Close
/ Novi brojevi / FINANSIJE TOP 2016/17
BiF Analize Čitajte B&F online

FINANSIJE TOP 2016/17

ftop naslovna
Redakcija BIF on 28/06/2017 - 13:15 in Novi brojevi

This post has already been read 1021 times!

Porudžbenica za godišnje izdanje Finansije TOP 2016/17

 

Trendovi

11. Bujica na finansijskim tržištima: Dionice drumom, ekonomija šumom
Cijene dionica i berzanskih indeksa na vodećim svjetskim berzama dostigle su nivoe koji su nadmašili sve prethodne rekorde, što je nastavak trenda iz prošle i pretprošle godine. Oporavak započet nakon globalnog sloma 2008. godine pretvorio se u nezaustavljiv rast, bez naznaka usporavanja i bez obzira na ono što se dešava u realnoj ekonomiji i poslovanju kompanija.

16. Da li će rizični auto krediti izazvati novu svetsku krizu: Vožnja bez pojasa
Tržište auto kredita u SAD vredi 1,1 biliona dolara, a široka dostupnost tih pozajmica čak i onima sa veoma lošom kreditnom sposobnošću uticala je na rast potrošnje domaćinstava, ali i na oporavak američke autoindustrije. Ipak, po scenariju koji kao da je prepisan iz godina svetske finansijske krize, novo zaduživanje za nabavku vozila opada, čak šest miliona klijenata kasni sa otplatama, a auto-giganti smanjuju proizvodnju i otpuštaju radnike.

18. Finansijsko tržište kao vrhunski triler: Ugled se pere još lakše od novca
Imajući u vidu da se mnoge žrtve aktuelnih finansijskih prevara osećaju kao u Kafkinom „Procesu“, postavlja se pitanje da li je čuveni pisac i činovnik u jednom osiguravajućem društvu ustvari predvideo doba u kome će finansijsko tržište nadmašiti holivudske trilere, a ugled moći da se opere još lakše od novca.

20. Kakav je rejting agencija za kreditni rejting: Nagrađivanje promašaja
Agencije za ocenu kreditnog rejtinga više puta su padale na testovima stručnosti – od poklanjanja AAA rejtinga korporaciji Enron malo pre njenog bankrotstva, do poslednje finansijske krize u čijem su izazivanju i učestvovale. U aktuelnim raspravama povodom njihove objektivnosti, najučestalije su optužbe da su tri najveće i najmoćnije kreditne agencije daleko kritičnije prema drugim državama nego prema onoj iz koje potiču – Sjedinjenim Državama. Ipak, „velika trojka“ u određivanju rejtinga i dalje je oslonac investitorima, jer drugih izbora – i nema baš mnogo.

24. Balkanske plate ubijaju konkurenciju: Izborili smo se za titulu globalne sirotinje
Sreća da kineske gazde, izgleda, još nisu čule za visinu plata u balkanskim državama, jer čim to otkriju, mogu svojim radnicima uliti strah u kosti prijetnjom: „Ako vam se ne sviđa, preselićemo fabriku na Balkan i oni će biti presrećni da rade za polovicu vaše plate“. Poslednja barijera koju moramo prevladati kako bi smo se sa ponosom okitili titulom najkonkurentnijih država, barem kada se radi o troškovima radne snage, su afričke zemlje Togo, Ruanda, Tunis, Kenija, Mauritanija, gdje su prosječne plate od 250 do 330 dolara mjesečno.

26. Kako se upravlja novcem „međunarodnih penzionera“: Podaci privatni, skandali javni
Do skoro, dostupni podaci o tome kako se upravlja penzionim fondovima međunarodnih organizacija bili su veoma šturi, uprkos činjenici da iste te organizacije insistiraju na transparentnosti svih ostalih. Situacija je počela da se menja zahvaljujući nezadovoljnim inasajderima, a sukob sindikalaca UN i rukovodstva penzionog fonda ove organizacije oko toga da li će predložene promene prepustiti upravljanje sredstvima za aktuelne i buduće penzije bankarima i investicionim fondovima – prerastao je u međunarodni skandal.

28. Kako finansijske institucije posluju sa sportskim klubovima: Više od igre
Veliki sportski klubovi neprekidno koriste finansijske instrumente koji bi, po teoriji, trebalo da im pomognu da sa manje nepotrebnih troškova raspolažu svojim budžetima. Praksa, naprotiv, pokazuje da se u većem broju slučajeva takva strategija završava malverzacijama posle kojih klubovi ostaju sa praznom kasom, a njihovi čelnici sa napunjenim džepovima. I to ne samo na Balkanu.

30. Upravljanje finansijama na tržištu umetnina: Umetnost „pod lupom“
Tržište umetničkih i kolekcionarskih predmeta je pod dvostrukom „lupom“: dok s jedne strane raste interesovanje ulagača za umetnost kao finansijski isplativu investiciju, s druge se nameće sve veća potreba da se uklone pretnje poput manipulisanja cenama, sukoba interesa i nedostatka transparentnosti, koje ovo tržište čine veoma rizičnim i sprečavaju intenzivniji razvoj legalnog poslovanja.

32. Koliko je finansijska konsolidacija doprinela privrednom rastu: Samo rast od pet dosto donosi poboljšanje
Iako su rezultati u smanjenju budžetskog deficita impresivni a rast udela javnog duga u BDP zaustavljen, ne možemo biti zadovoljni prilivom stranih investicija, niti privrednim rastom koji je manji od 5% godišnje. Uz to, Srbija koja već plaća ekonomsku i političku cenu turbulencija unutar EU, posebno je osetljiva na aktuelna previranja u regionu, kaže za „Finansije Top“ profesor emeritus FEFA i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja.

 

Banke

35. Bankarski sektor u 2016: Krediti i dalje na policama
Ni protekle godine domaći bankarski sektor nije uspeo da se trgne iz višegodišnje hibernacije, dok su boljem krajnjem rezultatu doprinos dali počeci rasplitanja klupka loših kredita gomilanih u prošlosti. Na vidiku još uvek nema zamaha kreditne aktivnosti, premda bi nastavak prošlogodišnjeg privrednog rasta i sve manji prinosi na državne hartije mogli dati naznake ponovnog uključivanja banaka u igru.

38. Bankarsko tržište u Srbiji u 2017. godini: Konsolidacija je već na delu
Akvizicije preduzete u ovoj, kao i one u prethodne tri godine, potvrđuju da je konsolidacija domaćeg bankarskog tržišta neminovna. Grčke, kao i srpske banke koje su makar delimično u državnom vlasništvu se čine kao dve najverovatnije grupe banaka za prodaju i spajanja u neposrednoj budućnosti. One koje ostanu na tržištu, biće suočene sa brzim promenama, kao i sve druge banke u svetu.

42. Problematični krediti u Evropi i Srbiji: Ima li rešenja?
Budući da su NPL sada već jasno identifikovani kao pretnja za poslovanje i održivost bankarskog sektora, treba očekivati da će banke aktivnije pristupiti upravljanju problematičnim kreditima, čak i po cenu manjih ili većih gubitaka prilikom njihove prodaje. Problematične kredite, međutim, ne treba posmatrati samo kao problem pojedinačnih banaka ili bankarskog sektora, već su neophodna strateška rešenja i odgovarajući plan, delovanje i saglasnost većine ekonomskih, pravnih i političkih aktera na tržištu. Čini se iz dosadašnjih iskustava da je u rešavanju problema NPL-a verovatno najvažnija istrajnost u delovanju. I najbolji plan je loš ukoliko se ne sprovodi.

46. Realna slika o stanju problematičnih kredita u Srbiji: Čekaju nas vruća leta na finansijskom tržištu
U ekonomskim krugovima se spekuliše da je zvanična cifra od tri milijarde evra problematičnih kredita u Srbiji rezultat fleksibilne metodologije klasifikacije kredita, te da je njihov realan nivo blizu pet milijardi evra. Zajedno sa potraživanjima banaka u stečaju, zatim sa potraživanjima stranih banaka po osnovu tzv. kros border kredita, kao i nenaplativim potraživanjima Fonda za razvoj Republike Srbije, „bruto iznos“ NPL bi, prema pesimističkim procenama, mogao da iznosi i do osam milijardi evra. Trenutno, usled daleko veće ponude nego tražnje za NPL na domaćem tržištu, njihova cena je relativno niska, ali je izvesno da nas očekuje nekoliko veoma vrućih leta kada se radi o ovoj temi.

50. Finansije 4.0: Pametne banke menjaju igru
Kako će banke i finansijski sektor odgovoriti na izazove četvrte industrijske revolucije? Mnoge banke ne usvajaju inovacije brzinom koja bi im očuvala kompetitivnost, ali one najagilnije uveliko menjaju tradicionalni način poslovanja, od prilagođavanja usluga mladim i digitalno veoma zahtevnim klijentima, do primene robotike u finansijama.

54. Uloga banaka u finansiranju domaće IT industrije: Mogućnosti veće od prakse
Mada banke ni u svetu nisu prva adresa kojoj se softverske kompanije obraćaju za finansijsku podršku, budući da je reč o ulaganjima sa vrlo neizvesnim ishodom i visokim rizikom, u Srbiji se njihova uloga uglavnom svodi na pružanje različitih vrsta garancija izvođačima IT projekata. S druge strane, banke u svojoj ponudi imaju niz finansijskih instrumenata kojima mogu da pospeše poslovanje domaće IT industrije, ali i digitalizaciju ukupne privrede, a koji nisu dovoljno prepoznati na ovdašnjem tržištu.

56. Rizik kreditiranja velikih kompanija: Političari naplaćuju proviziju, a građani otplaćuju kamatu
Banke mogu da izbegnu neformalni politički uticaj, koji se po pravilu vezuje za velike kompanije, ali ga ne izbegavaju zbog želje da plasiraju velike sume slobodnih sredstava kroz kredite. Vladini ljudi sugerišu bankama da će protežirana preduzeća otplatiti odobrene kredite i takav model ponašanja se koristi svuda u svetu, ali kada se pozajmice ne vrate, dugovi ostanu na naplatu državnom budžetu, odnosno svim građanima. Ovakav „poslovni aranžman“ koštao je građane Srbije oko milijardu evra od 2000. godine.

60. Da li pad kamata podstiče rast bankarskih provizija: Kako se uzme
Na pitanje da li je pad kamata podstakao rast bankarskih provizija, u Srbiji nema jedinstvenog odgovora. Naprotiv, naši sagovornici iznose protivurečne ocene – od kategoričkih tvrdnji da se ove naknade ne menjaju, preko konstatacije da se širi njihov obuhvat uz pad pojedinačnih iznosa, do izjava da je trend spuštanja kamata uticao da se banke okrenu ka provizijama kao novom načinu prihodovanja, te da su one porasle u svim uslugama izuzev kada je reč o digitalnim transakcijama. Jedino što je nesporno jeste računica da je njihov doprinos profitu i dalje značajno manji od naplaćenih kamata.

62. Anketa BiF

68. Tabele

 

Osiguranje

79. Osiguranje u 2016: Biće bolje, neko viče…
Dok je prethodna godina za osiguravajuće kuće u Srbiji protekla u znaku prilagođavanja novom Zakonu o osiguranju, a tržište zabeležilo blagi rast, u svetu je opasnost od rizika terorizma nadmašila rizik od elementarnih nepogoda. U narednom periodu, osiguravači će morati ozbiljno da se transformišu, kako bi se prilagodili klijentima koji su svoje navike formirali pod uticajem „pametnih“ t ehnologija.

82. Privatno zdravstveno osiguranje: Bolje lečenje uz racionalnije troškove
Privatno zdravstveno osiguranje bi u Srbiji trebalo da bude dopuna obaveznog zdravstvenog osiguranja, a prvi koraci u tome su razvoj usluga koje ne postoje u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ili su na kvalitetnijem nivou, kako bi se smanjili izdaci pojedinaca na usluge zdravstvenog osiguranja „iz džepa“. Neophodno je uvesti još podsticajnije poreske olakšice i izjednačiti status privatnih i državnih pružalaca medicinskih usluga, čime bi se povećala raspoloživost resursa, uticalo na brzinu i kvalitet pružene usluge.

86. Drajv, aplikacija koja podstiče bezbednu vožnju: Osiguranje kao igranje
Bez prenosivih pametnih uređaja više ne možemo da zamislimo svoju svakodnevicu, pa smo u skladu sa tim u dobroj meri postali zavisni i od velikog broja aplikacija namenjenih za mobilne platforme. Iako nam većina njih više „oduzima“ vreme nego što nam ga štedi, povremeno se u ponudi pojave i veoma korisne alatke, koje istovremeno imaju edukativan i zabavan karakter. Sa tom idejom je Triglav osiguranje nedavno plasiralo svoju aplikaciju, prvu takve vrste u regionu Adria, koja za cilj ima da „natera“ vozače da voze po propisima.

88. Anketa B&F

90. Tabele

 

Lizing

99. Rast tržišta lizinga u Srbiji i Evropi: Sve značajnija podrška privredi
Vrednost novozaključenih lizing ugovora u Srbiji u 2016. godini iznosila je 338 miliona evra, što je za 40 miliona više u odnosu na isti period godinu ranije, dok je vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u prvom kvartalu 2017. porasla za 18,7% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosila je 69 miliona evra.

101. Značaj investicija za razvoj Srbije i doprinos lizing industrije: Odličan saveznik
Podizanje efikasnosti investicija je mukotrpan proces, u kome je neophodno da država ima i ostavi prostora brojnim saveznicima. I upravo tu vidim značaj za lizing industriju, koja suštinom svog poslovanja – finansiranjem osnovnih sredstava, svakako jeste jedan od priprodnih partnera privredi i državi u cilju investiranja i, posledično, podizanja ekonomske aktivnosti.

102. Tabele

 

Fondovi

107. Privatni penzijski fondovi: Značajni prihodi za treće doba
Privatni penzijski fondovi do sada su isplatili gotovo 60 miliona evra privatnih penzija, a dosadašnji ostvareni rezultati za članove su veoma pozitivni. Suštinu štednje u penzijskom fondu predstavljaju redovne uplate na duži vremenski period, dok iznos same uplate ne mora biti veliki.

110. Tabele

 

Faktoring

117. Poslovanje faktoring kompanija u Srbiji: Prepreke za rast
Nakon uzleta faktoringa na domaćem tržištu koji je ostvario rekordan promet od 687 miliona evra u 2013. godini, velike faktoring kuće koje su godinama beležile rast aktive, usled koncentracije loših plasmana i velike izloženosti privrednim društvima koja su zapala u finansijske teškoće ušle su u gubitke, što se odrazilo i na rezultate celog sektora.

119. Tabele

 

Revizija

121. Kako izabrati kvalitetnog revizora: Ključni doprinos uspehu kompanije
Revizor nije samo onaj „dosadni“ što dođe kod klijenta, najčešće mu uzurpira kancelariju, zaustavi tekuće poslove, i još na sve to kritikuje, kritikuje, kritikuje… Kvalitetan revizor je medijator, osoba koja će svim trećim zainteresovanim licima – bankama, poreskim organima, državi, potencijalnim investitorima, klijentima, preneti informaciju o klijentovim finansijskim izveštajima, tako što će dati svoj sud, ocenu, razumevanje koje s tržišnog aspekta i te kako ima svoju vrednost.

123. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

 

Berze

125. Poslovanje Beogradske i berzi u regionu: Pomaci bez pravog zamaha
Iako je ne Beogradskoj berzi u 2016. ostvaren najviši godišnji promet još od 2009. godine, uvedene nove funkcionalnosti trgovačkog sistema i proširena regionalna saradnja, izostanak bilo kakvih naznaka da će neke od najkvalitetnijih domaćih kompanija biti uskoro uključene u trgovanje, ograničavaju mogućnosti domaćeg tržišta kapitala da privuče veći broj velikih investitora. Njihovu pažnju, usled izuzetno niske likvidnosti i uz nepromenjen kvalitet investicionih alternativa, nisu značjnije privukle ni berze u regionu.

128. Rekordan rast tržišta akcija u svetu: Kriza? Koja kriza?
Pored mnogobrojnih faktora rizika, pre svega geopolitičkih, tržišta akcija u svim delovima sveta beleže rekordne nivoe — i to iznad onih iz 2007. godine, pre početka globalne finansijske krize. Da li će se rast nastaviti i šta ga može zaustaviti?

130. Poreske implikacije trgovanja hartijama od vrednosti za fizička lica: Oporezivi deo uspeha
Pored već poznatih faktora koji koče razvoj finansijskog tržišta u Srbiji, kao što su nedostatak novca, slaba finansijska pismenost ili jednostavno drugačije kulturno nasleđe, nametnuo se još jedan ograničavajući faktor – porez.

132. Tabele

 

Podrška zdravom razumu

Šta običan čovek ima od teorija?
Književnica Džejn Ostin nije bila ekonomista, ali je savršeno znala da izračuna da žena u Engleskoj njenog doba, prebogatom neženji „u zube ne gleda“. Najsiromašniji stanovnik najsiromašnije države, bez ikakvog ekonomskog obrazovanja, zdravorazumski pretpostavlja da mu je najisplativija šansa da pobegne od siromaštva – beg iz sopstvene u neku bogatu zemlju. Tone knjiga su napisane o tome zašto su se raspali SSSR i SFRJ, a malo ko je uzeo u obzir iskustveno dokazanu činjenicu da kao što je u stvarnom životu teško održiva ljubav između Pepeljuge i princa, tako je prilično izvestan razvod među različitim etničkim zajednicama, od kojih najbogatija ima osam puta veći dohodak od najsiromašnije. Kada bi se savremena ekonomija malo više oslanjala na vekovno iskustvo o ljudskoj prirodi nego na matematičke modele i računare, možda bi se i izvukli iz permanentne krize. U prilog tome, donosimo nekoliko kratkih i nesvakidašnjih osvrta kako ekonomska teorija potvrđuje ljudsko iskustvo u kojoj meri materijalno blagostanje ili oskudica oblikuju život pojedinca, iz knjige „Bogataši i siromasi: kratka i neobična istorija globalne nejednakosti“, ekonomiste Branka Milanovića.

141. Ljubav i bogatstvo: Zbogom gordosti pred bogatim neženjom

142. Koliko je Vaših prihoda određeno na rođenju: Lokacijska premija i kazna

143. Može li nekoliko zemalja da postoji u jednoj: Razvod zbog novca

 

Vremeplov

144. Engleski novinar o srpskim finansijama: Serbija, raj siromašnih
Najjednostavnija stvar na svetu je da se na novac dat na zajam u Srbiji – uz uzimanje hipoteke ili nekog drugog apsolutno sigurnog zaloga – dobije kamata od 9 ili 10%. Takvog zajmodavca Srbi bi posmatrali kao velikog filantropa, jer srpski zajmodavci doslovno piju krv srpskim zajmoprimcima, poručivao je stranim investitorima engleski novinar Herbert Vivijan krajem 19. veka, pozivajući ih da ulažu u ovu zemlju „neverovatnog potencijala, izvanredno plodnu, sa istorijom čudesnijom od svake bajke i herojima koji bi jednog dana mogli da izazovu metež u Evropi“.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *