 80 modela električnih vozila, ali prognoze poput onih da će do 2040. svi automobili na ulicama biti ekološki, uglavnom se ocenjuju kao preambiciozne.

 

elektricni automobili

 

Srbija hvata priključak

Na našim prostorima ovakvi automobili su manje zastupljeni zbog nedostatka infrastrukture, mada su neke zemlje u regionu uhvatile „električni korak sa svetom“, poput Slovenije. Tako je slovenački Rotari klub u saradnji sa istom organizacijom u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, uz podršku Srpske asocijacije menadžera i Samita 100, nedavno otvorio prvi brzi punjač za električne automobile u Beogradu. Ovaj punjač od 50 kilovata dnevno može da napuni 70 vozila, a trajanje jednog punjenja iznosi samo 15 minuta. Otvoren je i testiran ispred Mašinskog fakulteta, a planirano je da bude dostupan na Petrolovoj pumpi na Čukarici. Stručnjaci predviđaju da bi, shodno rastu proizvodnje energije iz održivih izvora, cena punjenja u bližoj budućnosti mogla iznositi 1,5 evro na 100 pređenih kilometara, mada je i sadašnja cena, iako viša, mnogo povoljnija od cene benzina.

U Srbiji će, kaže Miha Valentinčič, direktor Inovativnih poslovnih modela i digitalizacije u Petrolu, u početku punjenje na ovoj stanici biti besplatno, a potom će u ovoj kompaniji na osnovu analize tržišta doneti odluku o daljoj cenovnoj politici. „Naša kompanija u Sloveniji već ima 30 stanica za brzo punjenje svih električnih automobila i 12 za punjenje Teslinih. Prve su jačine od 50 kilovata i koriste se za sva električna vozila, a potonje su snage 150 kilovata i namenjene su automobilima koje proizvodi poznata kompanija Ilona Maska. U Hrvatskoj već imamo ovakve stanice, a u Srbiji je ovo prva, ali se nadamo da će biti interesovanja i da ćemo ih otvoriti još”, kaže Valentinčič.

Sagornik B&F ističe da su punjač u Srbiji otvorili bez finanansijske podrške iz fondova EU ili drugih insititucija. „Uložili smo svoj novac, jer želimo da predvodimo u brzim tehnološkim promenama koje nas iščekuju. Instaliranje jednog ovakvog punjača košta oko 50.000 evra, uz troškove za električnu energiju i druge operativne troškove. Svesni smo da nam se ova investicija neće vratiti brzo, jer je korišćenje električnih automobila u Srbiji tek u povoju, ali mi razmišljamo na duže staze”, kaže Valentinčič. Inače, Petrol u Sloveniji proizvodi električnu energiju iz „zelenih izvora“, bilo da je u pitanju energija vetra, sunca ili neka druga. Iz tog razloga, Petrol je morao da zaposli drugačije struke od onih koje su najzastupljenije u naftnom biznisu, ali to je, kako kažu, dobra investicija u budućnost.

Laboratorija zelene mobilnosti

Pomenuti događaj je deo inicijative za širenje električnih automobila na ovim prostorima „Zelena Balkanika“, kojom se planira da se kroz jedan veći projekat EU naš region pretvori u „laboratoriju zelene mobilnosti“. Naime, ubuduće će se raditi na razvoju infrastrukture, odnosno na povećanju broja punjača za električna vozila na auto-putu od Minhena preko Salcburga, Ljubljane, Zagreba i Beograda, Skoplja i preko tzv. Zelene Adriatke do Podgorice, Tirane, preko Dubrovnika, Splita i Zadra do Kopra, gde se sprema pokretanje Inovativnog centra zelene mobilnosti, koji će razvijati visokotehnološka rešenja. Ovo znači da bi za nekoliko godina, pomenuti put u dužini od 2.400 kilometara bilo moguće preći u potpunosti vozilom na električni pogon. U Sloveniji je već na delu ovog puta, dužine 120 kilometara, postavljeno 10 punjača. Stručnjaci koji učestvuju u ovom projektu smatraju da bi bilo optimalno da Srbija dobije bar 150 punjača.

Marko Femc iz kompanije Plan-net, procenjuje da bi, uz odgovarajuću infrastrukturu, trošak „goriva“ za put od Ljubljane do Beograda mogao iznositi 9,6 evra i da bi uz dopunu baterija bilo potrebno sedam sati za prelaženje ove razdaljine. Da bi se, međutim, takvi planovi ostvarili i da bi u Srbiji zaživela upotreba električnih vozila, potrebno je da postoji i interesovanje za njihovo korišćenje, u čemu može pomoći i podsticajna državna strategija.

Primera radi, neke od beneficija koje bi se mogle uvesti za korisnike električnih automobila su omogućavanje besplatnih parking mesta, subvencionisanje kupovine ovih vozila, naručivanje električnih vozila za potrebe javnih korisnika poput opština, omogućavanje besplatnog punjenja na stanicama do 2020. godine, zabrana vožnje kroz centar grada automobila koji su zagađivači i slično.

 

Teslini punjači do kraja godine

Američka automobilska kompanija Tesla najavila je planove za izgradnju prvih superpunjača za punjenje električnih vozila u šest zemalja jugoistočne Evrope do kraja godine. Kompanija namerava da izgradi po tri stanice u Rumuniji i Srbiji, po jednu u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Moldaviji. Punjači u Srbiji, prema mapi na Teslinom sajtu, biće u blizini Beograda, Požege i Niša. Kompanija je do sada izgradila više od 5.400 superpunjača s ciljem da omogući putovanja na duge udaljenosti, a planira da udvostruči njihov broj na globalnom nivou. Tesla u jugoistočnoj Evropi, osim u Hrvatskoj, ima već izgrađene i tri stanice za punjenje u Sloveniji.

 

broj 137, maj 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *