Close
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 139/140: Šta je danas kvalitet – Sveti standardi, relativna praksa
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 139/140: Šta je danas kvalitet – Sveti standardi, relativna praksa

140 naslovna
Redakcija BIF on 17/07/2017 - 12:49 in Novi brojevi

This post has already been read 3940 times!

Iako se danas svi zaklinju u standarde, skorašnji skandali u Folksvagenu i trgovačkim lancima Tesco, Aldi i Lidl, samo su neki od primera da bezbrojni papiri o ispunjavanju svih proizvodnih pocedura nisu garancija za proklamovani kvalitet u praksi. Suštinska svrha standardizacije – da unifikuje kvalitet određene robe ili usluge širom planete, u tržišnoj konkurenciji prilagođava se „na mala vrata“ i drugim ciljevima. Tako, neprestano proizvođenje novih standarda može poslužiti za diskvalifikaciju potencijalno konkuretnijih proizvoda iz manje razvijenih zemalja, u koje se, s druge strane, isporučuje skupa roba sumnjivog kvaliteta pod firmiranom markom i na taj način i najbukvalnije primenjuje jedna od proklamovanih prednosti standardizacije – rezanje proizvodnih troškova. Logika maksimalnog profita po svaku cenu i što pre, proizvela je menadžere koji svuda i u svakoj prilici primenjuju kresanje troškova i otpuštanja zaposlenih kao čarobnu formulu za povećanje prihoda i dobiti, a aktuelna marginalizacija kulture za račun profitabilne vulgarnosti predstavlja najveći totalitarni izazov našeg vremena.

 

Periskop

8. Procena ekonomskih rizika u 160 zemalja: Novi uspon Starog kontinenta
Evrozoni prete manji ekonomski rizici nego američkoj privredi, Rusija iskazuje bolje pokazatelje ekonomskog opravka od Kine, a najveći izazovi predstoje zemljama Bliskog Istoka, naročito nakon produbljivanja krize oko situacije u Kataru. Kada se globalna privreda, umesto geografski, razloži po delatnostima, najveći uspeh beleže automobilska i poljoprivrednoprehrambena industrija, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju kompanije za osiguranje potraživanja Coface.

11. Ekonomske posledice i mogući epilozi katarske krize: Korak predaleko
Zahtevi koje je Saudijska Arabija sa svojim saveznicima isporučila Kataru uveliko se porede sa austrougarskim ultimatumom Srbiji koji je pre više od jednog veka pokrenuo prvi rat globalnih razmera. Svedoci smo najozbiljnije krize u Persijskom zalivu još od 1991. godine, a razmere moguće štete kreću se od pogoršanja makroekonomskih indikatora, preko promena geopolitičkih pozicija u regionu, do ozbiljnog ratnog sukoba koji bi se osetio na čitavoj planeti.

14. Specifičnosti japanskog tržišta: Velika i voljena nepoznata
Japan je zemlja inovacija, ali je suštinska karakteristika njegovog društva i privrede da se sve odvija u kontinuitetu, bez oscilacija i sa što manje poremećaja. Ko želi da posluje na ovom tržištu mora tome da se prilagodi, ali će mu se taj napor dugoročno veoma isplatiti.

16. Protivurečnosti irskog oporavka: Stvarno ili finansijski modifikovano čudo?
Zahvaljujući drugačijim prioritetima u štednji, ulaganjima u decu, mlade i obrazovanje, potenciranju novih tehnologija, izrazitim poreskim olakšicama i okretanju izvozu uz podršku ogromne dijaspore, Irska je napravila „korak od sedam milja“ u ekonomskom oporavku nakon finansijske krize. Ipak, sve više analitičara upozorava da je u ovom poreskom raju na delu finansijski inženjering, kojim su privredni i rast izvoza dobrim delom ostvareni samo – na papiru.

Biznis

18. Nejednakosti u globalnoj trgovini: Ja tebi avion, ti meni cipele
Obrazac u globalnoj trgovini između Istoka i Zapada je očigledan. Azija izvozi jeftinu robu za široku potrošnju, a Zapad pokušava održati primat u „prodaji pameti“ kroz naprednu tehnologiju i nevidljivo ali skupo intelektualno vlasništvo, uz značajno učešće hrane i energije u izvozu kao strateških proizvoda.

20. Poslovanje domaće privrede u 2016. godini: Uspeh na račun dobavljača
Mada je domaća privreda u prethodnoj godini zabeležila rast prihoda i profita, njeno poslovanje je i dalje pratila visoka zaduženost i niska likvidnost. Velike kompanije su kratkoročne kredite zamenile finansiranjem na račun dobavljača, odnosno prolongiranjem svojih obaveza prema njima, što je nekima izazvalo probleme sa likvidnošću i blokade računa.

22. Opravdanost regulacije cena električne energije u Srbiji: Jeftino za domaćinstva, skupo za privredni rast
U Srbiji je prosečna maloprodajna regulisana cena za domaćinstva značajno niža u odnosu na „punu ekonomsku cenu“, tako da nema zainteresovanih snabdevača na ovom segmentu tržišta, a i da ih ima, kupci nemaju interesa da menjaju garantovanog snabdevača koji im nudi jeftiniju cenu od bilo kog drugog. Neodrživo poslovanje garantovanog snabdevača, međutim, smanjiće ulaganja u modernizaciju a time i proizvodnju. Imajući u vidu da je JP „EPS“ zamajac celokupne srpske privrede, pad njegove proizvodnje je neminovno povezan i sa padom BDP, u šta smo se uverili početkom ove godine.

26. Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarge Srbija: Cement za izgradnju ekonomije
Nakon veoma dobrih reakcija kupaca povodom novog proizvoda u Srbiji – različitih tipova „Lafarge kuća“, u pripremi je i nova serija porodičnih kuća, najavljuje Dimitrije Knjeginjić, direktor kompanije Lafarge Srbija. O pozitivnim trendovima u domaćoj građevinskoj industriji svedoči i sve veća potražnja za cementom više klase koji se uglavnom koristi u većim projektima, kaže Knjeginjić, a cement proizveden u Srbiji će dobiti priliku za značajnije prisustvo na evropskom tržištu kada EU bude u potpunosti ukinula subvencije za smanjenja emisije ugljen-dioksida u građevinskoj industriji.

Finansije

28. Najveći finansijski rizici u ovoj godini: Oprez za centralne banke
Od podizanja referentnih kamatnih stopa ne sme se odustati, ali ih ne treba ni podizati previše naglo, upozorava Banka za međunarodna poravnanja u svom godišnjem izveštaju. Osim traženja preciznog recepta za doziranje fiskalnih olakšica, ovogodišnji rizici za globalnu privredu su i rast dugova zemalja u razvoju, ali i najava protekcionizma u državi koja odavno važi za najrazvijeniju – u Americi.

30. Nerazumljivost i netačnost finansijskih izveštaja: Simplificirano rečeno – brejn vošing
Političari i ekonomski analitičari se često, u pokušaju da predstave rezultate koji odgovaraju njihovim interesima, veoma kreativno služe terminima i frazama nerazumljivim široj javnosti. To, međutim, nije jedini problem na domaćoj sceni – u Srbiji postoji, kažu sagovornici B&F-a, veliki prostor za lažno finansijsko izveštavanje, a posledice takve prakse nedavno smo mogli da vidimo i prilikom pokretanja stečaja Dajners Internešenela.

32. Najmanje zadužene države na svetu: Po dugu se zemlja poznaje
Recept za funkcionisanje države bez zaduživanja liči na „Vukajlijin“ predlog za uštede u studentskom budžetu: doručak prespavaj, za ručak si na dijeti, a za večeru ranije idi u krevet. Dakle, ako teritorija nije velika, ako nema puno stanovnika, ako se ne razvijaju usluge javnog sektora niti poseduje sopstvena moneta – nema ni spoljnog duga. Ipak, da na listama najmanje zaduženih ne budu samo poreski rajevi, bliskoistočni naftaši i najsiromašnije zemlje sveta pobrinule su se države poput Norveške.

34. Društveno odgovorno investiranje Profit, ali ne po svaku cenu
Težnju za ostvarivanjem profita sve češće prati i dimenzija etičkog investiranja, koje podrazumeva odabir samo društveno odgovornih kompanija i zaobilaženje investicionih alternativa ukoliko nanose štetu širem društvu. Moderni biznisi su, međutim, postali prilično kompleksni, te je veoma teško razdvojiti društveno odgovorne firme od onih koje ne polažu mnogo na ovu praksu, s obzirom da ne postoji jasan konsenzus oko samih kriterijuma šta je društveno odgovorno ponašanje.

Temat – Šta je danas kvalitet: Sveti standardi, relativna praksa

39. Razlika između standarda i kvaliteta: Prvo ne garantuje drugo
Urbana legenda kaže da su buster-motori za spejs šatl morali da budu prečnika koji odgovara širini železničke pruge kojom su ih transportovali iz fabrike. Pruga je te širine zato što su je gradili engleski inženjeri, u skladu sa standardom svoje zemlje, preuzetim od tramvajskih šina. Šine su toliko široke zato što su građene po uzoru na kočije, koje su opet pravljene po istim merama kao ratne dvokolice starih Rimljana. Standardi su večni, poentira se u toj priči, ali zato svako doba piše sopstvenu definiciju kvaliteta.

41. Uvoz robe u jugoistočnu Evropu: Niži kvalitet po višoj ceni
Istraživanja pokazuju da su isti proizvodi na tržištu zapadne i istočne Evrope često različitog kvaliteta. Dešava se, čak, da se u konzervama istog proizvoda na dva tržišta nalaze dve potpuno različite vrste ribe. Neobavešteni pojedinac bi pomislio da se u siromašnije zemlje šalje roba lošijeg kvaliteta radi pristupačnosti kupcima, međutim to nije slučaj – u manje razvijene zemlje uvoze se i manje kvalitetni proizvodi koji u njima više koštaju nego, na primer, u Nemačkoj. Nekoliko zemalja se već zvanično pobunilo zbog ove prakse, međutim u Srbiji se ovim pitanjem za sada bave samo udruženja potrošača.

44. Kvalitet hrane nekad i sad: Mestimično jestivo
Da biste uneli količinu vitamina A koju su vaši preci nalazili u jednoj breskvi pedesetih godina, danas morate pojesti više od 50 komada ove voćke. Pad nutritivne vrednosti hrane samo je jedna od posledica intenzivne poljoprivredne proizvodnje i klimatskih promena. No, kada je kvalitet današnje hrane u pitanju, nije sve tako crno – naučnici intenzivno rade na ukrštanju vrsta kako bi stvorili otpornije domaće životinje i kvalitetnije biljke. Jedna od najavljenih inovacija, „tropska krava“ koja dobro podnosi visoke temperature, mogla bi šetati vrelim američkim pašnjacima već za tri godine.

46. Kraj kulture? Kada ne postoje vrednosti, nema ni kritike
Aktuelna marginalizacija kulture je najveći totalitarni izazov našeg vremena, pogotovo jer otvara široko polje manipulacijama. Gušenje tabloidnim sadržajem i rijaliti emisijama, i „provala“ banalnog privatnog sadržaja u javni prostor potiskuju postojanje javnog dijaloga, građanske samosvesti i kritičkog razmišljanja. Na taj način se stvara gomila ljudi koja nema nijedan sistem vrednosti već prati samo najniže nagone, kaže Gojko Božović, direktor izdavačke kuće „Arhipelag”, u razgovoru o tome zašto je kultura izgubila moć da utiče na najvažnije promene u društvu.

48. Koliko su zaista kvalitetni današnji menadžeri: Daj dividendu danas, a sutra šta bude
Menadžeri su postali najozbiljnija konkurencija umjetničkim i sportskim zvijezdama i „celebritijima opšte prakse“, otimajući im prostor na TV, naslovnicama od poslovnih magazina do novina za domaćice, kao simboli uspjeha u životu, bogatstva i mudrosti. Barem do bankrota kompanija koje su tako uspješno vodili.

Intervju

52. Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji: IKEA je deo drugog talasa globalizacije u Srbiji
“Kao neko ko je duboko povezan sa Srbijom još od sredine osamdesetih godina, i ko je ovde video teška vremena – ratove, bombardovanje, ubistvo premijera – mogu da kažem da je danas lepo biti ambasador. Ne živi se ni sada lagodno, ali se situacija poboljšava i ima nade da će životni standard rasti. Dolazak kompanije IKEA je deo tih pozitivnih procesa”, kaže NJ.E. gospodin Jan Lundin, ambasador Švedske u Beogradu.

Skener

56. Bojan Leković, KupujemProdajem: Promet robe iz oglasa kao na berzi
Najveća domaća platforma za internet oglašavanje od sada u svom radu koristi i „usluge“ veštačke inteligencije, sa ciljem preciznije klasifikacije preko 40.000 novih oglasa koje objavljuje svakoga dana. „Sa očekivanim rastom internet kulture u Srbiji, trebalo bi još više da poraste i tržište elektronskog oglašavanja, koje po obimu postavljenih oglasa već beleži rezultate poput daleko razvijenijih zemalja“, napominje Bojan Leković, osnivač i generalni direktor KupujemProdajem.

58. Drugačiji pogled na prodaju PKB-a: Zaboravljeni socijalistički preduzetnik
Kako bi se, da je živ, osećao Petar Zečević, koji je bio personifikacija za nastajanje jednog od najvećih poljoprivredno industrijskih giganata u Evropi i koga su sa poštovanjem posećivali menadžeri najvećih svetskih kompanija i banaka, kao i predsednici i krunisane glave mnogih država, kada bi prisustvovao privatizacionom mrcvarenju ostataka PKB-a?

60. Budućnost poslova i „ekonomija tezge“: Iskorak žena iz tradicionalnih zanimanja
Automatizacija i primena novih tehnologija više će ugroziti tipično „ženska“ zanimanja: do 2020. godine, za muškarce će se otvarati jedno radno mesto na tri izgubljena, dok je kod žena taj odnos više od pet izgubljenih za svako novo radno mesto. Budući da profesije u kojima se očekuje porast zapošljavanja već karakteriše izražena rodna neravnopravnost, rešenja za masovnije upošljavanje žena traže se sve više u netradicionalnim delatnostima, zasnovanim na podršci novih tehnologija i sve popularnijoj „ekonomiji tezge“

62. Socijalno uključivanje žrtava trgovine ljudima i nasilja: Rad je zaštitio ženu
Odgovarajuće obrazovanje i ekonomsko osamostaljivanje ključni su preduslovi u borbi protiv trgovine ljudima i nasilja nad ženama. Stoga Udruženje građana „Atina“ svoje korisnice podržava da se zaposle ili započnu sopstveni posao. Ovo udruženje i samo radi na tome da postane ekonomski nezavisno, kroz preduzeće Bagel Bejgl, čija su specifična i kvalitetna peciva veoma tražena na tržištu.

Nove tehnologije

64. Uputstva za osnivače startapova: Uspeti, a ostati svoj
Novac postoji i želi da vas upozna, ali morate da naučite kako da ga zainteresujete za svoju ideju. Pri tom, morate da pazite da ne „izgubite sebe“, odnosno da ne podredite svoje stavove vladajućim trendovima kako biste se dopali većini, već da pronađete način da se nametnete originalnim sadržajem, ističe Oren Simanian, jedan od pokretača veoma razvijene izraelske startap scene.

Nauka

68. Da li biljke imaju mozak: Grašak u školskoj klupi
Teza da biljke imaju neku vrstu mozga i dalje nije opšteprihvaćena u naučnoj zajednici, s obzirom da ne poseduju neurone. Ipak, najnovija otkrića upućuju na iznenađujuće sposobnosti biljaka da pamte, uče, broje, komuniciraju ne samo kroz vazduh, nego i pod zemljom, koristeći „biljni internet“. Dodatno, biljke pričaju različitim jezicima i u stanju su da prepoznaju rođake.

Koktel

70. Sport koji osvaja Srbiju: Šta rade Srbi kada ne rade? Trče!
Uvezena korporativna i startap kultura su za samo nekoliko godina izmenile radnu, ali i životnu filozofiju poslovnog sveta u našoj zemlji. Uporedo sa zahtevima modernog biznisa, međutim, javila se i potreba za kvalitetnijim „uspostavljanjem životne ravnoteže“ u ono malo slobodnog vremena koje preostaje po završetku rada. Zato se sada na ulicama srpskih gradova sve više ljudi bavi trčanjem – jednim od najdostupnijih, najpovoljnjih i najzdravijih sportova, koji, pride, ne zna za starosne granice.

72. Sudbina svetionika – od orijentira za mornare do pejzaža za fotkanje: Usputna stanica za turiste
Od kada se čovek otisnuo vodenim putevima, gradio je svetionike da ga drže dalje od opasnosti i vode ka željenom cilju. Svetionici su bili putokazi ili znaci upozorenja, podizani na morskim obalama i ostrvima, a gradila ih je čak i kopnena Srbija u svojim najvažnijim rečnim lukama. Danas, umesto vatre, sveća ili fenjera, svetionici koriste LED sijalice i napajaju se solarnom energijom, ali to nije dovoljno efikasno: zbog troškova održavanja i tehnološkog napretka, oni gube svoju osnovnu funkciju, pa postaju turističke atrakcije ili se zauvek gase.

74. Da li je matematika univerzalni jezik u svemiru: Vanzemaljci, čujemo li se?
Ukoliko izvan Zemlje ima inteligentnog života, on razume matematičke odnose i može da se sporazumeva pomoću njih, bez obzira da li su u pitanju binarne poruke, geometrijski oblici ili muzička harmonija. Od ove pretpostavke polazi većina savremenih astronoma kada pokušava da stupi u kontakt sa drugim svetovima, ali veći problem predstavlja mogućnost da su oni isuviše daleko ili da, jednostavno, ne žele da komuniciraju sa nama.

Komunikacije

76. Klikabilni naslovi u medijima: Nećete verovati u šta sve ne treba da verujete
Sa medijskih portala svakodnevno nas bombarduju šokantnim naslovima, ali klik na njih obično vodi na potpuno nebitne vesti. Analitičari prognoziraju da će ih, zbog kratkog zadržavanja posetilaca na takvim sajtovima, oglašivači sve više zaobilaziti, kao i da ćemo vremenom potpuno oguglati na ovakve medijske mamce. Dok se to ne desi, pomoć u borbi za kvalitetne informacije nudiće nam sajtovi i fejsbuk stranice koje prepričavaju sadržinu ovakvih vesti.

Reprint

78. Korporativna društvena odgovornost: U laži su kratke noge

Vremeplov

80. Zašto su žene bile nepoželjne u novinarstvu: Žena? Nikad! Pa pred njom ne smeš da kažeš ni prokletstvo!
Diskriminacija žena u novinarstvu tokom celog 19. veka i njihovo ograničavanje da pišu samo za „ženske strane“, pravdani su „argumentima“ da opasnosti novinarskog posla, koji uz to prate duvanski dim, potezanje iz pljoske i psovke, mogu samo da naštete ženskoj „urođenoj prefinjenosti“. Iako su pravi razlozi za ovakav odnos proisticali iz stava da žene nisu intelektualno sposobne za kvalitetno novinarstvo, pojedine novinarke su uspevale da dokažu – sasvim suprotno.

Otisak

82. O omraženim liderima
Voljeno/omraženi lideri niti znaju, niti žele da saznaju kako je Džon Stjuart Mil pre dva veka proklamovao da ako bi svi ljudi mislili isto, a samo jedan drugačije, nepoštovanje njegovog mišljenja značilo bi unižavanje demokratije. Oni znaju samo za izvitopereno tumačenje demokratije, po kojem većina daje odrešene ruke vladaocu. Njihovo ponašanje proističe iz dubokog nepoštovanja, čak prezira prema „demosu“

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *