Close
IN2 Dynamics
/ Blogovi / Prognoza za treći kvartal 2017: Krhki kineski porcelan
BiF Analize Čitajte B&F online

Prognoza za treći kvartal 2017: Krhki kineski porcelan

most
Redakcija BIF on 09/07/2017 - 11:00 in Blogovi, Slajder

This post has already been read 268 times!

Uprkos pojavi nekoliko tragova na VIX ekranu (indeks volatilnosti), vrlo stabilno okruženje obeležilo je tržište fiksnih prihoda u celini, a takođe je pomoglo produženju rasta na tržištu kapitala u drugom kvartalu. Simon Fasdal, direktor sektora za trgovanje fiksnim prihodima u Sakso Banci, u daljem tekstu analizira dosadašnju situaciju na tržištima i predviđa kako bi stvari dalje mogle da se odvijaju.

Naše glavne teme za drugi kvartal bile su faktori izbornih rizika, za koje smo bili ubeđeni da su preterani, kao i neuspeh globalnih prinosa u pokretanju naviše. Okruženje u kojem se prinosi kreću bočno je nešto od čega smo strepeli da bi moglo da se nastavi usled nižih cena nafte i geopolitičkog rizika.

Glavne komponente ovog scenarija za drugi kvartal su se materijalizovale i donele lepe prihode na rizične klase finansijskih sredstava zbog niske volatilnosti i kontinuiranog bočnog globalnog prinosa i inflacije. Uprkos nižim prinosima u drugom delu drugog kvartala i globalnim makroekonomskim uslovima koji se kreću od vrućih do mlakih, izgleda ne postoji bojazan kada su u pitanju akcije i razlike u prinosu između obveznica istog dospeća širom sveta.

Gledano iz ove pozitivne perspektive pri ulasku u treći kvartal, moglo bi se pasti u iskušenje da se ekstrapolira pozitivan trend u oblasti rizične aktive – to jest, globalnog tržišta kapitala, obveznica visokog prinosa i obveznica zemalja u razvoju. Pozitivni signali zaista postoje: izgleda da je Evropa u boljoj situaciji nego što je to bila posljednjih pet godina, a mnogi politički i geopolitički okidači rizika – među kojima su evropski izbori, uticaj Trampa na globalnu trgovinu, kriza Istok-Zapad i kriza na Bliskom istoku – u ovom trenutku igraju veoma malu ulogu ili su izgubili na značaju.

Iz te perspektive, mogli bismo imati još jedan kvartal obeležen stabilnim prihodima u rizičnim klasama obveznica. Međutim, pojavili su se drugi pokretači rizika koji se previše približavaju.

Kao što su pomenule moje kolege, zabrinuti smo zbog usporavanja globalnog kreditnog impulsa i mogućnosti da to može izazvati globalno ekonomsko usporavanje. Od početka finansijske krize, globalnu ekonomiju su u velikoj meri podsticala zaduživanja. Posebno smo zabrinuti zbog nedostatka kreditnog impulsa u Kini i činjenice da tržišta izgleda ignorišu činjenicu da 35% globalnog rasta potiče iz Kine. Nedostatak kreditnog impulsa je takođe vidljiv u SAD. U trećem kvartalu bi se mogla dogoditi dodatna neprijatna iznenađenja koja će ući u ukupnu makroekonomsku sliku, što bi uticalo na tržište akcija i obveznica.

Ako se u trećem kvartalu desi scenario globalnog usporavanja njegov uticaj na tržišta kapitala je jedna stvar; druga stvar bi bio efekat na globalno tržište fiksnih prihoda.

U takvom scenariju postoje tri glavna faktora koje treba posmatrati.

Cena kredita

Najdirektnija posledica slabijeg kreditnog impulsa bila bi povećanje globalne cene zaduživanja. Jedna kreditna jedinica bi jednostavno bila skuplja, a investitori u obveznice zahtevali bi veću kamatnu maržu, što bi dovelo do veće razlike u prinosu između obveznica istog dospeća. To bi značilo da su svi drugi faktori jednaki: veći prinosi i niže cene rizičnijih klasa obveznica sa većim prinosima.

Uticaj na berzansku robu

Potencijalni nedostatak rasta u Kini bi, naravno, bio bolan, ali u uslovima fiksnog prinosa glavna briga je u vezi sa padom cena berzanskih roba potencijalno uzrokovanog takvim usporavanjem. Ako usporavanje rasta postane realnost, očekujemo značajan pad cena energenata i metala, što bi dovelo do ozbiljnih problema za kompanije i zemlje zavisne od nafte i rude gvožđa.

Brazil, koji je nedavno imao političke probleme, mogao bi se suočiti sa značajnim usporavanjem ekonomije ukoliko padnu cene i tražnja iz Kine. Čak 55% izvoza brazilske rude gvožđa ide u Kinu, a veza između Brazila i Kine u pogledu rude gvožđa je značajan deo brazilske ekonomije. Ova veza se takođe suočava sa žestokom konkurencijom koja potiče iz Australije. Potencijalno usporavanje u Kini bi stoga izazvalo oprez prema latinoameričkim obveznicama, posebno brazilskim. Takođe bi se odrazio na preduzeća koja su povezana sa izvozom rude gvožđa, kao i na kompanije koje se bave energijom, od kojih je Brazil takođe u velikoj meri zavisan.

Rusija je sada vodeći dobavljač nafte Kini, a taj odnos je doživeo ogromne stope rasta tokom poslednjih nekoliko godina, a samo u 2016. godini rast od 24%. Rusija je uradila dobar posao u borbi s posledicama ogromnog pada cene nafte početkom 2016. godine, što je dovelo do vrlo niske vrednosti rublje i rasprodaje ruske aktive. Od tada su ruski instrumenti doživeli znatan rast, naročito evroobveznice.

Potencijalnim usporavanjem kineskog rasta i padom tražnje za naftom i njene cene, Rusija bi se ponovo suočila sa izazovima usled zavisnosti od izvoza energenata. To bi moglo uticati na smanjenje budžeta i štetno uticati na prognozu rasta. Šta više, kompanije u vezi sa energetskim sektorom bi mogle da izgube značajne prihode i suoče se sa pogoršanjem kreditnog kvaliteta.

Smatramo da je otpornost koju je ruska ekonomija pokazala u poslednje dve godine dokaz da je ova zemlja sposobna da se nosi sa takvim spoljnim šokovima. Međutim, sadašnji čvrsto ugovoreni kreditni spredovi za energente i ruske evroobveznice trebalo bi da izazovu oprez investitora u trećem kvartalu.

Inflacija koja je nestala

Scenario ekonomskog usporavanja i nedostatka kreditnog impulsa trebalo bi da skrene pažnju na sadašnji veoma pozitivan razvoj dešavanja kod korporativnih obveznica i finansijskih instrumenata zemalja u razvoju. U ovom trenutku, kreditna marža evropske CDS obveznice sa visokim prinosom, ITRAKSKS IKSOVER (ITRAXX XOVER), lebdi nad trogodišnjem minimalnom nivou od 235. Isto važi i za kreditnu maržu JP Morgan EMBI obveznica, koji se vraća na nivoe iz 2014. godine.

Imali smo veoma pozitivan stav prema obveznicama zemalja u razvoju i kreditno okruženje u celini, a verujemo i da je ovakav razvoj događaja bio opravdan.

Međutim, ukoliko dođe do usporavanja privrede, bila bi to nesrećna kombinacija čvrsto ugovorenih kreditnih spredova koji se suočavaju sa realnošću nižeg globalnog rasta i nižih cena berzanskih roba. Potrebno je posebno obratiti pažnju na izloženost riziku obveznica zemalja u razvoju, budući da izazovima koji se odnose na kvalitet kredita, nedostaje kreditni impuls a ukupna neizvesnost oko sposobnosti zemalja u razvoju da se izbore sa eksternim šokovima bi mogla dovesti do iznenadne kreditne krize, izazivajući turbulencije kurseva valuta i cena aktive a potencijalno podsticanje strahova od nelikvidnosti tržišta bi mogao da aktivira rasprodaju aktive.

Svetlo na kraju tunela

Sve u svemu, slika nije sasvim negativna za tržište obveznica u trećem kvartalu. Globalno usporavanje i očekivani pad cena berzanskih roba bi ponovo izazvali pad prinosa. Treba imati na umu da je jedan od najvećih strahova za tržište obveznica bio strah od viših prinosa američkih obveznica, gde je 3% na 10-godišnje obveznice posmatrano kao tačka na kojoj bi globalna tržišta obveznica mogla da odu u kataklizmičnu prodaju.

Umesto toga, sa nižim rastom, smanjenjem cena berzanskih roba i padom inflatornih očekivanja, lako bismo mogli da se suočimo sa povratkom nivoa prinosa ispod 2% na 10-godišnje obveznice SAD i imali bismo značajne dobitke kod dugoročnih obveznica u vrednosti izvan opsega obveznica korporacija i zemalja koje zavise od kretanja berzanskih roba.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *