Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Psihološki rizici putovanja na Mars: Stres u svemiru
BiF Analize Čitajte B&F online

Psihološki rizici putovanja na Mars: Stres u svemiru

astronaut
Zorica Žarković on 16/07/2017 - 09:11 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 284 times!

Što je čovek duže izložen ekstremnim uslovima, to je psihološka stabilnost presudnija za njegovo preživljavanje, a to će biti slučaj i prilikom planiranog putovanja na Mars, najduže svemirske odiseje do sada. Prethodni primeri štrajka astronauta potvrđuju da najveća opasnost preti od međusobnih i sukoba sa kontrolom na Zemlji, pa će psihološka selekcija kandidata za tu misiju biti rigoroznija nego za izbor idealnog bračnog partnera.

Planovi za let u orbitu ili na površinu Marsa, bilo da je reč o projektu „Marpost“ ruske svemirske korporacije RKK Energija, programu „Aurora“ evropske svemirske agencije ESA ili projektu „Orion“ američke svemirske agencije NASA, zahtevaju i da se studiozno razmotre psihološke posledice po astronaute tokom dugotrajnog putovanja u ograničenom prostoru svemirskog broda i daleko od ljudske civilizacije. Osim uticaja na fiziološko i fizičko stanje članova posade, boravak u svemiru utiče i na njihovu psihu, a naučnici ističu da što je boravak u svemiru duži, to psihička stabilnost postaje sve važnija, pa i presudna da astronauti bezbedno okončaju svoju misiju.

Putovanje na Mars po sadašnjim proračunima trebalo bi da traje od šest do devet meseci samo u jednom pravcu, a kada se tome doda i vreme boravka na Crvenoj planeti i povratak na Zemlju, misija može ukupno trajati i preko dve godine. Šta to znači za posadu? Boravak u svemirskoj letelici zahteva fizičke i intelektualne napore u uslovima mikro gravitacije na malom prostoru, uz komunikaciju sa uvek istim ljudima koji nemaju privatnost, raspolažu ograničenim resursima i neprestano su pod pritiskom da su u slučaju nepredviđenih situacija prepušteni sami sebi. Jasno je da su to uslovi koji lako dovode do pojačanog stresa, pa i rizika da se izgubi kontrola nad sopstvenim ponašanjem, što može biti pogubno ne samo za pojedinca koji podlegne pritisku, već i za sve druge u timu.

Budući da do sada još nije organizovan nijedan svemirski let s ljudskom posadom tolike dužine kao što zahteva putovanje na Mars, te da svaki pojedinac različito reaguje na stres, naučnici nisu u mogućnosti da predvide sve reakcije astronauta u takvoj misiji. Ipak, zahvaljujući istraživanjima na Zemlji u uslovima sličnim produženom boravku u svemiru, najviše u istraživačkim bazama na Antarktiku, kao i istraživanjima među posadama svemirskih stanica, stečen je prilično dobar uvid u ponašanje individua i grupa u ekstremnim okolnostima i izolaciji.

Alergični na naređenja

Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je jedan od najvažnijih uslova za uspešno sprovođenje misije na Marsu izbor članova tima koji mogu da ostvare i održe dobre međuljudske odnose. Dosadašnja istraživanja na polarnim stanicama, tokom simulacija svemirskih putovanja, kao i istraživanja na stvarnim svemirskim misijama pokazala su da veliku opasanost predstavljaju konflikti između članova posade, kao i sukobi između posade i zemaljske kontrole. U nekoliko svemirskih misija, posada je čak stupila u štrajk usled neslaganja sa zemaljskim osobljem. Prema istraživanju sprovedenom među posadom Međunarodne svemirske stanice, čak 47% negativnih iskustava odnosilo se na probleme u odnosima između astronauta ili u komunikaciji sa zemaljskom kontrolom.

Da bi što bolje razumeli moguće psihološke implikacije putovanja do Marsa kod astronauta, naučnici sprovode istraživanja i u simuliranim uslovima na Zemlji. Iako ovakva istraživanja imaju svoje nedostatke, ona ipak predstavljaju izuzetno vredan izvor podataka. Marsovsko društvo (The Mars Society) razvilo je program sa nekoliko istraživačkih stanica u svetu, smeštenih u izolovanim predelima naše planete, gde naučnici i inženjeri sprovode testiranja opreme i procedura koje bi mogle da se koriste na budućim misijama na Mars, a proučavaju se i psihosocijalni odnosi među istraživačima koji rade zajedno.

Evropska svemirska agencija (ESA) sprovela je nekoliko simulacijskih studija u hiperbaričnim komorama u kojima su astronauti provodili i do 240 dana, a rezultati su pokazali da posade zatvorene u ovakvom prostoru imaju tendenciju da nagomilanu agresiju usmere ka kolegama u zemaljskoj kontroli, kao i da je poseban rizik kada su u timu pojedinci s izraženim vrednosnim i kulturološkim razlikama.

Svakako najambiciozniji ovakav projekat pokrenut je u saradnji Rusije, Evropske unije i Kine u posebno pripremljenom prostoru Instituta za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka, koji u svojoj istoriji ima višedecenijsko iskustvo sa ovakvim simulacijama. Projekat nazvan Mars-500 odvijao se u tri faze, a poslednja je do detalja simulirala uslove tokom samog putovanja do Marsa. Simulirano putovanje trajalo je 520 dana, a šestočlana posada različitog kulturnog porekla bila je smeštena u prostoru koji je imitirao svemirsku letilicu, poseban modul za sletanje na Mars, te površinu Marsa.

Jedan od najindikativnijih nalaza je bio da kako vreme odmiče i astronauti se privikavaju na rutinu u novim uslovima, nastoje da sve manje komuniciraju sa kontrolom na Zemlji, ali da im i razgovori s porodicom predstavljajku sve veći stres jer podstiču negativna osećanja, prouzrokovana dugotrajnom odvojenošću i strahove da li će se ikada vratiti. Takođe, potvrdilo se kao i kod drugih istraživanja, da nakon dužeg boravka u svemiru, posada ne trpi da im kolege sa Zemlje izdaju naređenja šta treba da rade, te da je neophodno da se o tome veoma vodi računa u komunikaciji. Ustanovljene su i značajne razlike u aktivnostima koje svakom pojedincu pomažu da lakše prebrodi stres. Jednima je pomagalo pisanje pisama porodici, drugima usmerenost na naučne eksperimente, trećima su bile važne informacije o reakcijama javnosti na njihov poduhvat, dok su neki koristili samodisciplinu kao primaran način suočavanja sa stresom.

Kakvi su ljudi potrebni za putovanje na Mars?

Sva istraživanja, iako su sprovođena u različitim uslovima i na različite načine, potvrdila su da je prilikom izbora astronauta za misiju na Mars neophodno da svako od njih poseduje nekoliko ključnih osobina. To treba da bude psihički veoma stabilna ličnost, realna prema sopstvenim prednostima i ograničenjima i sa izgrađenom samodisciplinom. To znači da je takva osoba u stanju da ostane smirena i u najopasnijim situacijama, da kontroliše svoje ponašanje, da pravilno prepoznaje i razume svoja emocionalna stanja, te da ih odgovarajuće reguliše.

Jednako važne lične karakteristike su i sposobnost za dobru komunikaciju s drugima, kao i za kreativno rešavanje problema, odnosno za razmišljanje izvan stereotipa, što je od izuzetnog značaja kada se čovek suočava sa novim situacijama a može da se osloni samo na sebe. Poželjno je da astronauti imaju razvijen smisao za humor, koji će im dobro doći za razbijanje monotonije dugog puta na Mars, kao i za ublažavanje emocionalnih poteškoća koje će proživljavati.

Mnoge stvari u vezi sa selekcijom posade potrebno je još detaljnije istražiti. Tu se prvenstveno misli na polnu strukturu, imajući u vidu da u produženom boravku u izolaciji muško-ženski odnosi mogu predstavljati problem, te da se pitanje ljudske seksualnosti mora detaljno razmotriti u planiranom putovanju na Mars. Takođe, iako je prostor u svemirskom brodu ograničen i fokus je na njegovoj funkcionalnosti i bezbednosti, biće neophodno da se odvoji deo koji će služiti za relaksaciju i opuštanje. Slušanje muzike, gledanje filmova, a možda i uživanje u nekom hobiju, odgovarajućem za date uslove, aktivnosti su koje će pomoći astronautima da lakše provedu dugotrajan boravak u svemiru.

Odabrani kandidati moraće dobro da funkcionišu kao grupa i zbog toga će biti važno da pre polaska na put provedu određeno vreme zajedno u simuliranim uslovima putovanja, ali i u neformalnom druženju. Na taj način, steći će se uvid u međusobno slaganje kandidata za let, a time i odabrati oni koji najbolje funkcionišu u radu sa ostalim članovima.

 

 

broj 137, maj 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *