Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji: IKEA je deo drugog talasa globalizacije u Srbiji
BiF Analize Čitajte B&F online

Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji: IKEA je deo drugog talasa globalizacije u Srbiji

ambasador švedske
Redakcija BIF on 20/07/2017 - 10:16 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 530 times!

“Kao neko ko je duboko povezan sa Srbijom još od sredine osamdesetih godina, i ko je ovde video teška vremena – ratove, bombardovanje, ubistvo premijera – mogu da kažem da je danas lepo biti ambasador. Ne živi se ni sada lagodno, ali se situacija poboljšava i ima nade da će životni standard rasti. Dolazak kompanije IKEA je deo tih pozitivnih procesa”, kaže NJ.E. gospodin Jan Lundin, ambasador Švedske u Beogradu.

Kao mladi diplomata, Jan Lundin je prvi put došao u Beograd 1984. godine, na vreme da oseti da su u socijalističkom raju neke harfe ozbiljno raštimovane. “Već tada je bilo jasno da su ekonomski temelji Jugoslavije uzdrmani, da se zemlja prezadužila u Titovo vreme, pa su počele svađe oko toga ko te dugove treba da vrati”, priseća se sagovornik B&F-a. Da dolaze još gora vremena postalo je jasno 1991. godine, dok je je obilazio potencijalne placeve za izgradnju robne kuće IKEA koja je trebalo da zameni “probnu” radnju švedskog giganta u blizini hotela Hajat. Tada mu je postavljeno pitanje da li misli da će biti rata, a on je, kao uostalom i mnogi Jugosloveni, još verovao da nagomilani politički i ekonomski problemi mogu da budu rešeni mirnim putem.

 
B&F: Između prethodnog i današnjeg pokušaja da IKEA otvori robnu kuću u Beogradu prošlo je 25 godina. Vidite li simboliku u tome?

J. Lundin: Prvo što sam pomislio je – eto koliko je vremena izgubljeno. Zbog tužnih događaja na ovim prostorima Srbija je dugo stajala u mestu, što je vidljivo u poređenju sa zemljama istočne Evrope, koje su isti period iskoristile da okončaju tranziciju. S druge strane, kao neko ko je ovde video teška vremena – ratove, bombardovanje, ubistvo premijera – mogu da kažem da je danas lepo biti ambasador. Ne živi se ni sada lagodno u Srbiji, ali se situacija poboljšava i ima nade da će se oporaviti i životni standard. Dolazak IKEA-e je deo tih pozitivnih procesa. IKEA je globalna sila, sa dve milijarde kupaca širom sveta, u robnim kućama i preko interneta. Takva je postala zato što efikasno i odgovorno posluje. U njenom dolasku u Srbiju vidim drugi talas globalizacije, što uliva nadu, pošto od prvog talasa područje bivše Jugoslavije nije imalo koristi. Nažalost, pokazalo se da jugoslovenska privreda nije bila konkurentna na globalnom nivou, a tokom perioda ratova i sankcija uništen je značajan deo industrije. Međutim, ono što građani sa pravom osećaju kao teret, a to su niske plate, danas Srbiju čini konkurentnom, što je temelj za njen budući oporavak.

 
B&F: Ali to je upravo i razlika u odnosu na vreme pre devedesetih, kada recimo nije bilo straha da će IKEA istisnuti sa tržišta domaće proizvođače nameštaja.

J. Lundin: Verujem da će dosta preduzeća doći u Srbiju upravo zato što ona ima budućnost unutar Evropske unije. Međutim, i pre nego što postane članica, vaša zemlja će biti konkurentna kao mesto za proizvodnju, i to ne samo za manuelnu industriju, već i za industriju usluga. Ovde će biti posla za sve. Kao primer navešću, recimo, instaliranje gama noža u Kliničkom centru Srbije, koji je isporučila švedska firma “Elekta”. Zahvaljujući toj modernoj tehnologiji, vaš zdravstveni sistem ne samo da može da pruži kvalitetniju uslugu svojim građanima, već i da kroz komercijalne aranžmane pruža usluge i pacijentima iz inostranstva. To je posao za lekare. Takođe, zahvaljujući odličnoj katedri za skandinavske jezike Filološkog fakulteta, kompanije kao što je Transcom danas u Beogradu zapošljavaju stotine ljudi koji govore švedski i koji su uspeli da obezbede radno mesto zahvaljujući poznavanju jednog relativno egzotičnog jezika.

S druge strane, brojna preduzeća iz Nemačke, Južne Koreje ili Italije uključuju srpske firme u svoje lance dobavljača. To će se desiti i sa IKEA-om. Ona ovde već kupuje oklagije za ceo svet od kompanije Standard Furniture iz Ćuprije, i biće još puno posla za dobavljače. To neće biti jednostavno jer je IKEA zahtevna, kao uostalom i svetsko tržište, no srpska preduzeća to razumeju i mogu da budu konkurentna na njemu.

 
B&F: U procesu evrointegracija Srbije, Ambasada Švedske posebnu pažnju poklanja programima koji se odnose na reformu pravnog sistema. Od stranih i domaćih investitora često čujemo da je pravni sistem ključ za priliv svežih ulaganja. U kojim aspektima pravne države Srbija beleži napredak, a koje mora da poboljša da bi postala članica EU?

J. Lundin: Mi Šveđani razumemo koliko je vladavina prava bitna za društvo u celini, kao i za privredu. Štaviše, vladavina prava je od krucijalnog značaja za unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji i regionu. Dešava se, recimo, da švedska preduzeća dolaze kod nas u ambasadu i izražavaju želju da organizujemo sastanke sa ministrima umesto da idu na sud i tako rešavaju sporove u vezi poslovanja. Kada među preduzećima postoji osećaj da se na sudu teško mogu rešiti problemi, onda je jasno da nešto možda nije u redu sa vladavinom prava i da na tome treba raditi. Zato snažno podržavamo reforme pravnog sistema, kao i borbu protiv korupcije. Imamo, takođe, dugogodišnju dobru saradnju sa srpskom policijom kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i nelegalne imigracije.

 
B&F: Srbija i Švedska ove godine obeležavaju stogodišnjicu diplomatskih odnosa. Kako one mogu da izgrade još bliže veze?

J. Lundin: Njih najbolje povezuju ljudi. U Švedskoj trenutno živi 130 hiljada Srba, a sve više je onih koji dele svoje vreme između dve zemlje i žive na dva mesta. Takođe, između Švedske i Srbije nema otvorenih pitanja. Što se Kosova tiče, naša želja je da se postigne sveobuhvatna normalizacija odnosa, ali nema očekivanja da Srbija prizna nezavisnost.

Švedska iskreno želi da vidi Srbiju unutar Evropske unije. U tom smislu, manje je bitno kada će se to desiti, već je važno da se sprovode reforme koje Srbiju vode u tom pravcu. Vaša zemlja, sa svoje strane, takođe radi na procesu evrointegracija: pruža podršku evropskoj politici migracija uz ispunjavanje svih kriterijuma humanosti, ulaže u infrastrukturu i u zaštitu životne sredine. Evropska unija je važan i pozitivan faktor u razvoju i reformskom putu Srbije, i na tome će se raditi i dalje, i radiće se dugo. No, ne treba zaboraviti ni da je upravo u toku i transformacija same Unije.

 
B&F: Upravo je debata o transformaciji Unije u “Evropu u dve brzine” ono što izaziva strah da se proces evrointegracija za balkanske zemlje usporava, i da se umesto članstva nudi stvaranje Balkanske carinske unije, odnosno Regionalnog ekonomskog područja. Da li članstvo postaje sve nedostižniji cilj?

J. Lundin: Ne bih se složio sa time. Verujem da Srbija i ostale zemlje regiona imaju dosta jasan put ka članstvu. Taj put je dug i mukotrpan, ali je to uvek tako kada je reč o važnim, suštinskim promenama – one nikada nisu lake. Potencijalno stvaranje Regionalnog ekonomskog područja ne bi značilo udaljenje Srbije ili drugih zemalja regiona od EU, već bi, naprotiv, dalo šansu da se istovremeno sa evropskim integracijama stvaraju uslovi za bolju regionalnu saradnju i povezanost. U krajnjem, povezanost sa ostatkom Evrope kreće od susedstva, a sa povezivanjem tržišta povezuju se i ljudi.

S druge strane, članstvo u Evropskoj uniji ne znači da će istog trenutka svi problemi i izazovi nestati. Otkada je postala članica, Letoniju je napustilo 20% stanovništva, a sličan trend zabeležen je i u Litvaniji. Iz novih članica odlaze obrazovani mladi ljudi, i to se pokazalo kao ozbiljan problem evrointegracija. Taj trend već je vidljiv u Srbiji i samo će jačati. Postoje, dakle, i pozitivni i negativni aspekti pridruživanja, pa zato ne treba zaboraviti šta je cilj toga procesa: ne puko članstvo samo radi članstva, već izgradnja društva u kome će građani Srbije bolje živeti.

 

Srbija i Švedska sve bolje povezane

“Kada sam osamdesetih dolazio u Beograd, za avionsku kartu morao sam da izdvojim polovinu svoje švedske plate. Danas putovanje iz Švedske za Srbiju ni izdaleka ne košta toliko, a otvaraju se i nove linije. Od oktobra ćete iz Stokholma moći da letite za Niš, odakle već mogu da se koriste usluge Wizzair-a, a od jeseni i Ryanair-a. To je velika stvar ne samo za one koji će dolaziti da posete porodicu ili provedu deo odmora u Srbiji, već i za one koji će želeti da iskoriste kvalitetne i povoljne usluge lekara ili zubara, a to znači više posla za ljude u Srbiji”, kaže švedski ambasador za Biznis & finansije.

 

 

Milica Rilak
broj 139/140, jul/avgust 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *