Pre desetak dana objavljeno je da grčka Pireus banka namerava da proda podružnice u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji i Ukrajini kao deo plana za smanjenje izloženosti prema inostranstvu.
Još se ne zna ko će kupiti ovu banku u našoj zemlji, koja raspolaže aktivom od 52,2 milijarde dinara i tržišnim udelom od 1,6 odsto. Ministar finansija je na pitanje kako bi odlazak Pireusa mogao uticati na finansijski sektor u Srbiji rekao da je naš bankarski sistem veoma razvijen: „Imamo mnogo banaka i može se očekivati da će doći do njihove konsolidacije, posle najave grčkih banaka o promeni svog celokupnog bankarskog sektora“.
Razlog za prodaju je pokušaj da se poslovanje Pireus banke učini zdravijim. Da podsetimo, 26,2 odsto ove banke nalazi se u vlasništvu grčkog fonda za spasavanje banaka HFSH, a ostatak je u rukama međunarodnih investitora. Banku i dalje muči problem nenaplativih kredita posle duboke recesije u Grčkoj koja je pogurala nezaposlenost na rekordno visoke nivoe.
Zato je njeno rukovodstvo smislilo sledeći plan: da Pireus ostane kredibilna banka koja bi imala racio od samo dva odsto problematičnih kredita, a da se formira odvojena filijala „Pireus legasi junit” u cilju čišćenja bilansa stanja. Preko potonje bi trebalo da se smanji udeo rizičnih investicija i kredita ove banke, kroz njihovu prodaju i restrukturiranje.
Inače, najveći izazov za grčke banke predstavlja izloženost problematičnim kreditima, koja obuhvata loše zajmove ali i restrukturisane kredite koji su i dalje rizični. Izloženost grčkih banaka ovoj opasnosti je 58 odsto a Pireus planira da do 2020. godine smanji izloženost problematičnim kreditima na ispod 20 milijardi evra, sa 33 milijarde iz prvog kvartala ove godine.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.