Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / 4 koraka do dobrog internet sajta
BiF Analize Čitajte B&F online

4 koraka do dobrog internet sajta

internet
Redakcija BIF on 12/07/2017 - 12:03 in B&F Plus, IT i nauka

This post has already been read 388 times!

Neki bi samo da ih dizajniraju, neki bi samo da ih programiraju, a ti internet sajtovi, da bi bili oni pravi, zaslužuju da neko razmišlja o njihovom konceptu i sadržaju…

Krajem devedesetih godina prošlog veka, jedan poznanik me je, znajući da se bavim „tim Internetom“, pitao da mu napravim internet sajt za njegovu firmu. Moje pitanje njemu je glasilo: „Dobro, može, nego da li imate i neke tekstove, fotografije… nešto što ćemo da stavimo na taj sajt?“. Odgovor je bio epohalan: „Ma, pusti to, čoveče, napravi nam sajt!“.

Zvuči čudno, ali i danas postoje ljudi koji ne shvataju od čega se sastoje internet sajtovi i od čega počinje rad na na izradi sajta. A sajtovi su oduvek bili (i biće) sastavljeni od tri komponente: sadržaja, dizajna i programiranja. Broj, vrsta i obim sadržaja se uvećavao u poslednje dve decenije, modernizovao se i ulepšavao dizajn, menjale se tehnologije programiranja i složenost funkcionisanja sajtova. Ipak, i danas, a i ubuduće, prvi korak u radu na bilo kom sajtu je osmišljavanje njegovog koncepta. O svemu tome, a i o tome zašto je sadržaj najbitnija komponenta svakog sajta, čitajte u priči koja sledi…

Koncept, pa sve ostalo…

Koncept internet sajta utiče na sve njegove pominjane tri komponente, pa zato i jeste prvi korak u ozbiljnom pristupu izradi sajta. Koncept daje odgovore na brojna pitanja, a dva najvažnija su: koja je namena sajta i kojim ciljnim javnostima se obraća? Iz toga proizilazi i šta sve treba ili ne treba da se pojavi na sajtu, kao i kako da se to na njemu rasporedi. Mora da se zna i šta se od posetilaca očekuje da urade na sajtu, to jest kakvi su željeni efekti postojanja sajta – promocija, prodaja, prijavljivanje, podrška ili nešto peto… Odgovori na ova pitanja govore kako sve to treba da izgleda i da funkcioniše.

Kroz koncept se definiše struktura sajta, sagledana kroz teme koje se obrađuju na njemu i logične celine u koje je sadržaj raspoređen. Raspored sadržaja po odeljcima sajta i veb stranama daje i način navigacije i broj nivoa navigacije kroz sajt. Ciljna publika i ciljano tržište utiču na to da li će sajt da bude na nacionalnom internet domenu (kao što su .RS i .СРБ) ili generičkom domenu (.COM i drugi). Potrebe i mogućnosti vlasnika sajta definišu i da li je možda potrebno više naziva internet domena, radi potpune zaštite internet identiteta. Takođe, ako postoji više jezičkih verzija sajta, namenjenih tržištima u različitim državama, svaki od jezika zaslužuje poseban sajt na adekvatnom nacionalnom internet domenu. Kada se kroz koncept sagledaju potrebne funkcionalnosti sajta, one su i zahtev za kreatore sadržaja, dizajnere i programere, a istovremeno i veoma utiču na izbor adekvatnog proizvođača budućeg internet sajta.

Sadržaj: posetioci ga traže, a Gugl pretražuje

Presudan element za uspeh bilo kog sajta je sadržaj, koji mora da bude prilagođen i ljudima i pretraživačima. Sadržaj koji je primeren posetiocima, logično strukturiran i redovno ažuriran, je ono zbog čega posetioci dolaze na sajt, vraćaju mu se i preporučuju ga drugima. Ali, ništa manje je bitna i činjenica da je sadržaj ono što Gugl pretražuje, tako da se SEO najviše zasniva na optimizaciji sadržaja sajta. Profesionalno napisane tekstove, sa pravilno raspoređenim ključnim rečima, vole i posetioci i pretraživačka mašinerija. A ta mašinerija u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima koji su na nacionalnim internet domenima, jer u 97% pretraga preko Gugla korisnici, logično, traže sajtove namenjene lokalnom tržištu. To važi za bilo koju zemlju u svetu, pa i za Srbiju.

Dobar internet sadržaj je formatizovan na pravi način i povezan internim i eksternim linkovima, ali i optimizovan za deljenje kroz društvene medije. Pored tekstova, i svi ostali sadržaji na sajtu (ilustracije, multimedija, personalizovani i interaktivni sadržaji) imaju posebne standarde za pravilnu optimizaciju za objavljivanje na sajtu, što podrazumeva korišćenje formata datoteka koje najviše odgovaraju posetiocima, uz zadržavanje željenog kvaliteta sadržaja. Na primer, nije svejedno da li je neka fotografija na sajtu GIF, JPG ili PNG, jer odluka o vrsti fajla nosi brojne posledice vezane za stepen i način kompresije i direktno se odražava na kvalitet prikaza i veličinu fajla.

A kada posetioci vide i pročitaju to što je na sajtu, skoro svi vlasnici sajtova žele da nekako i komuniciraju sa njima. Osnovni način poslovne internet komunikacije je, i dalje, adresa elektronske pošte. Bilo bi neozbiljno da ta adresa ne bude na sopstvenom internet domenu, na kome je i adresa sajta.

Dizajn prilagodljiv svakom sokoćalu

Dizajn internet sajta može da se reši na najmanje dva načina: kupovinom (ili besplatnim preuzimanjem) gotovih tema – dizajn šablona, ili namenski kreiranim, originalnim dizajnom. Ovo drugo je naravno skuplje, duže traje, ali i više daje u smislu prilagođenosti potrebama i navikama ciljnih javnosti, a taj jedinstven vizuelni identitet je i ono što ga izdvaja od ostalih sajtova. Ključni zahtev savremenog dizajniranja sajtova je da to bude responsive web design, onaj koji se prilagođava za prikazivanje na različitim veličinama monitora i ekrana, na desktop i tablet računarima i pametnim telefonima, jer procenat pregledanja sajtova na mobilnim uređajima je odavno prešao 50%.

Rad na dizajnu sajta počinje definisanjem okvirnog izgleda veb strana i sistema navigacije, u skladu sa usvojenim konceptom, strukturom i sadržajem. Dizajner mora da brine i o grafičkim standardima naručioca, traženim funkcionalnostima sajta i drugim posebnim zahtevima interfejsa. Posle usvajanja vizuelnog identiteta sajta u formi slika, prelazi se na njegovu implementaciju kroz kodiranje HTML-a i CSS-a i kreiranje šablona za potreban broj različitih veb strana. U finalnoj proveri dizajna se radi i optimizacija grafičkih elemenata i provera prikaza u različitim čitačima i na mobilnim uređajima.

Programiranje koje pokreće sajt

I sam naziv – Content Management System (CMS), potvrđuje da je suština svakog sajta sadržaj kojim taj sistem upravlja. CMS može da bude baziran na open source, custom i drugim rešenjima. Popularna open source rešenja su WordPress, Joomla i Drupal, a koje je pravo rešenje zavisi od potreba i mogućnosti vlasnika budućeg sajta. Od savremenog CMS-a se očekuje da potpuno podržava, između ostalog, SEO tagovanje i SEO Friendly URL adrese, WYSIWYG editor za lako i brzo formatiranje sadržaja, različite formate ilustracija i multimedije, analitiku posećenosti sajta…
Dok se sajt programira treba da bude na nekoj skrivenoj, radnoj internet adresi, tipa test.domen.rs. Na toj adresi se obavlja i integracija dizajna u CMS, unošenje sadržaja u CMS, provera svih funkcionalnosti sajta, provera ispravnosti HTML-a i CSS-a, provera unetog sadržaja i SEO elemenata i otklanjanje uočenih problema. Pre prebacivanja sa te razvojne na glavnu hosting lokaciju, obavi se zaštita hostinga i CMS-a od neželjenog pristupa – i sajt je spreman za posetioce.

Autor teksta: Lazar Bošković, marketing, PR i internet consultant

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *