Close
/ Posle 5 / Kulturno nasleđe i lokalni razvoj: Kako juče oživeti u sutra
BiF Analize Čitajte B&F online

Kulturno nasleđe i lokalni razvoj: Kako juče oživeti u sutra

golubac
Redakcija BIF on 01/07/2017 - 09:30 in Posle 5, Slajder

This post has already been read 1043 times!

Golubačka tvrđava i Lepenski Vir beleže sve veći broj posetilaca, primetan je i rast preduzetnilčke inicijative u turističkoj i drugim povezanim delatnostima, ali da bi se iskoristili potencijali koje imaju Dunav, Nacionalni park Đerdap i druge destinacije u ovom regionu za intenzivniji regionalni razvoj, neophodno je povezivanje svih opština – od Velikog Gradišta do Kladova i Negotina.

Premda bi rekonstrukcija Golubačke tvrđave trebalo da bude kompletno završena do leta, ona od prošle jeseni već funkcioniše kao turistička destinacija, a samo tokom ovogodišnjih uskršnjih praznika posetilo ju je oko 2.000 turista. Tvrđava Golubački grad i Lepenski vir, koji od 2011. ima nov, savremeni centar za posetioce, predstavljaju kulturno nasleđe i turistički prostor od naročitog značaja za lokalni i regionalni razvoj. Opštine Majdanpek i Golubac su zajedno sa Vladom Srbije osnovale posebna preduzeća koja upravljaju tim turističkim prostorom, a u podunavskim varošima Donjem Milanovcu i Golupcu tragaju za odgovorom kako oko ovog resursa najefikasnije ujediniti javnu i privatnu inicijativu?

S obzirom da završni radovi na Tvrđavi još traju i da njena zvanična turistička promocija tek predstoji, aktuelne aktivnosti na podsticanju lokalnog preduzetništva koncentrisane su na proizvodnju i prodaju lokalnih poljoprivrednih proizvoda, poput organskog meda sa prostora Nacionalnog parka Đerdap, kao i autentičnih tradicionalnih rukotvorina, kaže za B&F dr Iskra Maksimović, direktorka preduzeća „Tvrđava Golubački grad“. S duge strane, dodaje, primetan rast broja turista utiče na raznovrsniju ponudu u ugostiteljskim objektima u Golupcu i okolini, na organizovanje poseta drugim turističkim atrakcijama u opštini, što produžava boravak posetilaca i podstiče potražnju za odgovarajućim smeštajnim kapacitetima.

Istoričar preduzetnik

Iskra Maksimović ističe da su to tek prvi koraci u planiranom lokalnom razvoju, a takav stav potvrđuje Jelena Petrović, direktorka Turističke organizacije Golubac, koja smatra da će uspešno pozicioniranje Tvrđave na turističkoj mapi biti glavni pokretač novih ekonomskih mogućnosti. „One se ne odnose samo na nova radna mesta vezana za funkcionisanje Golubačke tvrđave, već i na zapošljavanja u delatnostima koje se oslanjaju na turizam, kao što su poljoprivreda, zanatstvo, ugostiteljstvo, razvoj smeštajnih kapaciteta i druge usluge. Plan za razvoj Tvrđave kao turističke destinacije mora podrazumevati i uporednu strategiju kako pobrojane i druge aktivnosti mogu upotpuniti i unaprediti celokupnu turističku ponudu, jer cilj nije samo rast broja posetilaca, već i da se oni zadrže što duže. Naravno, za to je, osim koordinacije aktivnosti, neophodno i vreme, odnosno strpljenje da se pokažu prvi značajniji efekti“, objašnjava Jelena Petrović.

 

golubac

 

Možda bi Golupčani mogli da uzmu „recept“ od svog mladog sugrađanina, Jovana Kocmanovića, koji uživa u svom poslu i živi od njega. Ovaj mladi istoričar je još kao student zarađivao džeparac vozeći čamcem turiste oko Golubačke tvrđave. Danas ima tri čamca, stranicu na Fjesbuku sa preko 2000 pratilaca, veb sajt, licencu turističkog vodiča i objavljene dve knjige. „Nisam hteo kao mnogi da trošim vreme čekajući da me neko drugi zaposli u državnoj ili privatnoj firmi i, pri tom, da mi nameće uslove rada, ograničava me u mogućnostima da se razvijam i koliko ću zaraditi“, objašnjava Kecmanović zašto se opredelio da sam započne posao.

Zahvaljujući znanju koje je stekao kao istoričar, njegove ture se izdvajaju od uobičajene turističke ponude, pa u sebi ujedinjuju „divlju romantiku“ Đerdapa i šume starih Slovena, sa pričama o Milošu Obiliću, legendarnom osnivaču manastira Tumane, ali i sa boemstvom Golupca. „Imajući u vidu atraktivnost destinacije, originalne i specifične teme koje sadrže ture, kao i njihovu dinamičnost, siguran sam da je ovaj posao veoma perspektivan“, ističe mladi preduzetnik.

Nasleđe kao šansa za ostanak

Sve veći broj posetilaca sa svih strana sveta, otvara perspektivu i Lepenskom Viru da, osim značaja za stručnjake kao jedno od važnih mesta evropske kulture, postane mnogo prepoznatljivije i za turiste. Već sada, povećan interes posetilaca za ovu destinaciju doprinosi rastu ostvarenih noćenja u Donjem Milanovcu, ali i sve većem broju poseta znamenitostima poput Rajkove pećine, kao i organizovanju pešačkih tura kroz Nacionalni park Đerdap, podstičući na taj način turistički razvoju celoga kraja, ističe direktor Turističke organizacije opštine Majdanpek Petar Jovanović.

Moderni centar na Lepenskom Viru u mngome je doprineo promociji kulturnog nasleđa na nov način, što potvrđuje i statistika o broju turista kojih je pre njegove izgradnje bilo godišnje između 12 i 24 hiljade, dok je prošle godine ostvaren rekord sa gotovo 35 hiljada posetilaca. U preduzeću koje upravlja ovim turističkim prostorom kažu da im je rast poseta jedan od prioriteta, što zahteva i unapređenje infrastrukture i kapaciteta za prijem i duži boravak turista.

Daljim razvojem saradnje u celom regionu stvaraju se uslovi za daleko raznovrsniju a objedinjenu kulturnu i turističku ponudu, naglašava direktor Turističkog prostora „Lepenski Vir“ Vladimir Nojković. „Istovremeno, važno je da podstičemo lokalne stanovnike da vrednost kulturnog i prirodnog nasleđa dožive i kao šansu za sopstvenu budućnost, tako što ćemo ih intenzivnije uključivati u aktivnosti na zaštićenim područjima“, kaže Nojković i dodaje: „Na početku to može da bude na volonterskom nivou, ali sa daljim razvojem turizma treba im omogućiti da se usavršavaju i zapošljavaju na poslovima koji zahtevaju neposrednu komunikaciju sa posetiocima“.

U Turističkoj organizaciji Srbije, Lepenski Vir i Golubačku tvrđavu vide kao dobar primer ulaganja u razvoj turizma. Ova dva lokaliteta, međutim, nisu dovoljna za sveobuhvatnu turističku ponudu koja će značajnije pokrenuti lokalnu ekonomiju, smatra Ljiljana Čerović, rukovodilac Odseka za upravljanje i razvoj turističkih proizvoda u Turističkoj organizaciji Srbije. Da bi se iskoristili potencijali koje imaju Dunav, Nacionalni park Đerdap i druge destinacije u ovom regionu, neophodno je povezivanje svih opština – od Velikog Gradišta do Kladova i Negotina. Samo na taj način, turizam se može razviti do nivoa koji će doprineti pokretanju preduzetništva i zapošljavanju i u drugim delatnostima i smanjiti iseljavanje stanovnika, naročito mladih, uverena je Čerović.

 
Jelena Bujdić
broj 137, maj 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *